Aleksandar Veliki

ponedeljak 18 maj 2015

Ovih dana svedoci smo neverovatnih transformacija Velikog.Leti sa kraja na kraj sveta, razmahuje se sa raznim „prijateljima“ ali i neprijateljima sa kojima je za navodno opšto dobro spreman na razgovore i saradnju.Putuje, prima razne svetske i ostale protuve, ugovara milionske poslove koji bi trebali navodno da pokrenu po diktatu svetskih moćnika i njihovih ekonomskih ubica uništavanu privredu Srbije.Već poodavno nas ova vlast bombarduje svojim uspesima od momenta preuzimanja svih poluga upravljanja ovom nesretnom zemljom.Svakog dana nam se ispiraju mozgovi o teškim i hrabrim strateškim odlukama u vođenju zemlje koja inače svakim danom sve dublje tone u kolaps ekonomske, političke i svake druge kolonijalne zavisnosti.Od ustoličavanja Velikog, prošlo je godinu dana što je sasvim dovoljno da se niko ne može pozivati na neko nasleđeno pređašnje stanje, pogotovo kada se po potrebi ističe sijaset diktatom „ predloženih“ i usvojenih tzv. proevropskih zakona i ekonomskih rešenja.Posledice te hvale svi jako dobro osećamo.Valjda zato što se u proteklih petnaestak godina na ringišpilu vlasti uglavnom vrte iste stranke, „političari“ i razni tzv. preletači sa svojim satrapima.Svi oni imaju istu matricu, pljačka, lične provizije, ekonomska-kolonijalna zavisnost kao i slamanje slobodarskog duha i tradicija Srba, čemu je najviše izložena mlada populacija.Na nju se takođe utiče u smislu nametanja kolektivne krivice celog naroda, favorizovanje manjine na štetu većine, zatire se nacionalni ponos, kultura, vera uz reviziju istorije koja bi trebala da iz sećanja izbriše naše žrtve utkane u prosperitet cele Evrope.Na sve ovo Veliki i njegovi poslušnici su uglavnom nemi posmatrači.

Kada je u pitanju ekonomija, veoma često se pominju tajkuni kao sinonim liberalne kapitalističke, pljačkaške privatizacije koja je osim što je na ulice isterala stotine hiljada radnika čije su porodice egzistencijalno ugrožene, u potpunosti uništila srpsku privredu i ekonomijuIako naši vlastodršci tajkunizaciju koriste kao univerzalnu poštapalicu, kao najodgovorniji za sudbinu zemlje i nacije nikada se nisu onako kako treba založili ili naterali državne organe čiji je to posao da ga rade kako treba, bez obzira na imena, čin, rang ili status u društvu a zašta su inače od ovog naroda i plaćeni.Smatram deplasiranim elaboriranje čime su sve Dinkić,Labus, Mišković,Beko, Vlahović,Lazarević,Kostić,Mali,Cvetković,Đunić i drugi „zadužili“ ovu zemlju i naciju.Iako sadašnja vlast tajkune-tajkunuzaciju često koristi kao sinonim za organizovani kriminal, oni ne samo da su zaštićeni nego su i dalje uspešni biznismeni-lopovi.Još se u pojedinim sredstvima javnog informisanja afirmativno govori o njihovoj spremnosti da u ratama plate neku crkavicu na ime poreza koji su godinama utajivali za razliku od ostalih građana poreskih obveznika koji zaista nisu imali od čega da je izmiruju pa su završavali kod državnih lihvara, privatnih izvršitelja.O kakvim se sumama radi i dužini perioda utaje dovoljno je reći da je npr. Milan Beko vlasnik „Luke Beograd“ na ime neplaćenog poreza iskeširao skoro milijardu dinara, dok je Željko Mitrović vlasnik TV Pink prema javno objavljenom podatku izmirio zaostali porez u visini 100 miliona evra.Naravno, oni nisu jedini koji duguju milionske sume.Na primer poreski dug Marka Miškovića koji se po visini dugovanja nalazi na osmom mestu je nešto preko 900 miliona dinara (njegovo putarsko preduzeće), dok poreski dug Dragana Đurića, vlasnika „Zekstre“ i Veterinarskog zavoda iznosi preko pola milijarde dinara.Miškoviću i njegovom sinu se kao sudi za skoro neki periferni klasični lopovluk uz punu politizaciju celog slučaja, a istovremeno mu se dozvoljava upravljanje firmom, prodaja i iznajmljivanje imovine što neodoljivo podseća na slučaj Bogoljuba Karića koji je takođe „na vreme“ rasprodavao vile po Dedinju (eksluzivni deo Beograda) i skupocene automobile i džipove.Tužiocu i sudu niti ijednog momenta „na pamet“ nije palo da Miškoviću ograniče poslovnu sposobnost ili privremeno zabrane raspolaganje imovinom ili finansijama do okončanja postupka a da bi se preskli svaki „prijateljski“, poslovni, partijski i svaki drugi koruptivni interesi.Pa ta baraba u odbrani svog lopovluka državi Srbiji preti Evropom i svetom.Kada je Mišković u pitanju, mora se pomenuti jedan interesantan događaj.

