Већина, обећања која су дата пред септембарске изборе 2000. године, а везана за рашчишћавање корупције, остала су и даље мртво слово на папиру. Кад је власт потпуно прешла у руке ДОС од које се очекивало да испуни обећања, све се свело на много буке ни око чега. Иза решетака су се нашли углавном они који нису умели брзо да "препливају" у победнички табор или којима је то било онемогућено јер нису имали “праве” заштитнике. Последњи у низу политичара који су оптужени за корупцију (злоупотребу положаја и примање и давање мита) је Горан Кнежевић, градоначелник Зрењанина, бивши председник Покрајинског одбора Демократске странке и посланик у периоду од 2003. до 2007. Он је од полиције означен као шеф "грађевинске мафије" која је оштетила Зрењанин (државу) за око 3,5 милиона евра. Ова група, њих 11, је, по наводима полиције "мувала" са закупом земљишта и тендерима за пружење физичко-техничког обезбеђења.
Иако је истрага спровођена по налогу специјалног тужилаштва за организовани криминал њему ће се, ипак, судити пред Окружним судом у Зрењанину!
С друге стране, како се чини већ се припрема терен у јавности за пуштање градоначелника Зрењанина. По наводима неких медија стиче се утисак да је градоначелник прерано ухапшен и да ће бити ослобођен. Уосталом, не би било први пут да политичари, из ових или оних разлога, исклизну из руку правде.
Досадашња пракса, када се политичари нађу на мети правосудних органа, је таква да оправдава сумње. Ко се још сећа да ли је покренут, и ако је због чега је, поступак против бивших државних функционера из периода владавине Слободана Милошевића?
Још 2001. године буџетска инспекција је покренула више од 40 поступака против, како је рекао тадашњи министар финасија, а сада потпредседник владе Божидар Ђелић, стотинак особа, виших и нижих државних функционера. Њих је буџетска инспекција теретила због злоупотреба положаја, односно да су у периоду од 1996. до 1999. године из буџета незаконито потрошили 179.526.242 марке, а ненаменски још 216.328.918 марака из државне касе.
На списку су се нашли бивши потпредседници Владе Србије Милован Бојић (министар здравља) и Војислав Шешељ. Министри Бранислав Ивковић, Јово Тодоровић, Ивко Ђоновић, Борислав Милачић, Аранђел Маркићевић, Драгољуб Јанковић, Зоран Красић, Драган Тодоровић, Слободан Черовић, Лепосава Милићевић, Жељко Симић.
Пријаве су поднете и против потпредседника некадашње савезне владе
Николе Шаиновића, бившег директора Фонда за здравствено осигурање Ненада Ђорђевића, бившег начелника ресора јавне безбедности у МУП-у Србије Властимира Ђорђевића, али и против Зорана Анђелковића, Вељка Одаловића, Братиславе Бубе Морине, Милутина Мркоњића.
Садашњи потпредседник владе се још 2002. године пожалио да ништа од тога није добило судски епилог. До сада је вероватно и он сам то заборавио. Између осталог један од грехова, једног од тадашњих државних функционера је и то што је "дао" паре синдикатима.
Убрзо, после Петог октобра, помињали су се греси и Горице Гајевић бившег генсека СПС, али и још много тога. Тада су испливале афере око доделе (поклон Општине Рашка заслужном грађанину) земљишта на Копаонику у делу који припада националном парку и изградњи апартмана. Резултат те афере је, иако је било и најава другачијег епилога, да је Горица Гајевић вратила општини земљиште.
Пре неколико недеља изабрана је за општинског правобраниоца.
У чувеној полицијској акцији "Сабља", која је уследила после убиства премијера Републике Србије Зорана Ђинђића 2003. године, ухапшено је више тадашњих или будућих политичара. Иза решетака су се нашли Борислав Микелић (бивши премијер РСК), генерал Ацо Томић (бивши шеф ВОА), Урош Шуваковић (проверени кадар СПС), Милорад Вучелић (СПС), Раде Булатовић (саветник председника СРЈ Војислава Коштунице и будући шеф БИА)...
Нико од њих, као и већину од готово 12.000 људи који су се, ни криви, ни дужни нашли иза решетака, није позван на одговорност, а држава због тога мора да исплати више милијарди динара одшетете.
За удруживање ради непријатељске делатности осумњичени су били: Војислав Шешељ, Борислав Микелић, генерал Ацо Томић, Раде Булатовић и Драган Вујичић-Бего.
