Први резултати превремених парламентарних избора у Аустрији, одржаних у недељу, 28. септембра, показују да је земља и даље далеко од очекиване стабилности. А политичку чорбу умногоме су, како ствари стоје, „закували“ и тамошњи Срби.
Наиме, многи Аустријанци српског порекла уместо да, по обичају, гласају за социјалдемократе, овај пут су свој глас дали екстремно десничарској Слободарској странци (ФПО).
ФПО и Алијанса за будућност, странка Јерга Хајдера, гувернера Корушке, заједно су освојиле скоро 30 одсто гласова. Тако је тријумф крајње деснице овога пута већ него 1999, када је тадашња Хајдерова Слободарска странка ушла у парламент, што је довело до међународне изолације Аустрије.
Иако је владајућа Социјалдемократска партија (СПО) победила, има за седам одсто слабији резулат у односу на прошле изборе 2006. (Сада је освојила 29,7 одсто гласова.) На другом месту је Народна партија (ОВП), која је раскинула владајућу коалицију са СПО, и која је претрпела губитак од чак 9,2 одсто, освојивши само 25,1 одсто гласова. Највећ успех остварила је есктремно десничарска странка ФПО Хајнц-Кристијана Штрахеа, која је освојила 17,9 одсто гласова, 6,8 одсто више него 2006.
Зашто су Срби, крајње неочекивано, свој глас дали Штрахеу, који је између осталог познат и по томе што је у време распада СФРЈ, почетком 90-тих, у Аустрији водио снажну кампању против доласка избеглица са простора еx-Yу?
Популизам у кампањи
По писању аустријске, али и европске штампе, Штрахе је у предизборној кампањи посебну пажњу посветио српској заједници, коју је већна странака запостављала, обраћајућ се у кампањи углавном другим етничким групацијама које живе и раде у Аустрији. Према тврдњама аналитичара, Штрахе је критикујућ ЕУ успео да мобилише младе бираче, а као противник независног Косова и – Србе у Аустрији.
Како за НТ тврди Александар Шимец, потпредседник Црно-жуте алијансе, ројалистичке организације која се залаже за обнову Хабзбуршке монархије, „Срби су заправо гласали у страху од Турака“:
- Можда је прејако рећ да су Срби одлучили изборе, али су свакако у великој мери допринели крајњем резултату, односно чињеници да је земља направила политички заокрет удесно. Пад популарности Социјалдемократске партије био је неминован и било је питање избора када ће се то догодити. Наиме, програм и идеологија социјалдемократа углавном су привлачили радничку класу, која је у све горој ситуацији јер се тешка индустрија већ годинама из Аустрије измешта у Русију и Азију. Срби су заправо гласали из страха од конкуренције, односно да ће им Турци одузети посао - каже Шимец.
Он објашњава да је Штрахеова предизборна кампања обиловала популистичким триковима, попут противљења независном Косову и критике односа државе према гастарбајтерима из Турске. Штрахе (39), по струци зубни техничар, члан је десничарске омладинске организације „Вандалиа“, а ФПО је преузео априла 2005.
Папрени избори
Према Шимецовим информацијама, Штрахе је успео да успостави контакт са Српском радикалном странком, као и нашом заједницом у Бечу, а пре пола године је био и у посети Београду.
- Штрахе заступа став да хришћанство мора да се уједини против ислама, и у том циљу он је спреман да пригрли и оне против којих се до јуче жестоко борио - каже Шимец. – То што су Срби гласали за њега и јесте и није контроверзна ситуација. Нажалост, већна ваших сународника који живе у Аустрији је политички прилично необразована и њима је лако манипулисати!
Шимец сматра да без обзира како будућа влада буде изгледала, она неће бити претерано стабилна:
- За сада постоје две опције како ће власт изгледати. По једној, њу ће чинити тзв. „губитничке партије“, које су на овим изборима оствариле слабији резултат него на претходним - Социјалдемократска и Народна партија. Друга опција је да владу формирају три странке - Народна партија, Хајдерова Алијанса за будућност и Слободарска странка. Огромне паре потрошене су на ову кампању и изборе, који по свему судећ, неће решити ниједан од актуелних проблема.
Државни медији бојкотовали мале странке
Александар Шимец каже да је Црно-жута алијанса, иако је најавила своје учешће на изборима, у последњем тренутку од тога одустала:
- Схватили смо да због медијске блокаде немамо апсолутно никакве шансе, јер је без медија практично немогуће ућ у парламент. И ниједна од „млађих“ и мањих странака због тога није прешла цензус. Провладине новине о нама једноставно нису хтеле да пишу, а државна телевизија нас је поменула само два пута, и то у поноћним вестима.
