Фашизма у Србији нема, измислили су га они који би да демонизују сваки покушај српске одбране
• Који су тренутно најважнији интереси Србије?
- Интереси изнад свих интереса Срба су морално и интелектуално опорављање од свих шокова и пораза који су преживели током последњих 100 година. Превасходни интерес Срба јесте да схвате да имају интерес, да га имају ни мање ни више него остали актери балканске и сваке друге светске драме. Да су ти интереси легални, да их ваља бранити не мање одлучно него што то чине Хрвати, Албанци, Мађари, Бугари...Да та легална и легитимна одбрана под одређеним околностима захтева и употребу силе. У свету се зна, све што је легитимно, брани се свим средствима.
• Многи у Србији ће рећи да је то заговарање фашизма.
- Та хистерија од одбране фашизма је лажна. Погледајте само људе и организације које се бране од нечега што не постоји. Фашизма у Србији нема, измислили су га они којима је мит о његовом постојању потребан зарад демонизације, па и криминализације ма каквог залагања за одбрану српских интереса.
• Помињете употребу силе, а њу и актуелна власт искључује?
- Нажалост, сваки, чак наговештај постојања српског интереса који се коси са интересима иностраних центара моћи, за актуелну власт је проблем и она о таквим интересима избегава да прича. Али, прећутно прихвата наметнуту тврдњу Запада да су демократија и толерантност за Србе важнији од сопствених интереса. То је лаж у коју српски народ не верује, народ који је скоро две деценије подвргнут санкцијама, демонизацији, бомбама и отимачини територија.
• Будите конкретнији?
- Прихватање те лажи исто је што и рецимо прихватити тврдњу Аустрије од пре 100 година да је анексија Босне и Херцговине била легална и легитимна. Само што је разлика између тих давнашњих и садашњих времена у томе што тадашњи ниједан Србин није веровао у ту лаж. Данас, пак, многи номинални Срби праве озбиљне каријере и имају пристојне егзистенције на ширењу тих лажи о добрим намерама запада и о српским гресима и српској патологији.
• Како онда одбранити те интересе када смо преслаби?
- Наш спас не лежи у нашој снази, већ у слабости глобалног империјалног поретка од чије дарежљивости живе они који се бране од фашизма у Србији, а који је искључиво фикција. Тај империјализам стаклених ногу пре или касније, због структурних слабости, нарочито у САД, изгубиће интересе за очување новог балканског поретка који нема никакве везе са стварним интересима Америке. Друго, Русија је на чврстом путу повратка у круг озбиљних сила. Због тога ће Западна Европа престати да гради по Балкану хибридне творевине попут дукљанске Црне Горе и "независног" Косова.
• То су само претпоставке?
- То је процес који већ тече, он ће се десити. И тек после тог завршеног процеса, Срби ће бити способни за ревизију пораза из деведесетих година прошлог века. А после тога биће и све нама учињене неправде подвргнуте ревизији, од признања Брозових граница, чишћења Крајине, наметања хашке колективне кривице, дивљања црвених Хрвата Црном Гором и отимања Косова.
Нација, вера, род, крв, тло и част
Срби имају прилику да се врате коренима једино уколико се ослободе југословенске хипотеке и титоизма. Јер без свести о томе ко смо и шта смо не можемо ни бити господари одлуке куда идемо. Знам, то ће бити тешко остварити, јер има бивших Срба на власти и при власти у Београду који ће се таквом повратку супротставити. Такви већ говоре да треба заборавити "застареле" појмове нације, вере, рода, крви, тла и части. За њих је српски идентитет рецидив митоманског мрачњаштва, а нормалан им је свет који је Београд засипао бомбама у седам наврата током 20. века. За њих је нормалан свет који троши више на дроге него на лекове, на кућне љубимце него на бебе.
Србија никад неће бити у ЕУ
- Крајње је време да Срби престану да стиснутих зуба прихватају разне диктате због којих дугорочни циљеви прете да буду замагљени. Можда су то тактизирања, али ни таква не смеју да се прихвате као слободан избор, још мање као морална норма. Морамо да правимо јасне разлике између покајања због српских грехова чињених у грађаниским ратовима и потеза изнуђених мимо правде, разума и морала, а под претњом силе и варљивих обећања из Брисела. Запамтите, Србија, на своју срећу, неће никада бити примљена у ЕУ.
