Хрватски предсједник, Стјепан Месић, у посљедњих десетак година вјешто је глумио антифашисту, желећи тако да одржи земљу близу Европе, док интензивно ради на њеном етничком чишћењу, тако да најава да би могао помиловати Мирка Норца, генерала осуђеног за ратне злочине над Србима, у суштини открива његово право лице, рекао је Саво Штрбац, директор Инфомрационо-документационог центра "Веритас"

Пошто се предлагачима новог Статута Војводинe догодила јавна расправа – тј. управо оно што су желели да избегну – у виду спонтане лавине чланака, трибина, саопштења и правних анализа на тему предложеног Статута, уследило је затишје. Шира јавност тачно не зна шта се тренутно дешава са предлогом новог Статута, тј. шта га је задесило на путу до Народне скупштине. Једна струја његових предлагача најављује да ће бити направљене неке „козметичке измене“, које затим треба да се потврде у Покрајинској скупштини, а затим и у Народној скупштини Србије. Друга струја, пак, тврди да се документ као такав нипошто не може мењати, да они за то неће гласати, и да мора да иде пред Народну скупштину овакав какав јесте, или ће, у супротном, да буду врло љути и разочарани – али ипак не толико да напусте владајућу коалицију. Трећа струја, чини се, покушава да спасе што се спасти може, и да са што мање промена и трвења, а што већим консензусом унутар владајућег блока ипак некако довоза Статут до републичке скупштине. А чини се да постоји и четврта струја, која се у почетку надала да ће Статут некако да прође без већих гибања, што неприметније, а која би сада радије да он некако нестане, тј. да се цела ствар некако смуља у било ком правцу, али са што мање политичке штете.

Сада видимо да се Милошевић поново оптужује кроз оптужницу против Караџића. То још више показује да је Трибунал политичка, а не правна институција.Тужилаштво жели да „прошверцује“ тобоже пансрпско удруживање за „геноцид“ - ако то буде „доказано“ у Трибуналу, сарајевски муслимани ће сигурно обновити тужбу против Србије

Лидер "напредњака" препоручен Бриселу као човек који може да ослаби антиевропску опцију у Србији

Дан након што је Македонија била уздржана, а Црна Гора подржала српску иницијативу у Њујорку, парламенти ових двеју држава ставили су на дневни ред признање самопроглашене државе на Косову. Професорка Смиља Аврамов није изненађена развојем догађаја.