Novembra meseca 2014. u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ čiji je vlasnik Miroslav Mišković, tokom sastanka Trilateralne komisije pokušano je tajno snimanje i prisluškivanje sastanaka „u četiri oka“ Velikog sa pojedinim članovima Trilaterale inače visokim međunarodnim zvaničnicima-političarima.Slučaj su otkrili vojni organi bezbednosti, a isti je odmah iskorišćen u smislu glorifikacije Velikog i njegove borbe protiv tajkunskog kriminala.Međutim, ovde se pojavljuje nekoliko interesantnih pitanja na koja nisu dati odgovori.Zašto je veliki odabrao baš salon Miškovićevog hotela za mesto gde će nasamo razgovarati sa stranim državnicima tokom sastanka Trilaterale, bez obzira da li su ili nisu bili smešteni u ovom hotelu, čak da kao nebitnu sitnicu zanemarimo dolazak „na noge“ Velikog, što bi se moglo podvesti i kao gest domaćina.Čemu onda služe rezidencije i ostali državni objekti za čije se održavanje i funkciju izdvajaju sredstva iz budžeta, pogotovo ako se radi o državničkim razgovorima „u četiri oka“.Ko se i kako odlučio za Miškovićev hotel i da li se radi o isfabrikovanoj aferi dodatnog poboljšanja rejtinga Velikog, pogotovo što ju je već pokrio veo zaborava u odnosu na mnogo manju vezanu za njegovog brata i žandarmeriju, što se mora priznati mnogo, mnogo, mnogo manjeg značaja.Takođe javnos mora dobiti odgovor na pitanje zašto vojska kontraobaveštajno i kontradiverziono štiti Velikog i njegovog brata (ako se ima u vidu prošlogodišnja cirkuska predstava sa nesrećnom žandarmerijom na onoj sramnoj paradi dajguza u Beogradu)Zašto ovaj posao ne obavlja specijalizovani deo MUP za to nadležan.Da li postoji kriza poverenja u MUP čija je vrhuška ionako dobrim delom kriminalizovana a o čemu je Veliki svakako dobro informisan.

Inače treba znati da je evropski ogranak Trilateralne komisije ustvari regionalni nastavak sprečavanja Rusije u u velikim i dalekosežnim ekonomskim i drugim kretanjima prvenstveno na Balkanu.Zato nema mesta nedoumici kada se Veliki obratio skupu isključivo na engleskom jeziku ističući da je Srbija spremna da bude agent mira.Cinici bi rekli da mu se to o agenuri podsvesno omaklo jer bi se moglo tumačiti da će Srbija ipak biti neki agent u mogućem obračunu sa Rusijom.Radi boljeg razumevanja treba napomenuti da je prilikom svoje poslednje posete i razgovora u Vladi Srbije, predsednik ruskog „Gasproma“ Aleksej Miler otvoreno negodovao protiv pojedinaca koji su pokušavali da opstruišu izgradnju gasovoda „Južni tok“.Iako je Veliki lično dao garancije da se to neće dogoditi, događaji koji su se desili u kasnijem periodu su Mileru dali za pravo, o čemu su delom i izveštavala naša seredstva javnog informisanja.Smisao ovog sastanka u Beogradu je bi jasan, pogotovo kada je na početku zasedanja predsednik Trilaterale za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan Klod triše pozvao prisutne da odaju počast Ričardu Holbruku i Volfgangu Išingeru koji su zaslužni za kosovski mirovni proces.Na žalost obojicu „dobro“ pamtimo.Da ne bi zaostali, dežurni uvlakač, predsednik srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, Jovan Kovačić je predložio da se osim Holbruku i Išingeru počast oda i Velikom zbog liderske hrabrosti, pogotovo što je Srbija najmlađi član Trilaterale (od 2013) a isto kao i Norveška nije članica EU.Inače jedan od osnivača Trilaterale je nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Zbignjev Bžežinski patološki mrzitelj Rusije i svega što je rusko-pravoslavno.

