Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору
Приоритет нашег министарства биће доношење закона о дијаспори, попис наших сународника који живе у расејању, као и отварање нових допунских школа. Нови законом о дијаспори држава се обавезује да ће помагати нашим људима у дијаспори да одржавају нашу културу, идентитет и веру. Што се тиче законодавне активности, спровођење једне опсежне јавне расправе у вези са законом о дијаспори. Ми смо сад пречистили текст и тај предлог Закона већ сад има унете захтеве дијаспоре. Наш циљ је да до краја године обиђемо велике центре дијаспоре, упознамо их са суштинским одредбама, како би до нове године предлог евентуално ушао у скупштинску процедуру.
Које су темељна начела и одредбе Закона о дијаспори?
- Између осталог, потпуно уређење односа између Србије и њених грађана у иностранству. Суштина је у томе, да први пут покушавамо да уредимо права наших сународника у дијаспори и обавезе ове државе према њима: повратак, социјално, здравствено, прихватање њихових одређених статуса; приликом доласка, школовање, допунска школа. Значи то је Закон који покушава да њих третира равноправно. То је Закон који се неће односити само на дијаспору и неће га спроводи само Министарство за дијаспору, него то ће бити један свеобухватан закон у чијем ће спровођењу и имплементацију учествовати и сва друга министарства. Тиме се држава обавезује да помогне нашим људима у дијаспори да и даље одржавају нашу културу и идентитет и веру. То није више само њихова приватна ствар, држава се овим Законом обавезује, да ће, у складу са својим могућностима, званично подржати све те делатности наших сународника у дијаспори.
У оквиру овог предлога ми ћемо званично упутити у скупштинску процедуру, измене и допуне Закона о избору народних посланика. Тражићемо да наши људи из дијаспоре гласају и поштом. То Хрватска већ има као одредницу, дакле, то је изводљиво и у земљама мање развијене демократије. Постоје два модела, видећемо да ли да се гласачки листићи шаље конзулату или директно Републичкој комисији. Али то су сад детаљи, то нам је важно.
Може ли се остварити ефективна контрола таког начина гласања?
- Може. Ми ћемо ових дана имати састанке поводом тога.
С тим у вези дотичемо једно друго питање које сте покренули - такође од стратешке важности - а то је попис наших грађана у дијаспори?
- Надам се да ће ова Влада схватити да је то потреба. Ступили смо тим поводом у контакт са Заводом за статистику. За формирање државне комисије које би се бавила пописом добили смо сагласност Цркве. СПЦ је важна, између осталог, јер располаже великом количине документације и података о нашим грађанима који живе у другим државама. Морамо да директно дођемо до што више наших људи у дијаспори, да се укрсте сви ти силни подаци које имају земље домаћини, Црква, наши државни органи - Општине и Завод за статистику. Европска агенција за статистику ће, свакако, бити важан фактор у спровођењу, да се попис уради потпуно у складу са европским стандардима, и на начин примерен земљама у којима живе ти наши људи. Просто да се не крши никакво њихово право, значи да се испоштује и наш Закон али и зато прописани светски стандарди. Сви поменути субјекти укључени су у овај озбиљан пројекат који ће да траје дуго.
Проблем је што се наши људи у дијаспори нерадо одазивају на пописе било какве врсте?
- Ја сам свестан тог проблема, покушаћемо просто да их замолимо, да на оним формуларима - сад причамо сасвим отворено - не морају све да попуне. Наш превасходни циљ је да дођемо до података колико нас је. А све друго би било добро да имамо због статистике, и шта је неко по образовању и професионалном занимању, као и одговоре на нека друга питања која су уобичајена за попис становништва. Постоје тенденције на основу пописа - ево сад сам добио извештај из Аустралије - да смо ми једина етничка заједница са ових простора чији број опада на овом континенту опада, док број Хрвата расте. То просто није тачно јер је извесно да Срба долази све више. Да ли је то неки наслеђен негативан имиџ који постоји и данас, бојазан наших људи да ће тим изјашњавањем угрозити свој статус. Морамо да их охрабримо на неки начин.
Нема очувања идентитете без језика, а он мора да се негује не само у породици већ у школама. Други проблем су наше допунске школе?
- Допунске школе за изучавање српског језика, такође, ће бити наш приоритет. Ми смо буквално на новом почетку.
