Већина, обећања која су дата пред септембарске изборе 2000. године, а везана за рашчишћавање корупције, остала су и даље мртво слово на папиру. Кад је власт потпуно прешла у руке ДОС од које се очекивало да испуни обећања, све се свело на много буке ни око чега. Иза решетака су се нашли углавном они који нису умели брзо да "препливају" у победнички табор или којима је то било онемогућено јер нису имали “праве” заштитнике. Последњи у низу политичара који су оптужени за корупцију (злоупотребу положаја и примање и давање мита) је Горан Кнежевић, градоначелник Зрењанина, бивши председник Покрајинског одбора Демократске странке и посланик у периоду од 2003. до 2007. Он је од полиције означен као шеф "грађевинске мафије" која је оштетила Зрењанин (државу) за око 3,5 милиона евра. Ова група, њих 11, је, по наводима полиције "мувала" са закупом земљишта и тендерима за пружење физичко-техничког обезбеђења.
Иако је истрага спровођена по налогу специјалног тужилаштва за организовани криминал њему ће се, ипак, судити пред Окружним судом у Зрењанину!






Ако би се “виза” за распоређивање мисије Еулекс на Косову и Метохији тражила у форми председничког саопштења Савета безбедности, њега би морало да подржи свих 15 чланица овог органа УН. Због тога, иако је то други по “рангу” документ који остаје у архивама највишег тела УН, иза резолуције, његово усвајање зна да иде теже него и само усвајање резолуције. За резолуцију је, наиме, довољна већина од девет гласова “за”, уколико нема вета сталних чланица.








