Посматрајући кроз историју, као несумњива чињеница намеће се сазнање да је српски народ своју државност веома скупо плаћао, крвљу и територијама на којима је живео.
И у новијој историји ситуација није била ништа боља, могло би се рећи чак и гора, јер су рађањем капитализма, индустријском револуцијом, техничко-технолошким напретком и значајним утицајем нових финансијских токова, убрзани процеси нестанка и стварања нових држава.Капитализам, у трци за профитом је финансијски, политички али и војно успостављао себи одговарајући светски поредак, подједнако стварајући и кршећи норме међународног права, тумачећи их и примењујући онако како је њему одговарало.
Тако прекомпоновање слике света није могло ни нас да мимоиђе, односно све државне творевине у које су српски народ и Србија уносили своју вековну државност.Наравно исто тако у зависности од друштвено-економских услова растакање те и такве државности није увек било лако и брзо, а почесто се морало и ратовати.Ратови су увек били дуги и крвави, тако да је углавном из њих остајала уништена инфраструктура, привреда, финансије и економија, што је уз политичке, социјалне културолошке и друге проблеме захтевало дуг и болан опоравак.
Све ово можда нису били одлучујући фактори, али свакако су утицали на касније много суптилније и мање уочљиве методе прекомпоновања света, урушавањем држава изнутра путем финансијских, политичких и разних других тзв. субверзивних метода.На жалост ове методе осетили смо и ми на својој кожи-држави, кроз на другом месту осмишљеним и спроведеним крвавим распадом СФРЈ, уз плански спровођен најсуровији геноцид и етноцид над српским народом уз како засада изгледа губитак територија на којима је живео за дуги временски период.Треба запамтити да се ради о смишљеном и брижљиво спровођеним злочинима који нису резултат пуке реакције на одређене ситуације.У сваком рату дешавају се злочини али Срби као народ са својом историјом, културом, вером, схватањем војничке части и морала, нису никада ни планирали а камоли извршили геноцид ма каквим га појмовима и начинима дфинисали.
Највећи заговорници разбијања наше земље и територија на којима је живео српски народ су осим земаља у непосредном окружењу (што је познато и из историје) биле велика Британија, Немачка и у новије време веома активне САД.Не због историјског наслеђа које може резултирати мржњом, већ због геостратешког положаја, природних ресурса и обезбеђења залеђа у планираном пљачкашком походу на исток ка скоро недирнутим и неисцрпним природним ресурсима.Ово није ништа ново и изненађујуће, када се има у виду да историја западних земаља представља у суштини низ пљачкашких похода и геноцида над домицилним становнишзвом (јужна и северна Америка,Африка,Азија), што је наравно било увијено у разне обланде.
У односу на Велику Британију и Немачку са којима имамо богато историјско искуство, када су у питању САД, сматрам релевантним податке из једне анализе војнополитичког коментатора Милована Дрецуна (који ако објављени још пре пар година до данас нису на било који начин демантовани), да је још осамдесетих година администрација САД проценила да ће доћи до распада СФРЈ уз стварање посебних националних држава и „Велике Албаније“.Пар година касније ова констатација је допуњена планом наводног решавања „Српског националног питања“ у виду три коцентична круга, где се први односио на Хрватску и није предвиђао никакву српску државу на њеној територији, други се односио на унитарну БиХ у авнојевским границама али под доминацијом Бошњака, док се трећим предвиђало разбијање Србије и Црне Горе уз стављање нихових делова територија под међународни протекторат укључујући и главне међународне комуникацијске правце.Звучи познато, зар не.
Наравно да се треба подсетити на ликвидацију Републике Српске Крајине и операције „Бљесак“ и „Олују“ у Хрватској, покушаје гашења-утапања Републике Српске у унитарну БиХ, распад СЦГ, самопроглашење независности косова, отворене сепаратистичке тежње у САП Војводини и на југу Србије (Бујановац,прешево,Медвеђа) са покушајима интернационализације, проблеме у Рашкој области.Што се тиче дела о контроли главних међународних комуникација кроз Србију, довољно је поменути споразум СОФА који је онај несретни Вук Драшковић као Министар спољних послова потписао са НАТО алијансом, односно услове његовог спровођења.
Овде такође треба имати на уму да се још 1991 год. тадашњи министар спољних послова САД (секретар) Џемс Бејкер заложио да „ Србију треба свести на предкумановску Србију“ /Београдски пашалук), а да је 1992 год. Комитет за спољне послове Конгреса САД донео закључак о активирању Косова у случајевима када од Београда треба издејствовати уступке.
