Zar su nam oni alternativa

četvrtak 27 februar 2014

Putujući cirkus laži i obmane je krenuo. Iako do sada ko zna koliko puta uprljan balkanskim blatom prevare, opet se trudi da prikaže svoju umivenu stranu. Ne onu čistiju i svetliju, več onu na brzinu opranu na kojoj se još uvek vide tragovi ranijeg blata, razvrata, prevare, pljačke i nipodaštavanja .Svetla su prigušena, praćeni strogo kontrolisanim i doziranim informativnim svetlom koje treba da sakrije ili prepusti zaboravu kostime zbog pohabanosti prevrnute i prepravljane više puta, u arenu su stupili magovi opsene. Nije im prvi put. Navikli su da profesionalno i rutinski varaju publiku. Poznat i nadaleko čuven trio Tadić-Petrović-Čanak koji je do perfekcije uvežbao opsenarske tačke svojih stranih scenarista i poslodavaca je spreman da i ovog puta za šaku dodatnih srebrnjaka izvede novu-staru opsenu, jer od prodatih karata zarada je isuviše mala da bi pokrila njihove političke ali i druge potrebe i prohteve. Glumci, muzika i predstava su stari, sve je već viđeno ali su scenografija i mizanscen noviji.

O Borisu Tadiću je mnogo toga rečeno i napisano a zašta se on sam dobrano potrudio. Psihički labilna višestruka ličnost, sumnjivih moralnih osobina i veoma diskutabilne političke provinijencije. Ništa mu nije bilo sveto osim interesa ličnog i interesa svojih gazda. Obavljajući odgovorne državne funkcije sa uspehom je ispunio sve uslove da mu se sudi zbog izdaje državnih i nacionalnih interesa i kriminala, a stranka koju je autoritarno vodio bude zabranjena zbog kriminalne delatnosti. Izgubivši na izborima, shvatajući da je njegova državnička i politička politika doživela krah, povukao je potez koji vuku svi politički i stranački gubitnici opsednuti megalomanijom svog slugeranjstva strancima kao i svog odnosno svoje politike odraza u ogledalu.Krenuo je u cepanje stare i formiranje neke nove stranke praveći koaliciju sa Čankom i Petrovićem opskurnim političarima u fazi reciklaže, gubitnicima od kojih je jednom bavljenje politikom način sticanja moći i enormnih materijalnih dobara a drugome secesija Vojvodine i dalja razgradnja Srbije. Nakon decenijske vlasti i pustoši koju su iza sebe i svojih koalicionih partnera ostavili Boris tadić i DS, sada se on i njegovi kompanjoni u ovom novom noalicionom trilingu kombi stranaka ponovo pojavljuju kao „spasitelji“ i kako najavljuju borci protiv siromaštva i korupcije, oni koji će privući strane ivestitore i otvoriti nova radna mesta, promeniti politički sistem i Ustav po stranačkim ali i svojih gazda merilima, a sve da bi sada u izmenjenim okolnostima dovršili pljačku i komadanje Srbije. Ovakav zaključak se stiče na osnovu dosadašnjeg načina i rezultata rada kojim su DS, URS ( G17+), SPS, LDP, ispunili sve zakonske uslove da budu oglašeni za zločinačka udruženja i kao takvim zabrani rad, a rukovodstvo i deo članstva zbog izdaje i kriminala završi u zatvoru jer su stranke-porodice po principu sicilijanske mafije kumovale političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturološkom i svakom drugom slomu države i nacije. Po mafijaškim principima nakon puča 2000. u kasnijim događanjima vršena je podela plena-države po porodicama-strankama odnosno teritorijalno i funkcionalno. U porodicama se tačno znalo ko i kako obezbeđuje privatizacionu pljačku, tendere, upravljanje javnim i drugim preduzećima, kontrolu medija, pravosuđa, državnog aparata prinude. Manje porodice slušaju i izvršavaju naloge veće na čijem je čelu kum Boris. Kum koji je po ustaljenoj praksi autoritarno vodio ovu družinu ne prezajući da u vreme kada je bio šef države stranoj televiziji gledajući u kameru izjavi da baš i nije nešto ponosan što se nalazi na čelu države Srbije.Ovaj „političar i državnik“ se takođe nije libio da u jednom od najtiražnijih dnevnih listova u Srbiji iznese stav da poznati narko šefovi Šarići nisu kriminalci jer u Srbijinisu napravili niti jedan saobraćajni prekršaj. Blago njemu, teško nama. Stvarno je potrebna izuzetna kličina prezira prema ovom narodu za jednu ovakvu izjavu. Po njemu iz istog razloga Hitler, Himler,Hajdrih, Orić, Izetbegović, Tuđman, Tači, Dudaković i ostala bagra kao Klinton, Bler, Klark nisu zločinci jer u Srbiji lično nisu napravili niti jedan prekršaj. Kako smo mi trpeljiv narod, kakve bolesnike i kretene podnosimo. I još kum Boris ima obraza da priča o zemlji koja gori i njegovom povratku u politiku kao spasitelja. Istovremeno aktuelni šef države Tomislav Nikolić ga otvoreno i javno optužuje za kriminal. U međuvremenu reformisano pravosuđe naravno ćuti bez obzira na to da šef države valjda ne priča napamet i to kao državni funkcioner. Omerta je mnogo moćna stvar.

