Требало је имати изузетно здрав желудац да би се испратило сеирење ТВ Б92 поводом хапшења Радована Караџића.Поменута телевизија је одмах организовала коментаре овог догађаја путем директног укључивања у програм а од стране оних које да су их Холбрук, Кларк, и Олбрајтова бирали, не би боље изабрали.Осим уобичајених анационалних ставова, потпуно демократски и проевропски су минимизирали или потпуно маргинализовали и саму помисао на другачије мишљење о овом догађају.Једина разлика међу њима била је у степену понизности и метанисању својим западним менторима.

„Најлепше“ од свега је била емисија поменуте телевизије где су дана 27.07.2008 год. тројица „новинара“ надметали у осуди јавног протеста због Караџићевог хапшења и физичког напада на неке новинаре и сниматеље, кукајући и цвилећи како су им животи били угрожени а све вапећи за правном државом и њеним мерама.Кукавци сињи нису у стању да схвате да овде има правне државе, одавно би то њихово анационално предузеће било затворено а многи од њих на преваспитавању на свежем ваздуху ораница Сремске Митровице, Забеле или Ниша.Њима нимало није сметало када је њихова звезда љубимица Наташа Кандић шамарала старца у мирном протесту због геноцида и етноцида Срба на КиМ на том истом тргу, али им сметају протести због Караџићевог хапшења.Коментаришући прве протесте, појединци су тенденциозно истицали да је уз остале заставе ношена и застава руских спец. десантних јединица.То је заиста било мало чудно, али можда и није јер може значити да се није могла набавити руска државна застава, израз беса и немоћи или суптилна порука нашој војсци.Свеједно, али са изванредном лакоћом се заборавило какве и чије су се све заставе носиле на протестним скуповима и шетњама током борбе за власт „жутог предузећа“.

Иако се поменута ТВ станица здушно залагала за неку правду и право, то им није сметало да од момента објављивања вести о хапшењу упорно врте једну те исту изјаву актуелног председника Републике Српске, Милорада Додика, којом се Караџић посредно доводи у везу са нестанком веће суме новца из једне банке у Републици Српској.Касније се та изјава тихо изгубила и више није помињана.

А шта рећи о стрипу који се штампа у листу „Блиц“.У броју од 01.08.2008 год. објављен је цртеж Караџића у судници са виском у руци како се судији обраћа следећим речима „Морате под хитно да затворите суд због снажне ауре негативне енергије од подземних вода.Ево, ако мени не верујете, верујте квантном биоенергетском висуљку“.Ово је само мала илустрација новинарско-уредничког бесчашћа а да не помињем начине писања у вези Караџићевог бављења алтернативном медицином до хапшења, што је свакако пристојнији начин зарађивања за живот од неких других.Уосталом шта се може очекивати од чопора полуписмених и необразованих индивидуа који и када преносе вест наше агенције у потпису ставе Тањуг.Паћеници нису никада чули да је након ослобођења земље од фашизма формирана Телеграфска Агенција Нова Југославија, те се она сигурно не може читати и потписивати са њ у имену.Када смо већ код „Блица“, није згорег да напоменемо да је истог дана објављен чланак о холандском судији Ори Алфонсу, председнику Већа које ће судити Караџићу.Судија Ори је своју каријеру у Хашком трибуналу почео као члан тима одбране србина Душка Тадића који је осуђен на 20 год. затвора, док је касније као председник Већа осудио Момчила Крајишника на 27 год. затвора.Иако се радило о агенцијској вести ( ТАЊУГ) могло је да се у пар  речи укаже и на чињеницу да је судија Алфонс Ори такође судио Рамушу Харадинају и да га је по поднетој оптужници ослободио било какве па и командне одговорности за злочине над србима на КиМ које су он лично али и ОВК на чијем је био челу починили.

