Toni Bler u Beogradu

ponedeljak 23 jun 2014

Neke koji na nečiju nesreću duže pamte, zatekla je vest da je Toni Bler, bivši premijer vlade Velike britanije bez neke velike pompe i najave privatnim avionom doputovao u Beograd, zapravo da je uopšte dobio vizu za ulazak u Srbiju.

Iz šturog saopštenja za javnost, vidi se da je Blera primio Predsednik vlade Republike Stbije.Prema agenciji „TANJUG“ i „B92“ Predsednik vlade je Bleru predstavio političke i ekonomske reforme koje Vlada planira da sprovede u narednom periodu evropskih integracija i zatražio njegovu pomoć da svojim vezama i ugledom pomogne Srbiji na putu ka EU.Osim lične, podršku Srbiji bi pružile njegova „Fejt fondacija“ kao i lobistička organizacuja „Tony Blair and associates“ koju je osnovao 2008. nakon napuštanja premijerske funkcije.Međutim kako na zapadu važi ono čuveno pravilo da „nema besplatnog ručka“ i da se lobiranje debelo plaća, ostali smo uskraćeni kako i koliko će skoro ekonomski uništenu Srbiju ovo koštati.Međutim, vratimo se Blerovoj fondaciji o kojoj je u našim sredstvima javnog informisanja „Pravda“ i „Nezavisne novine“ pre par meseci bilo reči.

Prema objavljenim informacijama koje u međuvremenu nisu demantovane, u velikoj britaniji se raspravljalo o vezama njegove fondacije sa terorističkom organizacijom „Muslimanska braća“, jer su neki njegovi savetnici u fondaciji, među kojima je i bivši rasu-l-ulema BiH Mustafa ef. Cerić povezani sa ovom terorističkom organizacijom.Cerić je na Blerov poziv pristupio fondaciji u delu religijskog savetodavnog veća, a vezu sa „Muslimanskom braćom“ je navodno ostvario putem članstva u Evropskom veču za fetvu i istraživanje na čijem je čelu Josef Kuaradavi, jedan od vodećih autoriteta sunitskih muslimana za koga se u Velikoj Britaniji smatra da je intelektualni vođa bratstva.Iz ovih razloga, cela stvar je predmet istrage britanskih bezbednosnih službi, MI-5 i MI-6, koja je pokrenuta na zahtev pemijera Dejvida Kamerona i koja je još uvek u toku. Hteli to ili ne, ipak se moramo malo pozabaviti likom i delom dotičnog „gospodina“ koji je posetio Srbiju u svetlu njegove uloge koju je sa izuzetnom strašću i zadovoljstvom odigrao tokom NATO agresije na SRJ i procesu satanizacije Srba i Srbije tokom secesije Kosova. Neke stvari se ne smeju i ne mogu zaboraviti, isto kao i politika Velike Britanije prema Srbiji pogotovo oko KiM i na KiM nakon NATO agresije kojoj se Bler niti jednom rečju, gestom ili delom nije suprotstavio.Naprotiv! Ukratko, napad NATO na Srbiju je osim geostrateške i ekonomske potrebe agresora, predstavljalo hladnokrvno isplanirano uništenje Srba i Srbije, ne samo konvencionalnim sredstvima već i klasičnim RHB ekocidima i geološkim ratom (klizišta, podzemne vode).Na ovakve mere su se prema Srbima i Srbiji naši današnji „prijatelji“ SAD, EU odlučili kako je to u jednoj svojoj studiji-knjizi naveo general milen Simić, procenom da ne mogu dobiti rat ako ne unište mogućnost normalnog života većine stanovništva, zbog čega nam se mora oduzeti voda, struja, hrana pa čak i čist vazduh.Da ne bi bilo zabune oko identiteta stanovništva, par puta je od strane generala armije SAD, glavnokomandujućeg za vazdušne udare, Majkla Šorta, naglašavano da se radi o Srbima koje kao kolektivitet treba likvidirati.Ovo je svakako jedan od najočitijih primera zločinačkog udruživanja sa genocidnim namerama.Čist slučaj za Hag, da je Srbin u pitanju, ovako ništa, šala i komika.Sa ovakvim stavovima u potpunosti je bio saglasan i tadašnji britanski premijer Toni Bler koji je izjavio da „ Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob.To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“.