Да ће се ствари одвијати по наведеном сценарију, 2004 год.је потврдио и тадашњи амбасадор САД у Београду, Вилијем Монтгомери, који је иначе битно утицао на догађања у Србији, најављивао распад СЦГ и ескалацију кризе на КиМ, док је Ричард Холбрук отворено изјавио да „разбијање Србије и црне Горе није завршно“.Свакако, ово није једина Холбрукова изјава о Србији и Србима.Добро је позната његова реакција на указивање у вези неких историјских чињеница, које је он пропратио речима „не помињите ми то г.... од српске историје“(што ја лично сматрам фрустрацијом због комплекса мање вредности у односу на њихових јадних и бедних 200 год. геноцида над индијанцима и пљачке њихове територије).
Свој допринос званично непријатељској политици према Србији и србима а у облику личне мржње пригодним коментарима дали су и Ричард Лин „Срби су најмање интелигентан народ у Европи“ „ми смо уништили српску привреду и ми се тиме поносимо“, Дорис Пак „Срби су учинили много зла и зато их треба казнити“, Вилијем Вокер „ову српску гамад треба побити“, Алојз Мок „Србија није примерно кажњена за оно што је проузроковала на просторима бивше Југославије“.
Што се тиче Вокера, по одлуци Владе СРЈ из 1999 год. неколико месеци пре НАТО бомбардовања, он је проглашен персоном нон грата.На директан притисак из САД уз претње тадашњем председнику Милошевићу „да се не игра ватром“ одлука је замрзнута а Вокер је остао на КиМ до дефинитивног повлачења мисије ОЕБС.
Потпуно је били јасно да нас је након распада СЦГ чекала независност КиМ, даља дезинтеграцијаСрбије у смислу федерализације, дубока економска криза, напади на СПЦ, апсолутна контрола свих медија уз дириговано једноумље и уништење бића-идентитета српског народа.Ово се наравно постиже осим спољним притисцима и деловањем изнутра, на специфичан начин подвргавањем младог нараштајаједном специфичном виду лоботомије ради мењања националне свести, наметања осећаја колективне националне кривице за разне злочине уз одрицање од свега што чини нашу културу и национални идентитет.
Процесу сатанизације српског народа погодовала је и капитулантска поитика српског владајућег естаблишмента који је са невероватним филозофским миром, углавном без или евентуалним млаким реакцијама, скоро реда ради, ропски промао понижења и поразе у свим сегментима међународних политичких и економских односа.Нажалостсрбија је постала еталон докле се и на који начин можгу једна држава и народ понижавати.
Да оваквом понашању нема краја доказују и изјаве страних ДК представника у београду.Жан-Франсоа Терал, француски амбасадор (17.10.2008 год.) да је „независност косова чињеница и свршена ствар и да нико не може замислити враћањена старо“,Камерон мантер, амбасадор САД (01.06.2008 год.) „статус косова је решен,то је независна држава“,Бернар кушнер (09.08.2008 год.)“намера београда да од Ген. Скупшт. УН затражи мишљење међународног суда о легалности једностраног проглашења независности КиМ представља грешку“ и „директан изазов ЕУ“,Кристина Гаљак (17.09.2008 год.)“Србија не треба да очекује да буде награђена због сарадње са Трибуналом, јер је то њена обавеза“,Волфрам Мас, амбасадор СРН је истакао да је његова земља признала Косово, а како је он задужен само за Србију, питање признања би било адекватно поставити у приштини,Дорис Пак 806.11.2008 год.) „да се србији не сме дозволити да омета ЕУ у раду са становништвом Косова“.
На овакве изјаве као и разне друге дате од стране ДК представника или чиновника разних међународних организација а које су дубоко задирале у унутрашње ствари државе која им је пружила гостопримство, наш МИП није одговарајуће реаговао макар и само формално позивом таквима на разговор да би обијаснили да ли званични ставови њихових влада или њихови лични ставови, а ради даљих однаса са тим државама.Или смо можда толико „добили по глави“ да сада морамо трпети све и свашта у рођеној кући, поготову што поменута „господа“ прејудицирају нешто што је још у фази решавања а односи се на одузимање дела територије земље у којој представљју своју државу.
