То место јесте печат највеће срамоте на образу хрватског народа, као што рече председник Хрватске Стјепан Месић, али оно што данас потомке убијених боли једнако као што боли стравична истина је свакако бестидно манипулисање са бројем јасеновачких жртава.
Никоме у Европи на памет не пада да умањи број убијених Јевреја у Аушвицу, Бухенвалду, Дахау... то је светиња, то се не дира. Не може се ни замислити да, на пример, канцелар Немачке каже да је уместо шест милиона у систему концентрационих логора нацистичке Немачке убијено пола милиона припадника Мојсијеве вере. Али, оно што другима не пада на памет Хрватима је допуштено да говоре. Или, још горе, Хрватима је допуштено да лаж институционализују, претворе у "службену истину".Наравно, говорим о жртвама Јасеновца, о Туђману и онима који су Туђмана наследили.
Оснивач ХДЗ-а, пензионисани генерал ЈНА Фрањо Туђман написао је 1991. године да је у Јаасеновцу убијено око 40.000 људи и да су у том убијању значајну улогу имали, нећете веровати, Јевреји. Туђман је тврдио да су у логору Јасеновац Јевреји били старешине барака, предрадници, па неретко и егзекутори. Ту је отишао тако далеко и написао да су Србе у Јасеновцу, у ствари, убијали Јевреји, а не усташе.
Те констатације из првог издања Туђманове књиге "Беспућа повјесне збиљности" су избрисане, али нису заборављене. Зло и лаж, ма колико били гнусни, велики и бестидни, увек и без изузетка остављају трагове, бар делимично постижу циљеве због којих су лансирани. Тако је и у случају Јасеновца.
Туђман је напустио овај свет, али је његова лаж остала да живи. Незнатно коригована та лаж постала је службена политика Хрватске према Јасеновцу. Само што данас и Месић и Санадер не кажу као Туђман да је Јасеновац прогутао 40-ак хиљада Срба и осталих, већ да је број жртава 70.000. Све остало је, тврде, произвољно тумачење историје и обично надувавање.
Нема ко да им одговори јер ту лаж из мени необјашњивих разлога прећуткују и Јевреји у Хрватској (Славко Голдштајн се чак слаже са овом бројком), Срби у Хрватској и Срби који су на власти у Београду.
Истина је давно утврђена: Земаљска комисија Хрватске, после неколико месеци рада, утврдила је 1945 године да је у Јасеновцу убијено око 600.000 невиних жртава. Исто тврди и јеврејски Центар "Симон Визентал". Туђман је тврдио другачије и његова реч је, видимо данас, изнад свих других.
Толико о "демократској Хрватској", али и о Јеврејима и Србима. Срамота ћутања и прихватања лажи у овом случају није селективна.
Ратко Дмитровић
"ЈУТАРЊИ ЛИСТ" ДОШАО ДО КЊИГЕ КОЈА ТЕШКО ОПТУЖУЈЕ ЦРКВУ У ПЕРИОДУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
ЗЛОЧИНИ КЛЕРА У ПАВЕЛИЋЕВОЈ НДХ
ЗАГРЕБ - Убрзо, већ наредних дана, слиједи нови удар на Католичку цркву. Књига "Документи о протународном раду и злочинима једнога дијела католичког клера" тешко оптужује Цркву у периоду Другог свјетског рата.
Ријеч је, заправо, о репринту из 1946. године за који су тада материјале прикупили и редигирали Јожа Хорват и Зденко Штамбук. Књига обилује факсимилима ондашњих новина и докумената којима се тешко оптужује клер за колаборацију с НДХ-овим властима, масовна покрштавања Срба и опће одушевљење Павелићевом политиком.
Први репринт објављен је 1984. у Хановеру, други лани у Републици Српској, но сви се питају зашто управо сада, у вријеме између јасеновачке и блеибуршке комеморације, излази у Хрватској.
- Једва сам је штампао. Одбила ме чак 21 штампарија у Хрватској. Невјеројатно је колики влада страх. Један штампар католик рекао је да неће да има посла с враговима, други ми је рекао да га не могу увалити у тако нешто, а ријеч је о 60 година старом документу који је извадак из ондашње штампе - рекао нам је проф. Светозар Ливада, социолог и филозоф из Загреба, који је био кључна особа за објављивање репринта.
- Да ме златом плаћате и то по буџету САД-а, нећемо је штампати - рекао ми је један штампар. То нити не чуди јер се уистину ради о готово невјеројатном материјалу из којега је инспирацију за своје најновије јасеновачке тезе очигледно користио и Иван Фумић, који је закључио и како су сами зачеци усташке организације створени у каноничкој курији бр. 4 на Каптолу.
Те Фумићеве тезе потврђују се већ на самом почетку књиге у цитату чланка из "Усташе", гдје се наводи како су "у тој каноничкој курији организирани први усташе, који су сви редом још за вријеме бивше Југославије не само дјеловали као организатори усташког покрета, него су и као терористи дјеловали на подручју наше земље". Тиме се директно имплицира да су католички свећеници отпочетка судјеловали у изградњи усташког покрета.
Католички новинар дон Живко Кустић за књигу каже да је "роба из старетинарнице и да не треба губити нерве, јер да гужву желе направити они који силазе с позорнице.
Јутарњи лист