No da se vratimo ekonomskim dešavanjima.Povremeno se uz bubnjeve i fanfare pohapse neki restlovi-repovi u suštini za sitan novac (vrednost jednog solidnog automobila), a glavni igrači ne samo da se ne diraju, već ako je jedne godine od strane Velikog, Aleksandar Vlahović bio okarakterisan kao kriminalac zbog koga nije želeo da prisustvuje ekonomskom skupu na Kopaoniku, sledeće godine je bez ikakvog sudskog ili drugog rehabilitacionog postupka u vezi prethodnog mišljenja, Aleksandar Vlahović postaje njegov savetnik koji mu sledeće godine „uz skute“ sedi u prvim redovima tog istog skupa takođe na Kopaoniku, zajedno sa Dačićem i guvernerkom NBS, Jorgovankom Tabaković.O Aleksandru Vlahoviću i njegovoj kriminalno-korupcijskoj ulozi u pljačkaškoj privatizaciji nakon instaliranja na vlast žutog preduzeća je puno i argumentovano pisano isto kao i za druge bliske saradnike-savetnike Velikog, pa bi to ponavljanje u znatnoj meri opteretilo tekst.Uostalom, Vlahović se jedno vreme bio sklonio u SAD, plašeći se hapšenja.

Ovde ne treba zaboraviti i raznorazne „eksperte“, između ostalih i na mestu guvernera NBS gde je sada jedna od njih, Jorgovanka Tabaković koja je lagodno i mirne duše sudbini bede i ekonomske propasti prepustila porodice koje su pokušale da svoje stanbeno pitanje reše putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima.Naravno 22.000 korisnika ovih kredita odnosno 80.000 građana koje je jedan raniji ministar javno pozvao da se kao najpovoljniji način zaduže u „švajcarcima“, nisu shvatili da Srbija nije Mađarska pa da se ovi krediti pretvore u kredite u nacionalnoj valuti po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti.Srbija nije Hrvatska pa da se kurs „švajcaraca“ zamrzne na godinu dana i to na teret banaka.Ovo je Srbija.Zato je guvernerka NBS sa ogromnom platom *ladno poručila ojađenim građanima da NBS nije za ishitrena rešenja i da NBS na pamet ne pada da fiksira kurs „švajcaraca“ jer bi „gubici po bankarski sektor bili nesagledivi“.Zato u cilju očuvanja finansija filijala stranih banaka u Srbiji, Jorgovanka Tabaković sa bezobrazno visokom platom može da se razbacuje mislima tipa „ne mislim da Srbija ima loše đake koji treba da prepisuju loša rešenja“.Očigledno da ono što je dobro za srbiju je loše rešenje za filijale stranih banaka.Bez obzira na način kako se situacija razrešava, guvernerka NBS je jasno stavila do znanja šta misli o građanima Srbije u odnosu na strane banke.Ovde treba dodati da se januara 2015. prema rangiranju Instituta Kato, Srbija nalazi na osmom mestu najbednijih država sveta i ubedljivo najgora u regionu.Ispred Srbije su venecuela, Argentina, Sirija, Ukrajina, Iran, Brazil, i Sao Tome i Principe.Inače, makedonija je na 12. mestu ove liste, BiH na 21, hrvatska na 31, a Slovenija na 59.Ovu listu Institut kato je sačinio prema podacima Svetske banke, a naša pozicija siguran sam da je dobrim delom rezultatordinarne pljačke kako domaćeg ološa tako i stranaca nakon uspešnog gašenja našeg bankarskog sistema a koju Veliki i NBS nemo posmatraju.

Kada je NBS u pitanju, prema jednom od članova Zakona o NBS, guverner i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu u obavljanju poslova NBS osim ako se dokaže da je ta šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.Zaposleni ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije.NBS takođe nadoknađuje troškove zastupanja u sudskim ili upravnim postupcima koji se protiv zaposlenih pokrenu u vezi njihovih poslova.Kako se nigde ne pominje neznanje, nesposobnost. Neukost, nekompetencija i drugo van voljne radnje,jasno je da su zaposleni u NBS zaštićeni kao beli medvedi i da nikada ne mogu biti krivi ili odgovorni.Privilegija krivice je isključivo namenjena građanima, poreskim obveznicima.