Војислав Шешељ је месец дана пре убиства премијера отпутовао у Хаг где га Међународни кривични суд за бившу Југославију терети за злочине против хуманости и ратне злочине (подстрекавање).
Иако се у земљи оптуживао за протеривање Хрвата из Хртковаца у Срему у Трибуналу је доказано супротно. Најодговорнији је један члан СПО!
Иначе, овај војвода је више пута лежао у затвору. Прво, осамдесетих година прошлог века, седам година у Зеници, а потом мало и почетком деведесетих у Падинској скели.
Провлачења по медијима нису били поштеђени многи министри или високи државни службеници "демократских власти". Против неких је и покренут поступак. Бивши шеф кабинета покојног премијера Зорана Ђинђића Немања Колесар био је осумњичен за утају пореза али је недавно ослобођен те оптужбе. Радио је на "осетљивим" пословима као што је продаја "Сартида", "Бор", председник УО цементаре "Нови Поповац"... У ову аферу био је умешан и бивши "саветник за безбедност" Зорана Ђинђића Зоран Јањушевић.
Своје место у афери "Сартид" заслужио је и бивши министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић, али и још неки чланови тадашњег кабинета. Наиме, челичана у Смедереву (али и сва друга имовина по земљи и иностранству, укључујући и ФК Сартид чије земљиште вреди више него цео "Сартид") је продата за 23 милиона долара (иако га је београдски Економски институт проценио на више од 57 милиона долара), а држава је на себе преузела дугове који само према иностраним банкама износе стотињак милиона евра, док се унутрашњи дугови мере милијардама!
Полиција испитује ову продају, али за сада нема оптужница.
У 2004. години избила је и афера "Аеродром" у којој је држава приликом реконструкције ВИП салона на београдском аеродрому оштећена за 220 милиона динара, са бившом министарком за телекомуникације Маријом Рашетом-Вукосављевић и још десетак директора. Пре него што је преточен у оптужницу 2007. године, овај случај је до Окружног тужилаштва путовао пуне три године!
Њено име се помиње и у афери око доделе кредита од три милиона динара из Фонда за развој Србије фирми чији је сувласник њен свекар.
Почетком 2006. године избила је чувена афера "кофер". Главни актери су, Владан Заграђанин функционер СПС и вицегувернер НБС Дејан Симић. У истој просторији је боравио и садашњи министар полиције Ивица Дачић који је изашао пре него што је упала полиција.
Заграђанин је широј јавности је постао познат када је у јеку бомбардовања 1999. године упао у Радио Б92, после чега је ова станица дошла под владину контролу, а редакција натерана "у илегалу". Са друге стране, Дејан Симић је помињан у наводној афери око куповине куће гувернера НБС Радована Јелашића. Наиме, склапање купопродајног уговора између Јелашића и Александра Шандорова обављено је у аустријској канцеларији ЦМС у Београду, чији је он био директор. Четири месеца после тога, постављен је за вицегувернера НБС...
У жижи афере око изнајмљивања шпијунског сателита, која је избила почетком децембра 2006. године, када је израелска фирма Имиџсет затражила исплату 45 милиона евра за закуп сателита, својевремено се нашао, нико други до тадашњи министар одбране Првослав Давинић. Судски поступак је још увек у току.
Министар Давинић је везиван и за аферу "панцир" чији је главни јунак Миле Драгић и његова фирма "Производња Миле Драгић".
Један од ретких који је допао затвора је Михаљ Кертес, бивши управник Царине. Осуђен је на две и по године за учешће у убиству чланова СПО на Ибарској магистрали. Он је осумњичен у више поступака, између осталог у поступцима против дуванске мафије и за изношење пара на Кипар (пошто су му саучесници у Хагу или мртви).
ТРГОВИНА
Увоз - извоз по џепу грађана
Од афера које су у новије доба економски најскупље коштале земљу сигурно се издваја она са извозом шећера и белог лука у Европску унију. Агенција ЕУ за борбу против корупције ОЛАФ утврдила је да је из Србије у ЕУ извезен кубански уместо српског шећера. Због тога држава је кажњена, укинути су преференцијали на извоз шећера (касније враћени), али је до дан данас остало нејасно ко је главни кривац. У овој афери помињао се Миодраг Костић и његова МК група, али није било судског епилога.