Многе су се допунске школе угасиле, остали су неки професори који сами раде уз подршку родитеља?
- Јесте, имамо разне школе у дијаспори. Ми смо обасути позивима, апелима, молбама наших људи из дијаспоре за помоћ око организовања тих школа. Прво ми немамо довољно људи у Министарству који могу да се тако озбиљном темом баве. Други проблем је што немамо надлежност, тиме се бави Министарство просвете. Морам да кажем да ни ми а ни људи у дијаспори нисмо задовољни. У Министарству просвете третирају само школе где они шаљу наставнике, они не прихватају да у дијаспори постоје и неке друге школе, приватне, да постоје школе при Цркви, које су у истој мисији.
Тако да ми сада покушавамо да некако са њима направимо неку заједничку акцију. То је велики проблем, и да би га решили буквално тражићемо пренос неких надлежности из Министарства просвете на Министарство за дијаспору. Ми смо то препознали као кључну ствар јер се дотиче питања идентитета.
Најбољи лек против асимилације је изучавање сопственог језика и културе. Ми то пратимо свеобухватно, а у Министарству просвете, чини ми се, прате на начин као било коју другу школу у Србији, можда чак и мање значајну. Залажемо се за обнављање државне комисије, коју смо ми формирали својевремено, и која, нажалост, није заживела због немара и небриге функционера и службеника Министарства просвете. Позвали смо представнике и Министарства вера, и Министарства финансија, и Министарства културе, и Министарства спољних послова и Цркве, као и Завода за унапређење наставе и Завода за уџбенике и наставна средства. Формирана је комисија и мислим да је то права ствар и прави модел. Значи да се буквално на лицу места договарамо шта је у оквиру чијих надлежности и шта ко може да помогне. Али то је стало, одржана је само једна седница и ми смо поново на новом почетку.
Посебно бих истакао да сте Ви у Министарству за дијаспору први посветили озбиљну пажњу и бригу за наше људе у окружењу, у Албанији, Румунији, Македонији, Хрватској... Хоћете ли се поново тиме бавити, да ли је то после Вас било мало запостављено?
- Хоћемо. Било је запостављено, али шта је било било је, ми ћемо се бавити нашим људима у окружењу на посебан начин. Бићемо врло агилни и то не само функционери него сви запослени. Имамо стручне људе, уверио сам се у то, они брижљиво раде и у контакту су са свим тим нашим заједницама и појединцима. Ми ћемо чак објавити књигу једног нашег стручњака, који је иначе запослен у Министарству, који је припремио феноменалан рукопис са егзактним подацима о положају и статусу, бројкама, с врло добрим прегледом стања наших људи у окружењу. У тој књизи ће бити објављени подаци, адресе, контакти и тако даље. Направићемо поново конференцију где ћемо позвати све њих из дијаспоре да се сусретну са челним људима Србије, посебно из привредног сектора.
Кад ће бити то?
- До краја године сигурно. Независно од тога посећиваћемо их у тренуцима кад нешто важно праве, кад су неке манифестације, када неки важан датум обележавају. На Преображење 19. августа гледаћемо да будемо са нашим сународницима у окружењу, и у Книну, и у Печују и у Темишвару и у Скопљу и у Тетову. То је моја идеја, и видим да су је све моје колеге у Министарство за дијаспору прихватили са одушевљењем. Лепо је да на Преображење сви будемо заједно да се и симболично а и у сваком смислу преобратимо. Биће велика свечаност у манастиру Крка. Ја идем у Базеш, у госте код Срба у Румунију, то је манастир Св. Саве, једно врло важно историјско место.
Нема сумње да ћемо водити велику бригу о нашим сународницима у окружењу. Ми смо у прошлом сазиву њима дали приоритет. У неку руку то ће бити и сад. Међутим, нећемо да направимо условну грешку, да занемаримо наше велике центре у дијаспори. То је иначе, била велика замерка министру Вукчевићу што није посећивао велике центре српске дијаспоре у Европи и преко океана. Овај пут прво ћемо се њима обратити. Већ почетком септембра министар Срећковић ће гостовати у Торонту, Чикагу, у једној брзој посети, где ћемо на трибинама ставити на јавну расправу Закон о дијаспори. Хоћемо да они који су најбројнији и најорганизованији, први дају свој глас, јер потпуно су различите дијаспоре, у Америци и овде у окружењу. Министар ће посетити тих неколико кључних центара у Аустралији, Америци у Европи. Уосталом, то народ, воли, цени и поштује.
