Дан пошто је Скупштина покрајине Војводине усвојила Предлог статута, вишемесечна спорења власти и опозиције у Србији су добила на новом интензитету, а опозиција оптужила власт да северном делу земље даје државност.
Један од оних који већ годинама указује да Војводина клизи у самосталност, председник Народне партије Милан Парошки за "Вести" указује да су се "нажалост, српски политичари показали као слепи на све што се у Војводини догађа".
- У Предлогу статута није смело да пише да је Војводина мултиетнична, односно са више етноса, јер то право припада Србији по међународном праву и Париској повељи. Србија је та која решава питање националних и етничких група, а ако то буде радила покрајина на основу овог акта, онда је она аутоматски суверена и та њена државност је "закована" - објаснио је Парошки који криви председника Србије Бориса Тадића, али и бившег премијера Војислава Коштуницу који се данас из опозиције противи статуту, да су претходних година "жмурили" на тенденције политичких структура у покрајини.
Скупштина Војводине је, у уторак уочи поноћи усвојила Предлог статута са 89 гласова владајуће коалиције, а успротивио се 21 посланик опозиције.
Тумачењу владајућих странака да ће највиши акт Војводине омогућити развој економије и бољи живот, опозиција се за говорницом оштро супротставила, истичући да статут омогућује сецесионизам.
Покрајински парламент прихватио је само један од 155 амандмана којима су посланици коалиције ДСС-НС-а, СРС-а и СНС-а хтели да "поправе" овај акт, који, како тврде, покрајини даје обрисе државности.
Усвајањем највишег акта, парламент Војводине је искористио последњи рок предвиђен Уставним законом и јуче га доставио Скупштини Србије, у којој је за његово потврђивање потребна квалификована већина.
Покрајински премијер Бојан Пајтић тврди да ће новим статутом "грађани Војводине добити прилику да, дугорочно гледано, боље живе", јер он првенствено има развојни карактер.
- Између осталог, добиће развојну банку и могућност да ефикасније развија привреду, а нарочито пољопривреду - рекао је Пајтић и додао да ће Војводина моћи још снажније и успешније да улаже у инфраструктуру, привлачи стране инвестиције и конкурише код фондова ЕУ.
Председник Скупштине Шандор Егереши нагласио је да је Статут "одраз политичке реалности у Србији".
- Двотрећинска подршка покрајинских посланика Статуту је јасна потврда да нам је циљ будућност земље у Европи, а на том путу аутономна Војводина ће бити велики ослонац Србији - рекао је Егереши.
Шеф опозиционе посланичке групе СРС-а Милорад Мирчић истиче да је тај правни акт у функцији дезинтеграције правног и територијалног система.
- Предлог статута има много одредби, које значе државност, а циљ је остварење сепаратистичке политике чије је носилац аутономашка фракција ДС-а, оценио је Мирчић и упозорио да је статут, у ствари, "припрема Војводине за покушај отцепљења од Србије".
СРС је критиковао лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак истичући да очекује да они као "бранитељи Србије" покушају да статут и у Скупштини Србије представе као "сепаратистичко-аутономашку заверу".
- Акт је у складу са Уставом Србије који не омогућава суштинску аутономију Војводине и зато лицемерно звучи прича СРС-а да је то сепаратизам, када је по Уставу који су радикали изгласали са својим партнерима у републичкој Скупштини - рекао је Чанак.
ВУЧИЋ: Држава у држави
Координатор СНС-а Александар Вучић рекао је да је војвођански статут у супротности са Уставом Србије и лош акт, којим се праве услови за стварање "државе у држави".
- Ми сматрамо да је статут Војводине лоше решење и за Војводину и за Србију и да нема везе са децентрализацијом. Не кажем да је тиме донета коначна одлука о отцепљењу Војводине, али се стварају услови у којима ће свако удаљавање Војводине од централних власти у Србији бити неупоредиво лакше, него до сада - рекао је Вучић.
Одлука на српском парламенту
Да би статут почео да се примењује, потребна је подршка квалификоване већине у Скупштини Србије и посебан закон, који ће такође донети српски парламент, да би се разграничиле ингеренције републичке и покрајинске власти. Ако посланици у Београду дају подршку Предлогу војвођанског статута, он ће постати правоснажан и Скупштина Војводине би га свечано прогласила на посебној седници. Предлагач верује да ће се то десити до краја године.
КОЛУНЏИЈА: Све по Уставу
Шеф посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија сматра да је статут Војводине у складу са Уставом и да треба учинити напор да се постигне што већа сагласност у вези с тим документом.
- Треба постићи што већу сагласност у вези са овим документом, мада је немогућа општа, због супротних погледа странака на неке политичке теме. Проблем је што су политичке опције заиста на два пола када се посматра одређено питање - рекла је она, додајући да је за ДС битно да се сви елементи аутономије које допушта Устав реализују кроз статут.
Вести Франкфурт
Отимање Војводине
Северна српска покрајина била је тема састанка обавештајних служби Велике Британије, Немачке и САД у Бриселу јуна 2003.
У Бриселу је 20, 21. и 22. јуна 2003. године одржан састанак чија је главна тема била судбина Војводине. Скупу су присуствовали представници обавештајних служби Велике Британије, Немачке и Сједињених Америчких Држава.
Овај сусрет документовали су оперативци једне друге стране службе, која такође има интересе на овом подручју. На овом састанку донети су следећи закључци:
1. Изменити демографску структуру.
2. Војводину најпре економски потчинити куповином земљишта и предузећа.
3. Све банке и финансијске установе морају бити под контролом западних институција.
4. На културном плану јачати оне секторе цивилног друштва који пропагирају лабавије везе са Србијом.
5. На политичком плану форсирати и помоћи оне политичке опције које се залажу за лабавије везе са Београдом.
6. Инсистирати на питању денационализације и повратку имовине на стање пре Другог светског рата.
7. Радити на рестаурацији граница Аустроугарске монархије.
Према речима наших саговорника, закључци са овог састанка одлучујуће су утицали на формирање политичких одлука у Бриселу и Вашингтону које су се тицале судбине северне српске покрајине.
- Посебно је занимљив закључак који се тиче инсистирања на повратку имовине власницима који су напустили Војводину након завршетка Другог светског рата. Ради се о припадницима немачке мањине који су својевољно изразили жељу да напусте своја имања и одселе се у Немачку. Реч је о врло перфидној ствари. Сличан пример имали смо скоро са случајем обештећења Италијана који су живели у Хрватској и који су после 1945. протерани из Истре и Далмације. Италија је пре неколико година тужила Хрватску због овог случаја и тражила обештећење, које износи око осам милијарди евра. Како сада ствари стоје, Хрватска нема велике шансе да добије овај спор - каже наш саговорник и додаје да је сличан сценарио спреман и за Србију.
Курир