Ovde se takođe mora naglasiti da u zemlji onako rangiranoj od strane Instituta Kato, ministarka-ekonomski ubica MMF koji nas godinama ekonosko-politički ucenjuje, Kori Udovički je sa zaposlenima u sudstvu i državnoj upravi marta 2015 potpisala novi Kolektivni ugovor kojim se država obavezala da će im isplaćivati jubilarne, solidarne i godišnje nagrade, davati ekstra odmor za rekreaciju, finansirati slobodne dane za ispraćaj deteta u vojsku, umesto novogodišnjeg bonusa sleduju im godišnje nagrade za dan državnosti, za dobrovoljne davaoce krvi slede tri dana odmora umesto dva kako je kod drugih.Razlozi za plaćeno odsustvo su sa dosadašnjih 5 prošireni na 17 stavki, tako da bi teoretski državni službenik godišnje na plaćenom odsustvu mogao provesti 114 radnih dana ne računajući redovni godišnji odmor.Osim uobičajenih razloga, država je svojim službenicima obezbedila slobodne dane za razne sportske delatnosti organizovane kaorekreativne odmore, dane za obavljanje volonterskih dužnosti, polaganje ispita i slično.Sportski reprezentativci mogu računati na 45 radnih dana godišnje za međunarodnim takmičenjima.Iako je služenje vojnog roka ukinuto, za dobrovoljni odlazak u vojsku sleduju dva dana.Međutim i pored svih ovih privilegija u odnosu na ostale zaposlene, predsednik Sindikata uprave Srbije, Njegoš Potežica izjavljuje da sindikati nisu u potpunosti zadovoljni jer svi ciljevi nisu postignuti, smatra da su ključne stvari dobro definisane i da je „postignut određeni nivo socijalne pravde“.Prema ovakvom shvatanju i ovakvoj socijalnoj pravdi, zaposleni u državnoj upravi će po ovom ugovoru dobijati po jednu celu platu za rođenje deteta, bez obzira što je Grad Beograd zbog štednje smanjio davanja porodiljama.Deci zaposlenih u državnoj upravi takođe sleduju novogodišnji paketići.E pa opet moramo ponoviti ko je i šta je Kori Udovički koja je inače izbor Velikog a koja je već u jednom ranijem ministarskom mandatu terala stanovnike Beograda na iseljavanje u unutrašnjost Srbije u koliko ne mogu da plate po njenoj zamisli projektovanu cenu komunalija.

Kako onda možemo očekivati da će javnost biti obaveštena kako i ko je u kešu doneo 20 miliona evra i deponovao ih u švajcarski banku.Kako između ostalog obijasniti fijasko Komercijalne banke u Beogradu čiji je Upravni odbor odbio usvajanje završnog računa za 2014. u kome je predsednik Izvršnog odbora banke, falsifikatom gubitak od 4,6 milijardi dinara pretvorio u pozitivni saldo od 1,6 milijardi dinara.Komercijalna banka je takođe u prva tri meseca ove godine (2015) zabeležila gubitak od dodanih preko 20 miliona evra.Predsednik IO banke ivica Smolić je dogovorno podneo ostavku da se ne bi previše „talasalo“ a on hapšen, a marketing služba banke je platila medijima da objave saopštenje u kome se ulepšava stanje u banci.Ukupna dubioza Komercijalne banke je oko milijardu evra, pa je ona na pragu bankrota.