Umesto kako sam već napomenuo, da ide u zatvor zbog kriv. dela izrugivanja poruzi države Srbije i drugih kršenja Ustava i zakona ove zemlje u funkciji obavljanja službene dužnosti sa teškim političkim, ekonomskim i teritorijalnim posledicama po državu i naciju, on po ustaljenoj praksi i kriminalnoj tehnologiji ponovo izlazi na parlamentarne izbore pripojivši se u suštini minornoj političkoj stranci. Doduše ni kod nijedne druge ne bi imao ni promil šanse. Pripajanjem ovog parazita stranka domaćin je izgubila sva svoja dotadašnja svojstva i obeležja promenom statuta , programa i imena, te se u registar političkih partija upisuje uljez pod svojim novim imenom. Stranka novog imena sličnog prethodmom ali sa dobro poznatim starim liderom. Koliko je ovo zakonski korektno stvar je procene nadležnih organa, ali je evidentno da se radi o registraciji nove stranke koja je izbegla sudsku overu potrebnog broja potpisa za registraciju. Uprkos svih priča i zaklinjanja u demokratiju radi se o pokušaju da se putem prevare oživi politički mrtvac. Nama običnim izmanipulisanim građanima ostaje da se pitamo da li će ovako skrpljena koaliciona „trojka“ nastaviti da nas usrećuje zakonskim rešenjima tipa da bez dozvole petnaestogodišnjaka niko ne može da ostvari uvid u njegov medicinski karton pa makar to bili i njegovi roditelji.Da li treba komentarisati ekspresni postupak prema profesorki iz Novog Sada, jeleni Popović koja je na društvenoj mreži protiveći se eksploziji nametanja stavova LGBT populacije ostalom delu društva, branila kulturni, socijalni, etički i svaki drugi integritet Republike Srbije i srpstva uopšte.Postupak je pokrenut brzo i efikasno kao primer ostalima šta će im se desiti ako u Vojvodini kažete „ovo je Srbija bre“.Ova vaspitna mera ne važi za autonomaštvo i secesionizam „bratstva Statuta“ kada se sa tih pozicija organizuje niz raznovrsnih tribina, kružoka, okruglih i četvrtastih stolova ili lesonit i panel diskusija.Posebna priča je organizovanje i održavanje izložbe u Novom Sadu posvećene Ademu Jašariju teroristi OVPBM ubici srpskih civila i policajaca ( koja je kasnije pokušana i u Beogradu ),nesmetano delovanje promađarskog Pokreta 64 županije, okupljanja Honveda ( pripadnika okupacijske mađarske fašističke vojske u II sv. ratu u Vojvodini),majorizacije mađara, prebijanje Srba, ucenom iznuđen novac za Vojvodinu, preko uslovljavanja glasova u Skupštini za rebalans budžeta. Ovde ne smemo preskočiti Nenada Čanka, autonomaša, secesionistu i siledžiju koji se nalazi na čelu stranke koja za Vojvodinu zahteva elemente državnosti uz promenu Ustava radi lakšeg komadanja Srbije.Stranka na čijem je čelu Čanak je takođe štampala vojvođanske pasoše, kalendare sa izmenjenom teritorijom Republike Srbije, delila USB priključke sa mapom Srbije gde se prilikom skidanja zaštitne navlake istovremeno iz seline odvajala Vojvodina.