O demistifikaciji NATO agresije na SRJ i britanskom učešću,, tadašnji dopisnik listova „Gardijan“ i „Tajms“ sa balkana, britanska novinarka Iv En Prentis je napisala knjigu vezanu za događaje na KiM.Nakon dobrih početnih kritika knjige, usledio je pritisak SAD i britanskih vlasti u cilju prestanka njenog reklamiranja, uz poruke da Iv En Prentis bude „mirna i tiha“.Stvar se dodatno pogoršala nakon njenog svedoćenja u Hagu o nekim stvarima u korist Slobodana Miloševića nakon čega su je na sve načine i svim sredstvima pokušali da diskredituju.Neprestano su je ućutkivali isto kao predsedavajući sudskog veća Patrik Robinson ili tužilac Džefri Najs kada je posvedočila da je novembra 1994. čekajući na intervju zajedno sa još jednom novinarkom iz SRN ispred kabineta Alije Izetbegovića videla osobu koju su u kabinet uveli a za koju joj je rečeno da se radi o Osami bin Ladenu.Njeno svedočenje je odmah prekinuto a o ovom delu svedočenja u sudskim spisima nema nikakvog traga.Znači ovo se kao i mnoge druge stvari nije dogodilo pa samim time nema nikakvih pitanja ili implikacija.Iako je Toni Bler i dalje govorio da je Kosovo veliki uspeh NATO, najvažniji muzej vojne istorije u Engleskoj, Imperijalni vojni muzej, jedan od najuticajnijih u svetu je od nje obezbedio četrnaes sati arhivskog materijala u vezi KiM, bez ikakvog uticaja ili pritiska NATO,Blera ili Hašima Tačija.Takođe treba napomenuti da se iz ovog muzeja koristi istorijska građa za većinu raznih projekata.Sad, kako se taj materijal tom prilikom selektira i montira, to je neko drugo pitanje.

I nakon Blerovog odlaska sa mesta premijera, britanska vlada je 2011. odlučila da nastavi njegovu politiku ojačavanja nezavisnosti Kosova i daljem oštrom uslovljavanu Beograda oko pristupa EU dok ne prizna secesiju Kosova.Na ovom pitanju je tada kao propagandista ovakvog stava angažovan Alister Kembel bivši direktor za komunikacije sa javnošću u Blerovoj vladi, koji je ujedno bio i propagandni arhitekta Blerove vojne intervencije na Kosovu.Budžet za ovu kampanju je iznosio 250.000 funti koji su podjednako snosili britanija i Kosovo.Ovaj projekat je imao za zadatak da se upotrebom diplomatskih instrumenata ojačaju kapaciteti ministarstva spoljnih poslova i kosovske vlade, a sve u službi poboljšanja imidža Kosova.Prema objavljenim podacima, iza ovog projekta stoji bračni par Bler, odnosno i njegova supruga Čeri,čija je advokatska firma „Matriks Čejmber“ bila angažovana na odbrani Ramuša Haradinaja u Hagu.

Ovakvu situaciju više sagovornika jednog beogradskog javnog glasila ocenjiju kao nastavak britanske politike na balkanu, koja poslednjih dve stotine godina podržava isključivo srpske neprijatelje.Slično mišljenje ima i Dragan Petrović iz Instituta za spoljnu politiku koji smatra da za razliku od drugih nacija, odnose prema drugim nacijama britanska vlada ne ispoljava javno, te se za njihove „mračne igre“ saznaje tek decenijama kasnije.Britansko antisrpsko delovanje je mnogo čvršće od nemačkog, ali ono nije u manifestacijama nego u delima. Britanci su čak i za vreme Drugog svetskog rata Kosovo nudili šiptarima-Albaniji, dok su se licemerno odnosili prema izbegličkoj vladi i maloletnom kralju Petru.Da su ovakva razmišljanja realna i objektivna, upučuju nas beleške tog istog Alistera Kambela (“Sila i odgovornost 1999-2001“) u kojima govori o burnim godinama provedenim pored Blera.

Tako iz Blerove komunikacije sa Klintonom saznajemo da on podržava Klintonov stav o neophodnosti Miloševićevog odlaska uz dodatak da „Mi moramo da izdašno uspemo novac u susede Srbije, ali pri tome Srbija ne sme da dobije nijedan cent“.Kembel takođe samozadovoljno navodi da su ga Klinton, Bler i Solana zamolili da uspostavi kontrolu u medijskoj sferi, koja je pretila propagandnim kolapsom zbog Miloševićeve vladavine medijima.Takođe je već bilo odlučeno da se Kosovo mora oduzeti od Srbiji, a kako se u samoj Srbiji mora ustoličiti marionetska vlast, ova bitka na Balkanu se nije smela ni po koju cenu izgubiti,Iz tih razloga prema Kambelu, Toni Bler se bezkompromisno zalagao za kopnenu invaziju Srbije.Bler se takođe od samog početka agresije zalagao za bombardovanje energetskih postrojenja jer „Srbi struju koriste u ratne svrhe, pa su to legitimni cilevi, te Beograd treba potopiti u mrak“.Slično mišljenje je imao i britanski general Džekson koji je od Blera zahtevao i dobio podršku da se na Srbiju udari brže i snažnije.Osim navedenog, Bler je tokom agresije NATO na SRJ, posetio Makedoniju i Rumuniju pokušavajući da ih uvuče u rat na strani NATO alijanse.