Pljačka naših građana od strane filijala stranih banaka se vrši preko lihvarskih dvocifrenih kamata na zajmove ili kredite kakve su u njihovim zemljama nezamislive isto kao i posebne takse osiguranja ili održavanja računa.Iako mi je jasno da banka nije socijalna ustanova, smatram krajnje neprimerenim ćutanje-indolenciju Velikog na računicu da u koliko neko želi da uzme kredit za stan u visini 3 miliona dinara, mora da položi učešće od 600.000 dinara.Na ostatak kredita od 2,4 miliona dinara sledećih 25 godina korisnik kredita plaća ratu od 27.499 dinara uz kamatu od 19,15% čime na kraju banci otplati oko 8.8000.000 dinara.Uzmeš 3 miliona, vratiš 8,8 miliona.Uz smanjene plate i penzije, stalna poskupljenja svega i svačega, uništenje čitavih grana privrede koje prelaze u ruke stranaca, da li Veliki smatra da se ovakvom politikom duže standard građana, podržava aktivna populaciona politika i još mnogo toga.Teško, a izgleda da ga nije ni briga.Najvažnije je šta kaže Brisel, EU, MMF, Svetska banka i ostali strvoderi.Važno je da ekonomske ubice u Vladi rade svoj posao, da su smanjene plate i penzije, da se Srbiji uskrati svaka mogućnost ekonomskog prosperiteta pogotovo ako dolazi aranžmanima sa istoka, prvenstveno sa Rusijom, i da bi joj se uskratile sveže finansije koje ne bi bile produkt novog zaduživanja na zapadu.U ovom smislu treba posmatrati i lagodno iznošenje profita filijala stranih banaka iz Srbije bez adekvatnog oporezivanja, koji se prošle godine kretao oko 824,5 miliona evra.

O ministrima finansija-ekonomskim ubicama je sasvim izlišno pisati, jer smo njihov učinak videli i jedva preživeli, isto kao i dosadašnji učinak aktuelnog ministra privrede Željka Sertića koji osim protežiranja hrvatskih firmi u svom saldu ima stečaj dve firmesa po jednim zaposlenim, kojima je rukovodio.Željko Sertić je prema javno objavljenim podacima bliski rođak Tomislava Sertića, najbližeg saradnika Anta pavelića, zapovednik ustaške vojske NDH koji je kao ratni zločinac osuđen i streljan septembra 1945 godine.

Kao predsednik Privredne komore Srbije, višese brinuo za hrvatske nego srpske interese, potencrajući pri tome i u intervjuima stranim sredstvima informisanja (agencija Sinhua-2013) važnost ekonomske saradnje Hrvatske i Srbije.Još dok se nagađalo da će on biti novi ministar, davao je izjave o važnosti završetka privatizacije, ističući pri tome zainteresovanost hrvatskih tajkuna za poljoprivredne kombinate u Srbiji.Kakv „stručnjak“ treba biti pa jedan od najdragocenijih resursa ishrane stanovništva prodati ili kroz većinski deo dati našim osvedočenim „prijateljima“ hrvatima.Mogu da rade šta hoće manipulišući proizvodnjom i tržištem uključujući i GMO, a čuvajući svoje resurse zdrave prirodne hrane koji će im u budućnosti doneti višestruku korist na tržištu preplavljenim GMO namirnicama.Situaciju oko Sertića lepo je opisao novinar Arpad Nađ pitanjem da li se može uopšte zamisliti da se u Hrvatskoj unuk vojvode Momčila Đujića nađe na mestu ministra u hrvatskoj Vladi? Iako se radi o čisto retoričkom pitanju, dovoljno je znati da su se u Hrvatskoj samo pre par godina spaljivale ćirilične knjige iz biblioteka i knjižara pa je odgovor sasvim jasan i nedvosmislen.

Iz sličnih razloga, između ostalog nova moderna oprema za klanicu koja je nekada bila u vlasništvu kompanije „Agroživ“ vredna oko 2,5 miliona evra već duže od pet godina leži neraspakovana u magacinu, jer država koja je vlasnik već nekoliko puta otkazuje zakazane licitacione prodaje uz krajnje nejasna obrazloženja.Kako vreme prolazi cena ove nove opreme je sve niža i na zadnjoj prodaji je nuđena za 780.000 evra ali nije prodata,Verovatno neki tajkun ili unapred predodređeni kupac čeka, čeka, čeka da mu država plati da je uzme i počne posao, naravno uz od države beneficirana radna mesta.Ovde, kod subvencija stranim „investitorima“ se moramo malo zaustaviti.

Na ime subvencija za nova radna mesta Vlada Srbije je do sada isplatila više stotina miliona evra.I ne samo to, na osnovu novoizglasane Uredbe strani investitor može da bira između subvencija po novootvorenom radnom mestu i povraćaja uloženih sredstava.Takođe postoji opcija finansijske pomoći države u zavisnosti od veličine investicije.Na ovakav način država bi mogla da postane većinski vlasnik a ne davalac bespovratnih zajmova kako je to uredbom faktički regulisano.Po ovim metodama za potrebe firme IKEA naše preduzeće SIMPO iz Vranja dovedeno je pred stečaj-gašenje uz tzv. socijalni program za oko 1600 radnika, a IKEA bi se koristeći poslovni renome naše fabrike ubacila na rusko tržište.Po ovom sistemu iako štetnom za Srbiju stranim kompanijama su subvenciona radna mesta a radnici su kasnijeotpuštani (Gorenje, italijanski VALI, južnokorejska JURA).