Наравно, све има свој контекст па и ово.Ради се о наставку специјалног рата против Републике Србије, добро познатој матрици психолошког дејства на становништво једне земље.Кроз одређени временски период се према појединцима који су у опозицији или бекству мења начин и интензитет притиска да би  пред коначни расплет ( ма какав био ) у потпуности замро.Затим наступа њихово хватање и хапшење које уз одговарајући начин публиковања има ефекат психолошког удара, који уз одређену додатну употребу медија рађа посебно психолошко стање туге, безнађа, невољности и уверење о несврсисходности отпора када се несвесно преувеличавају снага, умеће и моћ непријатеља.Свакако ово је само део од иначе богатог арсенала који је страни фактор овде примењивао уз сарадњу актуелне власти и на перфидан начин кроз средства јавног информисања пласирао.Раније поменута емисија је нажалост репризирана и то поново у ударном термину да би се појачао утисак (притисак) на јавност.
Жалосни позиви појединих уредника актуелној власти за заустављање насиља над новинарима такође представљају додатни вид притиска.Ти уредници, произвођачи најкласичнијег једноумља а под диригентском палицом „жутог предузећа“ никада нису јавности обијаснили како то да је нападнуто само неколико новинара и сниматеља одређених гласила или тв станица, док су други нормално (колико се у тој ситуацији могло) радили свој посао.Нико се није запитао колику улогу у том анимозитету има уређивачка политика тих гласила која се осим искључиво анационалне оријентације служе подметањима, вађењем реченица из контекста (тзв. истраживачко новинарство) не дозвољавајући да се чује другачије мишљење.Руководећи се наводном бригом за новинаре, нису могли да сакрију страх за рачун који ће им бити испостављен за вшегодишње слугерањство странцима и сатанизацију спског народа.Наравно, овоме се придружио и тзв. Јавни сервис (РТС) који се више пута у току дана рекламира слоганом „Ваше право да знате све“, који је тобож у непријатним сценама сукоба демонстраната са полицијом нашла оправдање (по директиви) да грађанима ускрати објективну информацију (сликом и тоном) о догађањима.Када је требало некога или нешто оптужити за национализам кога су изједначавали са фашизмом, акције разних невладиних организација, Кандићкино шамарање избеглица са КиМ, то је било објективно новинарство и наше право да знамо све.Одакле им право да нам ускрате информације о протесту, док истовремено за прозападну пропаганду и стварање диригованог једноумља траже претплату и прете судом.Нико не може никога натерати да купи и користи производ непријатног мириса и укуса, истовремено финансирајући његову производњу и дистрибуцију
Нажалост у вези нашег слободног новинарства и извештавања око Караџићевог хапшења мора се указати на још неке моменте.Одмах након хапшења,иако је три дана држан мимо законске процедуре, државни званичници су давали изјаве којима су не доводећи у питање оптужницу на ниво локалног фолклора коментарисали правне лекове којима се оспорава изручење, потенцирајући да је екстрадиција већ готова ствар.То зашта се Караџић терети је тако како је, али ни један наш демократско-проевропски жути медиј није довео у питање оправданост нељудског односа према члановима његове породице коју су лишавани не само људског достојанства већ и егзистенције.Како је у једом тексту написано „и Херман Геринг је након хапшења имао право на посету породице“.Посебна прича су извештаји о нападу на сниматеља ТВБ92.Осим што су високи званичници одмах потрчали да га обиђу, уз одговарајуће изјаве и медијску пажњу, огласио се и Републички јавни тужилац у вези претњи појединим државним функционерима и говора мржње, како се то сада модерно квалификује.Где је господин тужилац (у институционалном смислу) био када су код изрицања пресуде за Ибарску магистралу породице осуђених понижаване и вређане уз разноразне претње.Такође је скоро немогуће побројати сва кршења Устава и закона ове земље а без санкционисања (приватизационе афере, Бодрум, кофер, шиптарски сецесионизам на подручију Прешева, Бујановца и Медвеђе, и још много тога)и то све од доласка „демократора“ (како их је назвао Брана Црнчевић) на власт 2000. год.Још једна ствар.Ако се актери разних криминалних догађаја у јавним гласилима означавају иницијалима шта онда значи објављивање имена и презимена осамнестогодишњака који су приведени због напада на сниматеља ТВБ92.Да ли је то позив на њихов или линч њихових породица.

Углавном, катастрофално лошем начину на који је пропраћено хапшење Радована Караџића између осталог тон су дали и наши тзв. политичари, или боље речено политиканти.Драган Шутановац, актуелни министар одбране дао је крајње слугерањску изјаву да се све у вези Хага без поговора мора извршавати, и наравно без иједне речи о неком виду реципроцитета или престанку нашег понижавања.Соња Бисерко, пред. Хелсиншког одбора за људска права је оценила да је дошао крај националистичких илузија и да је Хашки трибунал легитимна институција правде, добродошла за Србију и регион.Љиљана Смајловић,гл. и одг. уредник листа „Политика“ сматра да ће се Караџићева одговорност тек вагати на суду, али и без ваге треба јасно рећи да Караџић не може бити херој српског народа.Мирко Цветковић, премијер, сматра да сарадња са Хагом чува суверенитет Србије,док Драгољуб Мићуновић подржава одлуку РТС да не преноси протесте.

Медији су са достојном пажњом пренели коментар Карла Билта, да ће код нас толико хваљени ССП бити актуелан тек када Ратко Младић буде био у Хагу, док је Ричард Холбрук који је у име САД са Караџићем склопио одређени споразум (о коме ће се тек чути и расправљати) изјавио да би Караџић био добар нациста и да је за њега једино доживотна робија, истовремено похваливши све досадашње облике притиска на Србију.

Узимајући у обзир досадашње понашање тзв, међународне заједнице према нама, не треба гајити никакве илузије о промени политичке стратегије према Србима као нацији, што је један њихов званичник током рата у БиХ лепо обијаснио да ће се са Хрватима и муслиманима преговарати, а Србе притиснуту.Сличну изјаву смо чули и од холандског Министра за европске послове, Франса Тимерманса у стилу голог диктата у смислу испуњења наших обавеза.Укратко,шаргарепе више нема, није потребна, довољан је само штап.Е сада треба имати и мало памети па схватити да када се почне издаја, нема границе, тоне се све дубље а трајање је лимитирано употребљивошћу до постизања циља, када се актери због  новог циља и стратегије мењају.Бар је ближа и даља историја на Балкану пуна таквих примера.Ко разуме, схватиће.