Србија ће, и поред значајног смањења инфлаторног притиска, ове године, ипак, бити рекордер у оствареном расту трошкова живота својих грађана. Пројекције које су дали стручњаци и ММФ постављају нашу земљу на престо у целом региону, са инфлацијом од 7,8 одсто. Уочљиво је и да смо далеко испред комшија, јер ће се Хрватска зауставити на 1,5 одсто, БиХ (2,7), Словенија (1), Бугарска (2,5), а Црна Гора (6,5).
Питање како је могуће да и даље расту цене у земљи у којој су у овој години “замрзнути” приходи за више од 2,3 милиона људи, од којих је 1,7 милиона пензионера и 600.000 оних запослених у јавним службама, али и умањена плата за осталих 1,25 милиона који раде у приватном сектору, опет је питање за оне који се, бар званично, боре да инфлација буде што нижа - за државу. Наиме, статистика показује да су у досадашњем периоду године у Србији расле цене производа и услуга баш у областима где је држава монополиста.
- Укупан раст регулисаних цена у првих десет месеци ове године износи 14,6 одсто. Истине ради, у последње време и ове цене се не повећавају прогресијом која је била присутна у претходном периоду - наглашавају у Народној банци Србије. - У исто време, присутан је сезонски неуобичајен пад цена пољопривредних производа који би у остатку године требало да доведе до додатног пада инфлације од 1,7 одсто, али и изразито мало померање цена које се формирају слободно на тржишту.
Тако су пале цене по којој набављамо обућу, одећу, а и већина увозне робе коју користимо за личне потребе задржала је цене на прошлогодишњем нивоу. Јефтиније је и изнајмљивање станова, али зато скупље него лане плаћамо школарину, обданишта, комуналије, грејање, телефонирање, лекове и здравствене услуге, превоз....
Народна банка Србије апеловала је, чак, на Владу Србије да дозволи да, управо сада, када је очито да ћемо остварити инфлацију нижу од планиране, поскупљење струје за осам одсто, јер то, у овим условима, не би значајније утицало на остале цене.
У Влади Србије понављају да ће параф на поскупљење електричне енергије, али до максималних десет одсто, дозволити вероватно у јануару и да повећање цене у овој години “није социјално прихватљиво”. То значи да ћемо рачуне са скупље обрачунатим киловат-сатима добити уз фебруарске рачуне. Гас ће, понављају из Владе, имати исту цену као и до сада, а рачуна се да су локалне самоуправе повећањем цена услуга у својој надлежности (предшколске установе, вода, комуналије..) већ дошле до границе издржљивости породичних буџета.
Оно што, међутим, значајно може да утиче на инфлацију у наредном периоду, а пре свега на пројекције за наредну годину јесте доста нестабилна слика на светским тржиштима сирове нафте.
- Инфлаторно и даље врло делује раст цена сирове нафте на светском тржишту. Поред тога, један од проблема је и раст цена нафтних деривата, где је држава продајом 51 одсто НИС-а државни монопол заменила приватним - наглашавају економисти, и подсећају да је монопол НИС-а на прераду нафте и забрана увоза деривата уговорен до 2010. године.
Пројекције инфлација које су дале наше комшије, показују шаролике проценте. Ипак, видљиво је да ни у једној земљи која нас окружује није повећана тражња за било којом робом, већ да је скоро за сваки проценат инфлације у овој години заслужно поскупљење струје, воде, гаса, превоза... Интересантно је да Хрватска, а која је летос, зарад већих прихода државе, повећала стопу ПДВ за два одсто, планира да ову годину заврши са инфлацијом од свега 1,5 одсто. Исти проценат повећања цена бележи и Словенија у којој су ове године поскупели енергенти, док ће једино Македонија ове године забележити нулту стопу инфлације. Ова земља се, иначе, и према проценама светских економских аналитичара, засад најквалитетније бори са изазовима светске економске кризе.
ПРОГНОЗА
* Након дефлације у трећем тромесечју од 0,7 одсто, у четвртом се очекује раст цена од око 1,4 одсто, првенствено због очекиваног раста цена пољопривредних производа
