Најкритичнија за отплату постојећих дугова Србији ће бити 2010. година, када се очекује да спољни дуг наше земље дође на 64 одсто бруто друштвеног дохотка. Уз то, чињеница да нам све више расте спољни дуг, чини нас рањивијим у односу на спољне шокове, који се очекују због кризе на светском финансијском тржишту која дрма и много јаче привреде и земље.
Спољни дуг Србије, према последњим прелиминарним подацима Народне банке Србије, с краја јула износио је 19,10 милијарди евра. Од тога, држава дугује нешто изнад шест милијарди евра, тачније 6,092 милијарде евра, што су зајмови на средњи и дуги рок. Банке и предузећа дугују 13,016 милијарди евра. Домаће фирме су у иностранству до краја јула узеле 9,352 милијарде евра, а банке 2,362 милијарде евра. У питању су такође дуговања на средњи и дуги рок, док краткорочне позајамице износе 1,301 милијарду евра. Дуг државе и банака је у прва три месеца ове године почео да опада, док су предузећа наставила да зајме због повољнијих услова кредитирања у иностранству, односно мањих камата. Обавезадржаве је да тим фирмама дужницима обезбеди довољно девиза за сервисирање дуга.
- С обзиром на висок ниво девизних резерви, ризик отплате спољног дуга остаје низак - сматра Алек Ковач, аналитичар Ерсте групе.
- Девизне резерве покривају 50 одсто укупних дуговања, а само 14 одсто односи се на дуг који доспева у кратком року. Србија има прилично снажне капацитете да неутралише потенцијалне спољне ударе.
Поред великог ризика од неконтролисаног задуживања фирми, који се, ипак, води као српски спољни дуг, чињеница је да су кредити које су наше фирме узимале у иностранству били повољнији од оних који су им нуђени на домаћем тржишту, што је омогућавало да овдашња предузећа постигну какву-такву конкурентност. Задужење у иностранству било им је значајно јефтиније, и до три одсто, а све због, како домаћи банкари тврде, изузетно рестриктивне монетарне политике у Србији. Пре свега, високе обавезне резерве и процене још изузетног политичког ризика код нас.
Према проценама Миодрага Зеца, економског стручњака, фирме ће због светске кризе моћи све мање да се задужују напољу. Са друге стране, своје обавезе по старим, односно кредитима у отплати, морају да сервисирају и да девизе набављају у земљи.
То значи да ће бити додатног притиска на куповину девиза, којих ни сада нема много. Народна банка Србије није гарант за отплату тих “крос бордер”, или прекограничних зајмова, предузећа у иностранству. Држава би требало да обезбеди девизе од извоза да би фирме дошле до њих за отплату рата.
Извоз нам је такав да не доноси прилив какав нам је потребан.
Пре свега, зато што Србија нема робу са којом би била конкуретна на међународном тржишту.
ГРАЂАНИ УВЕК ПЛАТЕ ЦЕХ
Управо ће се кроз задуживање наших фирми у свету понајвише осетити светска финансијска криза. Међутим, још нема процена шта би се могло догодити у случају да домаће фирме задужене у иностранству дођу у проблеме са плаћањем, односно да ли би и наша држава била у стању да отплати бар део њихових дуговања.
У сваком случају, очекује се да задуживање наших фирми у иностранству поскупи, што ће се свакако одразити и на цене њихових производа, како на домаћем тржишту, тако и за извоз.
БРОЈКЕ
6,092 милијарде евра је дуг државе
9,352 милијарде евра су дужне фирме
2,362 милијарде евра дугују банке
