“Обнашалац” дужности хрватског бана очигледно није схватио поруку свог америчког патрона, према којој, у складу са “тисућљетном” традицијом, мора и даље да лежи нагнут преко стола, све до званичног ступања у брак са комшијама чији је представник Димитриј Рупел, највећи заговорник косовске квазидржаве у овом тренутку. Да је Хрватска још увек држава у повоју, показује и чињеница да посету веселог Тексашанина на јавној телевизији нису обележили знаком “само за старије од 18”! Догађај је апсолутно заслужио тај предзнак. И не само тај
Вест да је затруднио мушкарац више никога не изненађује у свакодневној поплави перверзија. Можда се и сама вест о трудном мушкарцу може ставити у контекст балканских догађања. На овом простору трудни мушкарци већ одавно егзистирају, само што крију своју трудноћу, иако не крију чињеницу да су се сагињали пред разним службеницима европске провенијенције. Сада на Балкан долази и Америка. Поново. Након што су Билу Клинтону по Сарајеву сви редом извели оралне бравуре и после претрчавања његове напаћене супруге преко тузланског аеродрома, при чему лаж више не представља никакву препреку, у комшилук нам је дошао и каубој из друге линије америчке политике.Нафтни републиканац из Тексаса покушао је да своје минималне интелектуалне капацитете стави на располагање почасном грађанину Црне Горе Стјепану Месићу. Ипак, тај “обнашалац” дужности хрватског бана очигледно није схватио поруку свог америчког патрона, према којој, у складу са “тисућљетном” традицијом, мора и даље да лежи нагнут преко стола, све док и званично не ступе у брак са комшијама, чији је представник Димитриј Рупел, највећи заговорник косовске квазидржаве у овом тренутку. Да је Хрватска још увек држава у повоју показује и чињеница да посету веселог Тексашанина на јавној телевизији нису обележили знаком “само за старије од 18”!
Догађај је апсолутно заслужио тај предзнак. И не само тај.
Ништа мање весело није ни у Србији, где ће се ускоро одлучивати да ли ће земља остати без Косова заувек или ће без Косова остати занавек. Ствар је само у заокруживању. Радикала или демократа. У сваком случају, суштина ће остати иста. Косова нема. Нажалост, избори ће по старом српском обичају имати и велики утицај у Републици Српској. Победе ли радикали, РС ће постати поприште њихових осветничких чинова према Милораду Додику, а Миланко Михајлица, као њихов одметнути представник у РС, добиће још више времена да део нације са боље стране и даље смара својим неинтелигентним реторичким арсеналом, прилагођеним кружоку у коме је концентрисано целокупно чланство Михајличиног СРС-а. Можда не би било лоше да се Буш састао и са “лидером” радикала у РС, јер им не би био потребан преводилац, а уклопили би се потпуно савршено, готово као две рибе у акваријуму, са улогом лепог украса, али без било какве конкретне сврхе. Чак нису ни јестиве.
Ипак, таква комбинација две интелектуалне громаде не би могла проћи у вестима, јер се поменуте перверзије чак и на кабловским телевизијама приказују тек иза поноћи. Увертиру за “историјску” посету Буша направила је његова десна рука Кондолиза Рајс, сетивши се да БиХ мора бити онаква каквом је замишљају административци из Беле куће. Централизована, уједињена, са европском исламистима, послушним Хрватима и брадатим Србима као негативцима, којима је РС искључиво место за привремени боравак на путу ка Шумадији.
Црта: У случају да у Србији победе Тадићеви пулени, постоји нада да ће РС напокон постати пуноправан партнер Србије и да ће се престати са праксом по којој РС представља партнера једино када Милорад Додик спасава “Гробаре” у њиховој борби са Европом. Несрећно ће изгледати уђе ли у власт и “сиротиња”, као што је то Чеда Јовановић, на чијој имовинској карти нема ничега што би му обезбедило довољно белих линија до краја живота. Једини начин да срећно проведе време до пензије јесте да се прикључи Борису Тадићу, јер му чак ни Веља Илић више не може извући довољно линија за срећан политички живот. Истина, ни за РС неће бити добро уђе ли Јовановић у власт Србије, јер се његове нераскидиве везе са Соњом Бисерко, Наташом Кандић и осталим доброчинитељима из Србије не поклапају са интересима РС ни у једном сегменту. Можда могу пронаћи заједнички језик или заједничку линију са представницима Партије демократског прогреса РС. У тој странци су се након толико година сетили да постану мало и опозиција, иако се, наравно, нису одрекли ниједног места из донедавног периода пријатељства са СНСД-ом. Осетивши да могу мало да се играју пред почетак предизборне кампање за локалну власт, у ПДП-у су одлучили да затраже још мало колача, постављајући се пред потенцијалним бирачима као увређена сеоска млада, која зна да је муж вара већ годинама, али се накнадно сетила да се мало увреди, јер сматра да је заслужила да добије бар мало попуста док ради у штали.
