Ако би се “виза” за распоређивање мисије Еулекс на Косову и Метохији тражила у форми председничког саопштења Савета безбедности, њега би морало да подржи свих 15 чланица овог органа УН. Због тога, иако је то други по “рангу” документ који остаје у архивама највишег тела УН, иза резолуције, његово усвајање зна да иде теже него и само усвајање резолуције. За резолуцију је, наиме, довољна већина од девет гласова “за”, уколико нема вета сталних чланица.Нису ретке ситуације када се о председничким саопштењима дуго преговара, а резултат тога могао би да буде разводњен или двосмислен закључак, како би све чланице биле задовољне. Због тога Београд не треба да се унапред радује било ком папиру у Савету безбедности, којим би се дало “зелено светло” за Еулекс.
Саговорници “Новости”, познаваоци система УН, указују да би нова резолуција која би се бавила јужномсрпском покрајином могла да баци у други план Резолуцију 1244, пошто није уобичајено да два документа тог ранга третирају исту тему. Отуда би председничко саопштење, под условом да испоштује три услова које поставља Београд за Еулекс, можда било повољније, јер би решило проблем са мисијом, а у рукама Србије оставило би базични документ на којем заснива одбрану свог суверенитета.
У марту ове године, на пример, после проглашења независности Косова, Русија је хтела да се председничким саопштењем потврди сувереност Србије над КиМ и позове на обнављање дијалога између Београда и Приштине. Велика Британија и САД, међутим, такво саопштење нису желеле да подрже.
Уколико би, сада, саопштење о Елексу добило подршку петнаесторке, оно би било прво које је усвојено у протекле три године, а тиче се КиМ. Последње саопштење које се односило на јужну српску покрајину датира из октобра 2005. године, када је Саветом председавала Румунија, а њиме је поздрављен извештај Каја Ејдеа о остварености стандарда и подржан почетак преговора о статусу покрајине.
Нека од последњих председничких саопштења СБ из ове године односила су се на ситуацију у Конгу, на Кипру, у Сомалији...
До краја овог месеца, Саветом безбедности председава Кина, а затим ту улогу преузима Костарика, па Хрватска, пошто се чланице СБ по азбучном реду смењују у једномесечном председавању овим телом.
РОТАЦИЈА
ОСИМ пет сталних чланица СБ - Кине, Француске, Русије, Велике Британије и САД - у тренутном саставу десет несталних су: Белгија, Индонезија, Јужна Африка, Буркина Фасо, Италија, Вијетнам, Костарика, Либија, Хрватска и Панама. Од 1. јануара Белгију, Индонезију, Италију, Панаму и Јужну Африку, у овом телу замениће Аустрија, Јапан, Мексико, Турска и Уганда које су нове несталне чланице са двогодишњим мандатом.
