Према званичним подацима Срби процентуално имају једну од најбројнијих дијаспора на свету. Од процењених 12,5-13 милиона Срба, свега око 6,2 милиона живи у Србији, док су остали у расејању. Највише их (око 1,7 милиона) има у Босни и Херцеговини, где представљају један од три конститутивна народа, па самим тим дају и једну трећину свих највиших државних функционера
Ако занемарино нове исељеничке земље (као САД и Немачку у којима живи по око 600.000 припадника српског народа), на другом месту у српској дијаспори је Република Хрватска. Према попису становништва из 2001, Срба је тамо 201.631 и чине 4,5 одсто становништва. У односу на 1991. годину, када их је било 581.663 и када су у укупном броју становништва учествовали са 12,2 одсто, број Срба у Хрватској смањен је за две трећине током етничког чишћења за време и после војних акција Бљесак и Олуја. Божићним Уставом из 1990. године Сабор Републике Хрватске је српском народу укинуо статус конститутивног народа у Хрватској, па Срби данас чине далеко најбројнију, али ипак само једну од више националних мањина. Имају своје заступнике у хрватском Сабору (загарантована три места), једног потпредседника хрватске владе (Слободан Узелац) и функционере у више министарстава.
Највећи проблем српске мањине у овој земљи јесте повратак избеглица. Велики број српских кућа је уништен током и непосредно после ратних дејстава и нису све обновљене. Одбегли Срби који су пре рата имали станарско право данас су бескућници јер хрватске власти станарско право не третирају као власничко.
Одмах иза Хрватске у српској дијаспори је Црна Гора у којој живи скоро 200.000 Срба, па су тако скоро исто бројни као и већински, црногорски народ. Срби у Црној Гори имају велики број својих политичких партија и посланика у републичкој скупштини, као и локалних функционера. Разлика између српског и црногорског народа је више политичке него етнографске природе, те је веома тешко и повлачење јасне (територијалне и сваке друге) границе измеду ова два народа. Тешкоће настају и код језичког раздвајања, јер је огромна већина становника Црне Горе до јуче говорила језиком који су називали српским (ијекавица).
Међутим, највећи проблем Срба у Црној Гори представља положај Српске православне цркве која све више долази под удар канонски непризнате Црногорске православне цркве и црногорских власти. Најважнији спор измеду ове две цркве води се око верских објеката, јер ЦПЦ, иако регистрована само као група грађана, оспорава право на наслеђе Митрополији СПЦ.
Још веће проблеме СПЦ има у Македонији где је канонски непризната Македонска православна црква присвојила све објекте некадашње Охридске архиепископије која је недавно обновљена. Власти у Скопљу не само да забрањују свештеницима СПЦ да чинодејствују у Македонији већ и да носе мантију или било која друга свештеничка обележја. У Македонији иначе живи безмало 36.000 Срба, што чини 1,78 одсто становништва. Како по броју далеко заостаје за Албанцима, Турцима и Ромима, српска мањина нема права на званично коришћење српског језика, осим у општинама у којима чини више од 20 одсто становништва. Осим у локалу, Срби немају политичких функционера у овој бившој југословенској републици.
У Словенији по последњем попису живи скоро 40.000 Срба, који са 1,98 одсто чине највећу националну мањину о овој земљи, иако су пре рата имали 2,7 одсто односно скоро 48.000 становника. Разлог за овај велики пад је незаконито брисање Срба (али и припадника неких других мањина) из списка држављана током и непосредно после проглашења независности. Велики број Срба који су на овај начин остали без држављанства и данас води судске спорове са словеначком администрацијом, док им држава Србија пружа само слабу дипломатску подршку.
У јужној српској покрајини Косову и Метохији, која је тренутно под међународном управом, после агресије НАТО пакта и пратеће ескалације насиља албанске већине над мањинама, број Срба је драстично опао, па они уместо предратних 11 одсто, данас по проценама једва да чине 5 одсто становништва. Како им привремене косовске институције не гарантују ни минимум људских права, Срби су се самоорганизовали и са изузетком безначајних странака са незнатним бројем чланова, они не учествују у органима власти под албанском доминацијом.
У суседним земљама које нису настале распадом СФРЈ, највише Срба живи у Румунији (22.518), где се њихов положај доста побољшао од пада Чаушескуовог режима. Занимљиво је да је некада бројна и утицајна српска мањина у Мадарској данас спала на једва 5.000 чланова који због малобројности не уживају никаква мањинска права. Ни у Албанији, где Срба има око 10.000, ситуација није ништа боља будући да су и тамо изложени насилној асимилацији и негирању националних права.