Поред наведеног, свој допринос у разбијању Србије и сатанизацији српског народа дала је и ОУН, која је крајње цинично не либечи се кршења својих сопствених норми и правила, једну своју чланицу и оснивача безочно прикуцала на стуб срама.
Претходни Ген. сек.ОУН, Кофи Анан је током свог мандата свесно на штету Срба фалсификујући догађаје у свет лансирао лажну слику о србима.Између осталог, фотографије и сазнања о муслиманским злочинима над Србима је свесно скривао или приказивао као српске, исто као што је од јавности сакрио извештај норвешких војних експерата о догађајима у Сарајеву (пијаца Маркале и ред за хлеб у ул. Васе Мискина) којим се за масакр цивила скида свакаодговорност српске стране, јер је у питању била муслианска режија.Међутим, и поред свега ови догађаји су испровоцирали бомбардовање срба, а кофи Анан је награђен другим мандатом на месту првог човека ОУН.Такође не треба заборавити да је Анан одредио Марти Ахтисарија крајем 2005год. за преговоре о будућем статусу КиМ иако је знао даје Ахтисари почасни директор веома утицајне тзв. невладине организације „Међународна кризна група“ која није крила да се залаже за цепање Србије и независност КиМ. Његов наследник, садашњи Ген. Секр. ОУН, Бан Ки Мун се у погледу става према Србији не разликује од свог претходника јер је у потпуности подржао човека који је уместо доношења мира и стабилизације на Балкан, само појачао тензије и нетрпељивост, Марти Ахтисарија.
Ахтисари је према неким подацима рођен у Русији.Отац Оива Адолфсен (Ахтисари) је био припадник добровољачке СС дивизије „Викинг“ која је угланом изводила борбена дејства на источном фронту, заштаје више пута од Хајнриха Химлера била похваљивана.Нацистичка прошлост оца, Мартију нијесметала да оствари завидну каријеру у врху светске политике.Срби су га запамтили као главног преговарача који је заједно са руским представником Виктором Черномидином претњом о уништењу цивилних-станбених делова Београда принудио Слободана Милошевића да прихвати капитулацију током НАТО агресије.Овакво његово поступањеуствари није било нимало необично јер Ахтисари и раније није крио своју нетрпељивост према Србима, сматрајући их као народ кривим за изазивање рата на балкану.Према оцени Срђе Трифковића,Ахтисари се посредничке улоге око будућег стасуса КиМ прихватио као веч декларсани заговорник независности јер је сматрао да је србија већ изгубила КиМ, те нема потребе губити време правним формалностима.Њему није било битно шта ће у будучности КиМ бит, већ шта не би било (део Србије).У том смислу његов план иако супротан Резолуцији 1244 и свим нормама међународног права, почевши од Уговора из Букурешта 1913 год., више резолуција Ген. Скупш. ОУН и Савета безбедности, париског споразума из 1995 гог. и низа аката ЕУ да је КиМ део Србије, јепредвиђао независност односно стварање шиптарске државе.За овај нечасни посао, Ахтисари је од шиптара доби мито од око 40 милиона евра о чему је у оквиру ОУН вођена истрага која је утврдила низ чињеница које иду у прилог овој тврдњи.Сазнања о миту заАхтисарија потврдила је и западнонемачка обавештајна служба БНД, као и америчка служба „Глобал информејшн систем“ што је објављено у публиацији „Дифенс анд форин аферс“.Нема сумњеда је Ахтисари не само прекорачио своја овлашћења поклањајући КиМ шиптарима, већ је дао легитимитет етничком чишћењу а што је према подацима Будимира Милутиновића, потврдио и сам Хашим Тачи, лидер демократске партије Косова и бивши командант ОВК, признајући бечком дневнику „Естерајх“ да су шиптари уз помоћ НАТО Алијансе протерали србе са КиМ.
Да зло по нас буде веће, одлуком норвешког Нобеловог комитета, Ахтисари је постао добитник Нобелове награде за мир 2008.Ова скандалозна одлука је донета упркос томе што је Ахтисари још пре годину и по дана напустио цео пројекат због неслагања међународне јавности са оваквом врстом дипломатије.