Њихова увређеност засада не дотиче “газду” у РС и само је питање тренутка када ће пулени Младена Иванића снажно одлучити да и даље остану у добрим односима са влашћу, задржавајући своја директорска и министарска места. Све, наравно, у интересу РС. Тражећи своје место под фотељама, ПДП иде наруку офанзиви сарајевских “бораца за мултиетничност”, који и даље РС желе да виде искључиво у филмовима са радним насловом “Спаљена земља”.
Реформа полиције очито не иде у правом смеру, јер ни представницима међународне заједнице, а ни њиховим сарајевским вазалима не одговара кооперативност РС у процесу у коме ће полиција Републике Српске опстати са једнаким правима као и пендрекаши из Федерације БиХ. То никако није у интересу сарајевских политичких кругова, па су на састанку три бошњачка лидера - Сулејмана Тихића, Хариса Силајџића и Златка Лагумџије, још једном оверили тактику за наступ према РС. Тихић ће представљати идола бошњачке нације, Силајџић ће играти улогу кооперативца, па ће се, ето, залагати за европски пут, док ће адут са клупе Лагумџија имати улогу портпарола Бошњака у БиХ, задуженог искључиво за лик и дело Милорада Додика. Тактика је већ позната, а до сада је доносила плодове круговима са Башчаршије.
Тактика: На њихову жалост, и тактика са друге стране ентитетске линије постављена је чврсто, па им нису помогле ни несувисле игре мркве и штапа, по ко зна који пут оличене у разматрању визних олакшица, иако је чак и деци у БиХ јасно да до тога неће доћи вероватно никада, нарочито ако се узме у обзир да је јато Тарика Садовића, препознатљиво по чудним брадама, дубоко укорењено у федерални део БиХ и да остатак грађана ове творевине држе као таоце сопствених тежњи ка Аллаху, остваривих искључиво преко детонација скривених појаса.
Није ни чудно што протести било какве врсте у Бањалуци уживају пуну подршку из Сарајева, града склоног финансирању свих врста креатура, уколико покажу интерес да баце камен на РС, не размишљајући да би потоп Републике Српске значио и њихово дављење, оптерећено камењем које су само бацали. Сигурно је да руку спаса неће добити са башчаршијске плаже, али могу очекивати да ће добити бетонски поздрав, који ће их дефинитивно закуцати за дно на коме се већ дуго налазе. Сви они су, уосталом, потрошна роба, а раде искључиво по принципу убацивања конвертибилних марака и биће у функцији онолико времена колико је потребно финансијерима да пронађу нове начине игре. Тада ће бити потиснути застарели модели “кооперативних” Срба из РС. Власт у РС мораће обратити пажњу и на увелико захукталу кампању за локалне изборе, будући да она пре свега иде наруку сарајевском тријумвирату, јер, уколико Влада РС не реши проблеме као што су то вишеструки буџетски корисник Мирко Стојић или несрећни ревизор приватизације Борислав Бијелић, сви напори за очување РС остаће безуспешни, јер ће их ликови слични поменутима урушити изнутра.
Уосталом, не треба игнорисати ни болећив позив “Дневног аваза”, телала свих амбиција усмерених ка РС. У том вапају се са пуно сентимента присећају свих оних акција покојног Алије Изетбеговића којима је покушавао избрисати сваки траг Срба у БиХ. Највише замерки “Аваз” упућује његовим наследницима, оптужујући их да нису издржали у настојањима да се Република Српска помиње искључиво у уџбеницима историје, као ружна епизода у егзистенцији ислама на Балкану.
Засада им настојања у том правцу не пролазе. Што не значи да неће бити настављена.
