Према Статуту у члану 16 јасно се наводи да тужилац делује независно, као засебан орган међународног суда, који не сме ни да тражи нити да прима упутства од било које владе или другог извора - закључио је лидер радикала, реагујући на признање Дел Понтеове да је, пошто јој је бивши премијер српске владе Зоран Ђинђић рекао: „Води га и више немој да нам га враћаш„, подигла оптужницу против њега Оптужница против др Војислава Шешеља не постоји као кривични правни акт. Она је обичан памфлет и листа политичких жеља, а књига Карле дел Понте је доказ да је ово истина!
Овако је јуче за Глас рекао адвокат Зоран Красић, члан тима одбране лидера радикала. Красић се тиме надовезао на прекјучерашњу лавину недоумица коју је Шешељ покренуо када је пред већем судије Жан-Клода Антоанетија затражио од суда да се изјасни о књизи Карле дел Понте „Лов - ја и ратни злочинци“, у којој практично признаје да је по налогу бившег премијера Србије Зорана Ђинђића подигла оптужницу против њега.
На питање шта ће правни саветници посаветовати Шешеља у вези предлога судије Антоанетија да позове Дел Понтеову као сведока, Красић је одговорио да је судија само разматрао могуће варијанте разрешења ове ситуације и позивање бивше тужитељке да сведочи - као једну од опција.
- Пре свега је очекивао да Шешељ поднесе званични захтев, што смо ми јуче и учинили, како би могли да размотре новонасталу ситуацију. Воја је, међутим, превидео да смо ми такав захтев већ поднели још у октобру, и у више наврата раније, међу којима су наведена и појединачна кршења његових права одбране за свих пет година његовог притвора. Али, најјачи доказ је, свакако - ова књига. Зато смо закључили да ранији захтев практично допунимо Карлиним признањем.
Адвокат објашњава да се оваквом допуном пређашњег захтева добија логична целина. Каже да, ако је Шешељ још у октобру написао да су политички мотиви руководили тужитељку, а да она то касније и признаје у књизи, онда и оптужница не постоји као кривично правни акт, већ како списак политичких жеља. Тезу да оптужница не постоји Красић употпуњује и сведочењем Реја Тјуненса, који је практично негирао све њене тачке. Тежину Тјунесових речи адвокат употпуњује његовом улогом у писању оптужнице, обезбеђивању сведоке и спремању њихових исказа. Тврди да, ако се такав сведок саслушава, онда је то својеврсно саслушавање и тужилаштва, па ако, као такав, поништи многе тачке оптужнице, онда ни оптужница не постоји.
- Дакле, ова оптужница не постоји као кривично-правни акт са кривично-правном садржином и утемељењем, већ је обичан памфлет. Правни тим је још у лето 2007. припремио захтев да се одбаце све оптужбе против Шешеља. При том, није окончан ни поступак због непоштовања суда против Карле дел Понте. Веће је 15. маја прошле године донело налог да се о овом нашем захтеву одлучи тек после суђења. Тужилаштво је још тада било сумњиво претресном већу самим тим што су прихватили овај захтев - закључује члан Шешељеве одбране.
Красић се слаже са лидером радикала да се овим „признањем“ доводе у питање и друге оптужнице чији је Дел Понтеова потписник и упозорава да је Шешељ, поред тога што је истицао да је његова оптужница писана у Београду, више пута поменуо и да је ситуација била слична у случају покојног председника СРЈ Слободана Милошевића. Суд је по службеној дужности обавезан да ову ситуацију разјасни, јер према Статуту, како је Шешељ већ навео, тужилац мора да буде апсолутно независан. А она, у књизи, признаје да је према захтеву премијера подигла оптужницу против Шешеља само да би га склонила и да га никада не бих вратила.
При том, ни суду није страно да је Дел Понтеова током свог мандата максимално политизовала своју улогу и демонстрирала своје политичке амбиције.
Судско веће и данашње тужилаштво у процесу против Шешеља, међутим, није упознато са садржином књиге. Веће је зато на суђењу затражило од оптуженог додатно појашњење.
- Карла дел Понте је била дугогодишњи главни тужилац Хашког трибунала и објавила је књигу мемоарског карактера у којој пише да је, пошто јој је бивши премијер српске владе Зоран Ђинђић рекао: „Води га и више немог да нам га враћаш„, подигла оптужницу против мене - објашњавао је оптужени.
