Борба за територију одваја власт од новца за накрмљивање страначких кадроваСећате ли се Косова? Како га нисте заборавили када нас је "српска политичка елита" од 17. фебруара на овамо учила да је најважније да они формирају пројевропску владу и вредности, да успоставе социјалну правду и опште јединство у погледу националних циљева, да се помире са Американцима, Французима, Црногорцима, сами са собом... Од свега једино су успели да се дочепају власти и касе.
Социјална правда коју су Милошевићеви наследници прокламовали без дефиниције шта би то требало да значи изводи се по принципу сеци уши крпи где стигнеш. Рупа увек остаје негде. Џаба Тадић позива на кресање буџета. Пристао је да направи владу са минималном већином, па сада може да га уцењује и пензионерски генсек Кркобабић са неколицином својих посланика и исто толико гласача. Тадић је немоћан пред том немани док год је накрмљивање страначких кадрова основни циљ спровођења власти. Немоћан је и пред Чанком и Пајтићем изистог разлога, јер ни покрајински страначки и коалициони кадрови не смеју остати ненамирени. Социјална правда у социјалистичком поимању света и дијалектике исказала се и најављеним поскупљењем гаса од 60 одсто све пред очима СПС министра енергетике Петра Шкундрића. Можда поскупљење неће бити толико, јер се подигла галама, али за то време ће проћи подизање цене фиксне телефоније за целих 100 одсто. Власт за то време сумња да у Србији постоје монополи.
Пријем у јевропско друштво, како нам поручују одатле већ годинама, надомак је остварења. Српске власти немоћне да измене структуру привређивања устремиле су се грозничаво ка том циљу из само једног разлога. Реч је о приступним фондовима за кандидате за чланство, јер је ниво српске производње производи дефицит од седам милијарди евра. Зашто? Зато што су српске фабрике, деценијама уништаване крађом, а на крају и бомбардовањем, дефинитивно упропашћене када је наступила демократија, а све да би их се домаћи крпигузи лакше дочепали. Што је заиста вредело, странци су већ купили и властима преостаје само да се што пре дочепају приступних фондова, као да не знају да се тај новац добија само за одређене намене. А ко ће да повуче та средства када је индустрија на путу да изумре попут диносауруса.
Помирење са светом изродило се у коначно признање да не можемо да будемо пријатељи ни са Црном Гором. И то је једино добро што се догодило, да се више не заваравамо. Зато им је преостало да лажу сами себе да постоји национални консензус у погледу општих циљева, иако се он своди на парламентарну већину од два - три посланика и занемаривање оно пола Србије колико је гласало за њих.
А док мучимо сами себе како би властима омогућили дуг живот, Косово нестаје. Чекамо на мишљење суда уместо на пресуду, и то је све. Затварамо очи пред оним јадом доле утопљеним у шиптарском мору као да нас се то не тиче и као да се такви циљеви не остварују грабљењем онога што се може узети. Али грабљење одваја власти од приступних фондова, а без њих неће бити новца ни за гладне кадрове.