Нажалост, изигравање и понижавање Србије у ОУН се наставило.Генерални секретар, миљеник САД је без сагласности Савета безбедности наложио замену досадашње мисије ОУН на КиМ, европском мисијом Еулекс а мимо Резолуције 1244.Исто тако да не би изневери методе рада свог претходника у односу на Србију, и Бан Ки Мун је као својевремено кофи Анан, од јавости сакрио извештај о еклатантној употреби прекомерне силе према србима токо догађања у Митровици марта ове године.Овим и оваквим догађајима је на руку ишла и политика владајућег естаблишмента србије, млаким и капитулантским ставовима Борис тадића и Вука Јеремића приликом њихових боравака на седницама УН, односно њених тела.
Када су у пиању свет и србија, нажалост никако не можемо избећи Хаг.Иако је о његовј политици према србима толико тога већ написано и речено, без обзира на све, мора се стално понављати и указивати на његову бескрупулозну улогу у сатанизацији нашег народа.Државу овај пут не помињем јер је савршено јасно шта мисле о њој и владајућој олигархији.А шта би мислили о властодршцима који педесетак година након великих суђења по завршетку ИИ св. Рата своје комплетно војно, политичко, полицијско руководство са све шефом државе изручују страном суду да им суди.Ово наравно није важило за хрвате, муслимане и шиптаре (Туђман,Изетбеговић,Силајџић,Чеку,Тачи).Имали су пуно разумевање за њихове разноразне разлоге или наводне болести,док се од СЦГ ултимативно захтевало да им се испоруче људи у поодмаклој фази деменције или канцерогеног оболења (из разумљивих разлога имена нећу наводити).Анализа оптужница као и до сада донете пресуде су посебна прича о спрдачини са Србијом и Србима.Бојим се да ће од масакра срба у сарајеву, војника ЈНА у Тузли, регрута у Словенији, злочини у Подрињу као и наКиМ уз благослов и помоћ КФОР-а остати само бледи новински чланци, дубоко забункерисане филмске приче а све као резултат самодеструктивне ауто и државне цензуре.Није ни чудо што се сада јављају гласови (Флоранс Артман) да измање и продаје органа од нелбанаца није ни било, јер ова „демократска“ власт није након упозорења протерала са забраном извештавања из Србије на дуги период ниједну стран медијску кућу и њихове новинаре због ноторних фалсификата и србофобије (ЦНН,Њујорк Тајмс,ДИ ПРЕССЕ и остали) које су отворено и арогантно правили и слали у свет.
У склопу општег притиска на Србију не може се избећи ни економска димензија.
Потписали смо и тај фамозни ССП, и то не само потписали већ га ратификовали у Скупштини.А шта смо добили за узврат?Даље пролонгирање и стару-нову холандску уцену око приступања ЕУ, али и наш небулозни пристанак на почетак једностране примене наравно са наше стране.Ова генијална замисао трасирања пута у економско самоубиство представља потпуно отварање нашег тржишта за бесцарински увоз западних роба али и наш извоз са њиховим пуним царински стопама.Посао је одличан, једностраном применом ССП у наастајућој екоомској кризи, њима је не само обезбеђен пласман њихових роба у Србији него и у Русију, тако да и оно мало новца што имамо упумпавамо у њихову посрнулу економију.Европски комесар за проширење Оли Рен нам је то лепо обијаснио, да ће се једностраном применом ССП „превазићи застој у европским интеграцијама што би трајало до његове обостране примене“ однсно пријема у ЕУ.Ово ми се чини мало теже, имајући у виду изјву Карла Билта да је пуна примена ССП условљена Младићевим уживањем гостопримства у Хагу.Наравно, одмах се јавио и Млађан Динкић тврдњом да ће „то значити да ће Србија почети са снижавањем царина као што је предвиђено самим споразумом“ и одмх потежући аутомобиле као пример, уз констатацију да је Ренов предлог прагматичан и да га треба прихватити.Имајући у виду нашу економску ситуацију као и финансијску, стандард већине становништва, изгледа да господин Динкић и ја не живимо у истој држави.Нисам сигуран како и којим средствима би затворили рупе у иовако танком буџету а нарочито мањим приливом због смањења царина.Можда повећањем цена онога што је неопходно за живот па и по цену поспешивања беле куге.Европа ибер алес.Анализу о легалитету процеса око ССП-а овај пут ћу прескочити исто као и питање одговорности о нашим девизним резервама које су блокиране у страним банкама, злату Обреновића и Карађорђевића из периода пре стварања Краљевине Југославије, као и егзибиције мале штеточине Млађана Динкића који се по диктату из иностранства својски труди да упропасти гасни и нафтни аранжман са Русима.
Кактус
