Изјаве, попут оне најсвежије Хавијера Солане, да се "до 11. маја мора учинити све како би се народу Србије показало да је Европи до њега стало", или америчког амбасадора у Београду, да ће "странке које се залажу за европски пут добити подршку на сваки начин", према Векарићу, не морају увек бити злонамерно мешање, како се то обично тумачи. Поготову европске земље, сматра он, заинтересоване су за дешавања у земљи која им је у близини, али, каже, бирачко тело је зрело, због чега ови импулси из иностранства нису једини на основу чега се доноси бирачка одлука, било да тај импулс производи позитиван или негативан ефекат. Ера је Интернета, отворене штампе, па бирачи могу да имају све чињенице пред собом.
- Гледајући укупан збир, мислим да од ових спољних фактора на бираче данас, много више него пре пет или десет година, утиче социјални фактор, односно то како живе - закључује овај аналитичар. По оној "ако неће брег Мухамеду, Мухамед ће брегу", пошто се Русији не да приписати да отворено утиче на изборе у Србији, наши политичари сналажљиво налазе начин да одиграју на, у народу популарну, "руску карту". Уочи другог круга наших председничких избора у Москви су се обрела оба кандидата пласирана у други круг. Тадић, као део државне делегације која је уговарала гасни споразум, а Николић пет дана касније, такође са руским званичницима.
Векарић, међутим, каже да је тешко извагати да ли су се индиректне поруке са ових догађаја пресликале на бирачке листиће, односно, да је сасвим могуће да би исход избора био исти и да свега овога није било.
- У глобалном свету, у коме су друштва демократска и отворена, немогуће је да не буде спољашњих утицаја на изборе неке земље, али мислим да су они ограниченог домашаја. Из простог разлога што, на крају, ипак бирачи седну и одлуче кога ће да заокруже на бирачком листићу - слично Свилановићу размишља и Векарић.
Посебних истраживања колико на бираче утичу изјаве страних званичника у јеку изборне кампање, како нам каже социолог Срећко Михаиловић из Института друштвених наука, код нас нема. Он, међутим, подсећа да је важно имати на уму да се тек 20 одсто бирача у самој кампањи одлучује за кога ће да гласа. Осим тога, носеће теме кампање наметнули су политичари и то су Косово и Европа, док су изворно грађанске теме - питање стандарда и преживљавања - у другом плану.
- Пошто обе главне теме зависе од ставова великих сила, баш као што је и Србија на основу одлуке великих сила постала независна држава, добила Косово и Метохију 1913. године захваљујући ставовима великих сила и слично, онда је логично да мишљење људи који представљају велике силе утиче на грађане - каже овај социолог. - Могу они да се куну да су неутрални, на овај или онај начин њихова реч, неспорно, има утицај на јавно мнење. Колики? Још се не зна, за то је потребно посебно истраживање.
Михаиловић каже да све земље настоје да утичу на друге, као и да стварају сопствени, позитиван имиџ. И то не мора бити из чисто политичких разлога, већ и из привредних, туристичких... Као и људи, каже, и државе хоће да се допадну. И иза тога, обично, стоји одређени интерес:
- То је у међународној политици нормална и легитимна ствар. Али, има ту и настојања да се манипулацијама стварним догађајима утиче на изборну вољу грађана. Па, имамо слику да, што су ближе избори, то је и шаргарепа из ЕУ видљива и ближа, а када избори прођу, изгледа да следи штап! Ако, међутим, то утицање води добробити за грађане, онда што да га и не буде?
Кантар који би показао тачну меру спољног утицаја на изборе још немамо. А, избори 11. маја неће бити први, сигурно ни последњи пропраћени уплетањима са стране.
ЗОВУ ИХ САМИ
ОСИМ утицаја неке одређене државе, Свилановић препознаје и други ниво - кроз сарадњу са сестринским организацијама.
И ту се долази до парадокса: док на једној страни критикују странце да се мешају у изборе у Србији, поједине партије их саме увлаче у изборну причу. То, обично, буду представници сестринских или сродних странака из Европе, па се, тако, прошлог пута са изборне конвенције ДС чула видео-порука Јоргоса Пападреуа, лидера грчког ПАСОК-а, док је подршку радикалском председничком кандидату дао француски десничарски посланик у Европском парламенту и потпредседник Одбора за спољне послове Европског парламента Пол-Мари Куто.
