Мистерије живота и рада Јосипа Броза Тита, и три деценије након његове смрти, голица пажњу овдашње и светске јавности. Прошлог месеца “Највећи сина народа и народности”, опет је био у жижи интересовања на Балкану, када је као “гром из ведра неба”, из издавачке делатности Компаније „Новости“ изашла књига “Титов дневник”, новинара и публицисте Пера Симића. Реч је о јединственим и аутентичним белешкама, писаним, за Југославију преломне 1950. године.

Kнез Павле Карађорђевић најистакнутија је персонификација оног српског грађанског демократизма који је преко искреног југословенства следио основни европски етнојезички принцип национа. Наднационално југословенство за све њихове политичке структуре овог круга имало је свој виши национални израз у немачком бизмаркизму и италијанском рирозђименту. Али као ни други српски демократи, чак и они око Српског културног круга проф. Слободана Јовановића, ни кнез није видео систематски наступ хрватских сепаратиста, који су користећи се српским југословениствујућим заносима, који су Југославију поткопавали: и уз помоћ ватиканско-хрватских прозелита и уз помоћ Стаљинове Коминтерне, која је – запљуснута овим обманама – на српску позицију у држави гледала као на „великосрпску хегемонију“.