Ovoj bratiji ali i drugim strankama koje se sada busaju u junačka prsa brige za državu i naciju nije smetala skorašnja šiptarska izložba u najstrožem delu Beograda ( ul. Kneza Mihaila ) koja se odnosila na srpski zločin prema jednoj šiptarskoj porodici na KiM. Naravno da se u ratu dešavaju zločini za koje bi krivci trebali da odgovaraju. Tu nema ničeg spornog. Ali je sporno da li smo u centru Beograda videli izložbu o zločinima šiptara nad Srbima na KiM? Naravno da nismo, niti će mo. Verovatno sada zbog pregovora sa EU to ne bi bilo kao i do sada politički korektno.

A da li treba napomenuti da ovaj sramni čin u Beogradu nije mogao da prođe bez Ivice Dačića nedonesenog klona Slobodana Miloševića kao i poznatog i dokazanog stranog agenta i neprijatelja ove države i nacije, kriminalca ( „ruke su mi možda prljave ali savest mi je čista“ ) ljubitelja beline Čedomira Jovanovića.

Kao dosadašnji rezultat delovanja pomenute trojke ali i ostalih kako koalicionih satrapa tako i drugih stranaka-porodica imamo opšte rasulo. Spoljna politika ne postoji osim bezuslovnog izvršavanja ispostavljenih diktata, pri čemu se i poslednji inostrani dripci iživljavaju nad nama. To nije slučaj samo u politici, već i u ekonomiji, kulturi, sportu pa i zabavi. Posebna priča su pokušaji revizije novije istorije gde se Srbiji i Srbima podmeće osim genocidnosti krivica za sve i svašta.

Na planu unutrašnje politike stranke-porodice u predizbornoj kampanji obećavaju sve ono što biračko telo želi da ma da su više od protekle decenije radili sasvim suprotno. Dovoljno je setiti se „borbe“ protiv kriminala i korupcije pa shvatiti svu laž koju ponavljaju do iznemoglosti u nadi da će biti shvaćena i prihvaćena kao istina. Iako se zna za desetine milijardi evra iznetih iz Srbije, u protekloj vladavini DS,SPS,URS (G17+),SPO i drugih kojekakvih koalicionih partnera tipa kombi stranke i pljačkašku privatizaciju, to osim osiromašenog naroda nikoga ne interesuje a posebno nadležne organe koji bi time trebali da se bave. Dovoljno je pomenuti Miškovića, Beka, Vlahovića, Hamovića, Đunića, Mirka Cvetkovića i druge tajkune i njihove pomagače kako u potpuno kriminalizovanoj vladi (sada tehničkog kapaciteta) tako i u drugim strukturama društva ( ekonomija, mediji, finansije, policija, pravosuđe i drugo ) Svi ti koji su uništavali i pljačkali ovu zemlju sada se ponovo toplo preporučuju kao „spasioci“ iako su radi svojih provizija strancima prodavali ono što ni jedna zemlja sa odgovornom vlašću ne radi ( oranice, prirodna bogatstva, izvore mineralnih voda), dozvoljavali transfere prljavih tehnologija čime su devastirali biosferu na čitavim područijima.