Његов партнер по бизнису пријепољац Бахрија Бегановић, познатији као Лутка, је с друге стране прошао горе. Против њега је покренут поступак, који још траје, због покушаја извоза кинеског белог лука у ЕУ као "оригинал" српског. Његове три хладњаче су ухваћене на граничном прелазу Богојево са 63 тоне белог лука који је он увезао из Кине преко Италије, а затим, како стоји у оптужници, препаковао у својој фабрици у Великој Жупи и покушао да као "домаћи" производ прода на тржишту ЕУ.
ИНДЕКС
Најбројнија афера
Афера на Правном факултету у Крагујевцу избила је у фебруара 2007. године када је ухапшена прва група професора и декана. Потом је број осумњичених нарастао на 89! Због тога, великог броја осумњичених, ће се процес, уместо у Смедереву, одвијати у Палати правде у Београду! Међу ухапшенима су и полицајци, професори, студенти, бизнисмени али и тадашња помоћница министра просвете Емилија Станковић (такође професор на Правном факултету).
Тарифе су се, према налазу тужилаштва, кретале од 500 до 1.000 евра по испиту,а дипломе од 12.000 до 16.000 евра.
КАРИЋИ
Председнички кандидат из 2004. године са највећим брковима, популарни Боги, нашао се 2001. године на мети тужилаштва и гувернера Млађана Динкића, потоњег министра финансија, а у последњој влади и министра за регионални развој. Богољуб Карић је био и министар без портфеља у једној од влада Мирка Марјановића.
У афере око породице Карић били су укључени и многи садашњи и бивши политичари. Око ликвидације "Астра банке", поред Богољуба Карића, прегањали су се и Трговински суд у Београду, на челу са Гораном Кљајевићем сада оптуженим у поступку "стечајној мафији" и гувернер Млађан Динкић, који је чак девет пута морао да одузима дозволу за рад тој банци због неликвидности од 2001. године да би тек пресудом Врховног суда 2006. године била потврђена одлука НБЈ (НБС). У једном тренутку, насупрот гувернеру, нашао се и тадашњи министар финансија, а сада потпредседник владе, Божидар Ђелић који је једним потезом вратио новац банци, иако је она потом поново проглашена неликвидном, а затим јој одузета и лиценца за рад.
Потом је дошло на ред и плаћање екстрапрофита - опорезовање пљачке државе, извршено најчешће кроз примарну емисију, за време владавине Милошевића. Међутим, Карић је и ту имао привилегију, њему је враћено одлуком суда уместо 1,8 милијарди динара чак 2,4 милијарде (око 44 милиона евра)! Наводно због камата. Овај новац је исплаћен из буџета, али је касније, променом власти, ова одлука Министарства финансија поништена и наплаћено је 2,9 милијарди динара. Наиме, Врховни суд је донео одлуку да се преиспита одлука Пореске управе, а не да се врати новац.
Следећи сукоб породице Карић са државом настао је око удела у Мобтелу (Карићи су између осталог тврдили да је први мобилни оператер правио губитке!). Пресудом арбитражног суда у Цириху Карићи су изгубили и Мобтел.
Од фебруара 2006. године, овај бизнисмен - политичар, налази се на потерници Интерпола због утаје пореза и више других незаконитих радњи којима је држава наводно оштећена за 700 милиона евра. Карић је као и много пута до сада већ продао фирму пре коначног одузимања. Наравно, Богољуб Карић није ухапшен и не зна се где се крије и када ће бити приведен.
СМРТ
Бржа од правде
Бивши председник СРЈ и Србије, најпознатији Хашки оптуженик, Слободан Милошевић ухапшен је, после вишедневног натезања, 30. марта приведен у ЦЗ под оптужбама за злоупотребу службеног положаја (између осталог на терет му се стављало да је откупио државну, републичку, вилу за 2.000 марака) и финансијске малверзације. Није дочекао суђење за ова дела јер је на Видовдан исте године изручен (мада владајући социјалисти тврде киднапован) у Хашки трибунал. У затвору је преминуо пре завршетка поступка, 11. марта 2006. године, и тако остао невин по свим оптужбама.
На онај свет, само десетак дана пре свог шефа, отишао је и Мирко Марјановић, бивши премијер Србије у два мандата, од 1994. до 2000. године. Пре него што је нова демократска (ДОС) власт успела да му докаже било какву кривицу, иако је против њега подносила више кривичних пријава.
Јован Зебић био је осумњичен у поступку пред специјалним судом у афери "Кипар", односно за незаконито изношење новца на ово медитеранско острво.
