
Када је недавно Вук Драшковић, лидер прозападне опозиције из периода Милошевићевог режима, изјавио да у скорије време има у плану формирање блока политичких партија под идеолошком етикетом "прозападне деснице", јавност у Србији се природно и није значајније обазирала на такве најаве, сходно маргиналности, неозбиљности, свеопштој компромитованости и политичкој импотентности поменуте персоне коју су србске патриоте још давно препознале као лакрдијаша и обичног пиона западних центара моћи. Ипак, наведено питање се неочекивано актуелизовало услед новонастале ситуације око Српске радикалне странке, тачније напуштања исте од стране њеног досадашњег потпредседника Томислава Николића и његових следбеника. Званичне најаве, као и сам повод недавног сукоба у врху СРС-а, недвосмислено наговештавају идеолошки заокрет групације око Томислава Николића, која ће по својој прилици настојати да на идеолошком спектру овдашње политичке сцене, заузме упражњено место такозване "прозападне деснице", које је донедавно неприкосновено припадало странци бившег премијера Војислава Коштунице.