Putem raznoraznih često besmislenih nameta, taksi i naknada država je organizovano pljačkala svoje građane, planskom anarhijom u kriminalizovanom i korumpiranom tzv. „pravosuđu“ čime je svesno podsticala pravnu nesigurnost i selektivnu primenu zakonodavstva. Iz nametnutog nam stranog zakonodavstva se slepo prepisuju zakonska i druga rešenja iako neprimerena našoj kulturi, običajima i pravnoj praksi. Tako su do besmisla dovedeni instituti kaucije ili zaštićenih svedoka.

Poseban vid državne pljačke je uvođenje tzv. privatnih izvršitelja. Kada su u pitanju državne firme ili kompanije određenih „biznismena“ bliskih vladajućoj oligarhiji, evidentna je „popustljivost“ nadležnih organa, tako da uprkos milionskim dugovima za poreze, doprinose, komunalije u višegodišnjem periodu i dalje rade i svojim gazdame ne samo da donose profit, već i po potrebi plaćaju kauciju da ne bi boravili u zatvoru, Sve to i ako su u dugu. Ali zato za građane nema milosti. Da bi se u što kraćem vremenu od građana opljačkalo-naplatilo što više bez obzira na njihovo materijalno stanje prouzrokaovano rapidnim osiromašenjem i gubitkom posla, uvedeni su tzv. privatni izvršitelji kojima je sud prepustio deo svoje nadležnosti, naplatu dosuđenih potraživanja.Da bi bilo jasnije kako se građani organizovano pljačkaju a pojedinci-izvršitelji enormno bogate, navešću primer objavljen u jednom tiražnom dnevnom listu dana 16.02.2014.

Za dug nastao u 2012. U iznosu od 1737.96 din. po nalogu privatnog izvršitelja za naplatu je početkom 2014. Stiglo 14.767 din. Struktura ovko naraslog duga je sledeća; glavni dug je 1.737.96 din. kamata 429.47 din. TROŠKOVI IZVRŠENjA 4.680.00 din. NAGRADA ZA USPEŠNO SPROVOĐENjE IZVRŠENjA 3600.00din. što ukupno čini 14.767.43 dinara. Naravno sve ove stavke padaju na teret dužnika koji pri tome časti nagradom izvršitelja koji ga je orobio. Šta ustvari znače troškovi postupka? Da li su to troškovi suda? Ako jesu zašto ih naplaćije izvršitelj a ne sud? Sud je onda na gubitku odnosno budžet iz koga se finansira, a izvršitelj koji ne učestvuje u postupku već postupa po pravnosnažnoj presudi naplaćuje sudske troškove, puni svoj džep? Ili se troškovi duplo računaju po različitim tarifama pa se tuženom faktički za isto delo dosuđuju dve kazne, jer je u presudi navedena konačna visina njegove obaveze. Cela ova pljačka je u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kojim je ova materija prešla iz nadležnosti sudova kod privatnih izvršitelja, a po zamisli ranije vlasti preko svoje glasačke mašine u Skupštini, istih onih koji sada rone krokodilske suze nad sudbinom ovog naroda i ponovo se bezočno lažući preporučuju za spasioce. Nesporno je da se određene finansijske obaveze moraju izvršavati ali je nejasno je zašto na ovakav način, kada izvršitelj isto kao i ranije sud dopisom na osnovu presude zatraži obustavu dela primanja tuženika. I za to sam sebe na teret tuženika nagrađuje.

Potpuno je jasno da smo globalno gledajući u vlasti mafije i mafijaškog pravosuđa. Da li je ovakav način funkcionisanja priznanje potpune nemoći društva sa lošim, nesposobnim i kriminalizovanim sudstvom. Da li i ostali za uspešno obavljanje svog posla; vozači,piloti, lekari,grobari imaju pravo na troškove izvršenja i pravo na nagradu za uspešno sprovedeno izvršenje nakon svake vožnje, leta, pacijenta, sahrane?

I na kraju, bez obzira što bi o pravosuđu i kriminalizovanoj državi mogli podosta pisati, ostaje jedno osnovno pitanje.Zar su nam oni alternativa?

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2013