- Ако је ово тачно, онда Дел Понтеова мора да подлеже кривичној одговорности, а судско веће мора да се изјасни о валидности оптужнице. Ово изазива огромне последице, а уосталом наложите службама суда да преведу све делове ове књиге где се спомиње моје име.
- Засада не искључујем ниједну могућност, укључујући и то да затражим од госпође Дел Понте да дође овде и објасни о чему се ради. Па и да објасни детаље своје књиге - закључио је судија Антоанети.
- Ово превазилази интересе само мог предмета. Овим се руши комплетан Трибунал, јер према Статуту у члану 16 јасно се наводи да тужилац делује независно, као засебан орган међународног суда, који не сме ни да тражи нити да прима упутства од било које владе или другог извора - закључио је Шешељ.
ПОЛИТИЧКИ МОТИВИ ЗА ПОДИЗАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
Шешељ је више пута постављао питање политичких мотива подизања оптужнице против њега. Пре добровољне предаје Хашком трибуналу, лидер радикала је изјавио да је на подизање оптужнице чекао десет година, а да је она објављена „некако управо у време када је Српска радикална странка досегла свој највиши рејтинг после катастрофалних резултата са парламентарних избора 2000, и кад је почела озбиљно да угрожава владајући демократски блок“. Још 2. фебруара 2002. године у опширном интервјуу датом Вечерњим новостима Шешељ је рекао да „из дипломатских извора зна садржај своје хашке оптужнице“, а СРС тог истог дана обавестила је јавност „да изјава Миодрага Исакова, који је потврдио постојање оптужнице Хашког трибунала против др Војислава Шешеља, јасно показује колики су лажови и преваранти Зоран Ђинђић, Горан Свилановић и Ненад Милић, заменик министра унутрашњих послова Србије „
„Управо такви какви су они је и природа њихове власти. Не само да су Ђинђић, Свилановић и Милић били обавештени о оптужници Хашког трибунала против др Шешеља, него су они ти који су од Карле дел Понте захтевали подизање оптужнице против Војислава Шешеља, његово хапшење и одстрањивање из Србије. Српска радикална странка упозорава режим да неће дозволити било какву отмицу председника странке др Војислава Шешеља, као што за одбрану у Хагу др Шешељ неће тражити и не жели никакве гаранције, нити помоћ од Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице“.
УМЕСТО СВЕДОКА - СНИМЦИ
Лидер радикала јуче је исмејао хашко тужилаштво јер се по ко зна који пут догодило да „кризирају“ и уместо сведока који се нису појавили на суђењу - пуштају снимке. Тужилац Улрих Мусмајер приказао је у судници 15 снимака Шешељевих наводних говора мржње, на које је оптужени углавном остајао - поносан.
- Признајем да сам најгори човек на свету, али хоћу да ми докажете ратне злочине, а то не можете - коментарисао је оптужени. - Тужилаштво се труди да докаже неспорне чињенице, нагомилавајући доказе о „великој Србији“, чије је успостављање најдугорочнији циљ СРС... Ако је разлог за то да се испуни време, зато што немају сведоке ни данас, ни за сутра, онда добро, да суђење не би дошло у кризу“.
Суђење се наставља 6. маја.
ШТА ПИШЕ У КЊИЗИ
Последњи разговор с премијером Зораном Ђинђићем, донедавни хашки тужилац Карла дел Понте имала је непуни месец пре атентата на њега. Дел Понтеова је, пише, била нестрпљива да јој он све исприча о особама које тражи Трибунал.
- Полиција сужава обруч око Шљиванчанина, а самопрокламовани војвода и председник СРС Војислав Шешељ, који је својевремено позивао своје црнокошуљаше да Хрватима копају очи зарђалом кашиком, ускоро ће се наћи у притворној јединици Трибунала - пише Дел Понтеова у књизи „Лов - ја и ратни злочинци“.
- Али, Шешељ се недељу дана касније сам предао и обећао да ће „уништити сраман Трибунал“. У вези са њим, Ђинђић има само један захтев: „Узмите га и више га не враћајте“. Такође ме упозорава да „Шешељеве смицалице могу изазвати више нереда у судници од Милошевићеве тврдоглавости“.