Na kraju 2014 stopa siromaštva u Srbiji zvanično je iznosila 24,6%. Po diktatu MMF Srbija do kraja ove godine će likvidirati oko 500 preduzeća sa 30.000 radnika.Smanjenjem u tzv. javnom sektoru bez posla če ostati još oko 27.000 radnika, što će reći po aranžmanu sa MMF do 2017 bez posla će ostati oko 100.000 radnika.Sve u svemu politika neoliberalne ekonomije, prodaja zapadu kapitalnih resursa-firmi po zahtevu MMF i EBERD, subvencionisanje stranih „poslodavaca“ koji izvuku profit i odu, dovodi nas do toga da se gubici iz ovakvih aranžmana pokrivaju iz budžeta republike Srbije.

Takođe plaćamo penale za odobrene ali ne realizovane višemilionske strane kredite dok nam je između ostalog železnički saobraćaj na nivou početka XIX veka.Nekolicina direktora železnice su krajnje primitivno, ali vrhunski bezobrazno opljačkali ovo javno preduzeće 8o čemu su sredstva javnog informisanja opširno izveštavala), tako da dosadašnji gubitak kumulativno iznosi preko 60 miliona evra.

Pojedini ministri uz prećutnu saglasnost Velikog su više vodili računa o stranim interesima koji su između ostalog predstavljali klasičan ekonomski napad-rat Hrvatske i Slovenije prema Srbiji, nego što su vodili računa o interesima zemlje i nacije.Iz građanima nerazumljivih razloga godinama i dalje trpimo enormne ekonomske ali i političke štete od jednostrane primene SSP, kojim smo naše tržište skoro bez ikakvih carina u potpunosti otvorili za uvoz strane robe pogotovo favorizovanih duvanskih proizvoda iz Hrvatske.Izvoz naše robe se na razne načine otežava ili sprečava, pa čak i čistim političkim pritiscima i ucenama kao u slučaju zavođenja sankcija Rusiji.Kakav cinizam i bezobrazluk da nam se ne dozvoli ekonomski oporavak i priliv svežeg novca iako su svesni da istini za volju srpski izvoz u Rusiju je kap u moru na globalnom nivou.Kap u moru ali kap bitna za Srbiju.E pa ni ta kap se Srbiji ne sme dozvoliti.

Iako u svojim estradnim nastupima Veliki često „pokorno“ na sebe preuzima krivicu za sve i svašta istovremeno tražeći široku društvenu podršku za Vladu zbog potrebe da se „ide u budućnost“.Iz tuh razloga, Veliki je umesto rezultata rada odgovarajućih državnih organa ,lično pokrenuo pitanje o strogo poverljivom ugovoru koji je 2009. Vlada Srbije sklopila sa konsultantskom kućom Advanced practical solutions iz Čikaga kojoj je za lobiranje u korist Srbije isplaćeno 1.020.000 dolara plus ostali tekući troškovi.Rezultata naravno nije ni bilo, a kako bih i bilo kada se radi o firmi sa dva zaposlena, potpuno nepoznatoj u stručnim krugovima.Ovim ugovorom je regulisano da je za „konsultanta“ ugovoren mesečni honorar u visini 85.000 dolara a svi ostali vanredni troškovi (konvencije, konferencije, trgovinske smotre) padaju na teret Republike Srbije.Ovu „konsultantsku“ firmu je inače osnovao izvesni šiptar iz SAD .Šćip Osmani.Zaista bi bilo vrlo interesantno obhjašnjenja koja bi po ovom pitanju dali Boris Tadić i Mirko Cvetković tokom saslušanja kod istražnog sudije.

Isto tako u periodu 2008/2010 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) potrošila 925.000 dolara na promociju lidera URS, Mlađana Dinkića u SAD.I ovde ostaje pitanje da li će iko odgovarati za neverovatno bahato trošenje sredstava srpskih poreskih obveznika, račun koji su Mlađan Dinkić i žuto preduzeće ispostavili ovoj državi, odnosno srpskim poreskim obveznicima.

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015