Проблеми који постоје у Србији, постоје и у дијаспори, деведесетих година дошло је до једног, чини ми се искреног сусрета дијаспоре и Отаџбине, многе поделе у оквиру наше емиграције су пред искушењима у којима се нашла Отаџбина нестале. Данас је уочљива нека врста замора. Како одржати и координирати активност дијаспоре и матице у решењу бројних проблеме и одбрани националних интереса?
- Уз потпуно поштовање једни и других. Значи, ми морамо бити потпуно отворени према њима и не треба да их делимо ни по каквим основама. Значи, они који су отишли јуче и они који су отишли пре петнаест година, потпуно су равноправни. Сви који истим жаром воле Србију и желе јој добро добро су дошли. Било је проблема свих ових година, баш због тога што се покушавало правити вештачка подела. Подела у српском народу је доста. Морам да кажем да смо у претходној години добивали доста притужби баш због тога, да стара дијаспора уопште није третирана на ваљан начин. Они су нама јако битни, јер носе велико искуство са собом, могу доста да помогну, неки од њих су и непосредни учесници великих догађаја, ратова и битака у борби за очување Србије и националног идентитета. И у том смислу ми ћемо ценити њихово мишљење.
Веома је комплексан однос између матице и дијаспоре. Дијаспора - то су, пре свега, људи у иностранству, дакле ми немамо никакве виртуелне комуникације са не знам каквим световима и градовима, ми морамо са људима да причамо. Остварити људски однос и међусобно разумевање међу људима је могуће ако свако прихвати другог онакав какав је. Наш циљ није да мењамо ником ни идеологију, ни свест, већ да се споразумемо око неколико важних тачака. На пример, да Косово никада и ни под којим условима неће бити туђе, и ту ће дијаспора сто одсто стати иза тога. У економском опоравку Србије дијаспори треба дати значајно место, уважати неке од њихових захтева. Дакле, не могу они бити привилеговани просто што им то Закон не омогућава, али не могу бити ни изопштени ни дискримисани. Наши људи из дијаспоре имају своје Министарство овде и право да буду први информисани, у том смислу добиће предност. Разлике које постоје ми ћемо их уважавати и просто у складу с тим комуницирати с њима. Људска ћуд и људски карактери су најчуднија осећања на свету. Лако је комуницирати с машинама, а дијаспора су људи. Ова кућа ће за њих бити увек отворена, кад год дођу у Београд, да могу да се представе, поразговарају, бићемо отворени за те њихове мале ситне породичне, људске проблеме, које де факто имају.
У принципу дијаспора од нас не тражи ништа гломазно, велико, екстремно, они траже неку врсту поштовања и третмана као да живе овде. Кад дођу они очекују да чују неку лепу реч, неку врсту сервисних информација, помоћи да им се реши нешто најосновније код других институција наше државе. Поред тога наше Министарство ће помагати рад наших културно-уметничка друштава. Такође, планирамо да доделимо књижевне награде нашим писцима из дијаспоре. Сваког четвртка у сали нашег министарства у 19 часова биће одржана нека промоција. У децембру ћемо организовати конференцију "Медији у дијаспори", а колеге из економског сектора припремају једну конференцију повезану с улагање и инвестицијама у Србији.
Глоса:
Морамо бити потпуно отворени према нашим људима у дијаспори и не треба да их делимо ни по каквим основама. Наш циљ није да мењамо ником ни идеологију, ни свест, већ да се споразумемо око неколико важних тачака. На пример, да Косово никада и ни под којим условима неће бити туђе, и ту ће дијаспора сто одсто стати иза тога.
Глоса:
На Преображење, 19. августа, бићемо са нашим сународницима у окружењу, и у Книну, и у Печују, и у Темишвару, и у Скопљу, и у Тетову.
Глоса:
У принципу дијаспора од нас не тражи ништа гломазно, велико, екстремно, они траже неку врсту поштовања и третмана као да живе овде. Кад дођу они очекују да чују неку лепу реч, неку врсту сервисних информација, помоћи, да им се реши нешто најосновније код других институција наше државе. Министарство за дијаспору биће кућа која је за њих увек отворена
Слободан Ерић