Juna meseca 2012. Toni Bler je posetio Kosovo.Tom prilikom prema izveštaju agencije „TANJUG“ i beogradskih dnevnih listova tokom posete Prištini krajnje bezobrazno, ne trepnuvši a u vezi izveštaja Saveta Evrope iz 2010. o kidnapovanju civila i prodaji njihovih organa, izjavio da za to nikada nije čuo i da to ne može da komentariše.Čak je napomenuo da „iz prve ruke sam video šta se dešavalo tamo i činio sam šta se može s drugima da se stvari poboljšaju“ prisetio se on.Lepa lekcija vrhunskog britanskog kolonijalnog cinizma, predstavnika jedne male ostrvske zemlje, ali velike samo u imenu i sećanju na davno prošle dane kolonijalne sile i slave.

Naravno, našavši bogate i voljne sponzore, Toni Bler se nije dao omesti sitnicom kao što je istina, već je preko svoje fondacije avgusta 2013. u Prištini organizovao dvonedeljni seminar o religiji na temu „Vera i spoljna politika, istraživanje uloge religije u konfliktnim i postkonfliktnim situacijama“.Baš prigodna tema za dvonedeljno naklapanje i provod o trošku domaćina koji su se prethodno uz blagoslov KFOR, UNMIK i njima sličnih pobrinuo da uništi skoro sve pravoslavne kulturnoistorijske i verske spomenike datirane još iz srednjeg veka, a ostale uglavnom pretvorio u poljske klozete i obore za stoku.O srpskim grobljima da ne govorimo.Onaj ko plaća, odlučuje o repertoaru i dužini muziciranja.

A sada nešto o ovom pajacu koji nije birao a ni sada ne bira sredstva da uzme što više novca na svaki način pa i onaj najnemoralniji.

Nije tajna da su u Britaniji, Blerovi naširoko poznati kao bezobzirni pohlepnici za novcem, pa kako se može pročitati na sajtu www.vesti-online.com nije isključeno da su za dobru proviziju bili angažovani u Kambelovom slučaju.Kao i izvesne dame, Bler je svima na raspolaganju za određenu sumu.Šta reći za nekoga čije se bogatstvo 2011. procenjivalo na 67 miliona funti, koji u svojoj vili van grada organizuje zabavu za školske drugove svoga sina, ali zabrani dovožrnje učesnika od strane roditelja već od svih naplaćuje 10 funti za iznajmljeni autobus.Naravno, ovo je samo delić njegove moralnosti.Treba zamisliti šta zaista radi kada je kao savetnik poslovnih ljudi i stranih vlada 2011. zaradio 30 miliona dolara prema podacima sa sajta www.naslovi.net iz 2012.Blerove finansijske transakcije teško je pratiti zbog toga što mu brojni partnerski odnosi u mnogim firmama omogućuju da ne obelodani zaradu.Postoji podatak da je januara 2012 prijavio prihod od 12 miliona funti (19 milona dolara za samo jednu od desetak kompanija, ali je zahvaljujući „akrobatici“ platio samo delić poreza na prihod.Osim poslova međunarodnog izaslanika za mir, vođenja konsultantske kuće, plaćeni je savetnik američke investicione banke, švajcarskog osiguravajućeg društva.Za govore u dužini 90 minuta nakon poslovnih večera, Blerova tarifa iznosi 250.000 funti. Ovi podaci su samo ilustracije radi kakva nam se ništarija „uvaljuje“, a sada bih se vratio na još jedan način sticanja novca.

Nakon što je 2007 bukvalno najuren sa premijerske pozicije, Toni Bler je napisao knjigu o svom učešću u događajima tokom NATO agresije na SRJ.Uprkos objektivnom stanju stvari i dokazima, dodatno je na nama zarađivao braneći kriminalnu agresiju NATO ali i veličajući svoju ulogu i doprinos.Osim što je napisao i štampao pomenutu knjigu, na prodajnim mestima je i potpisivao primerke, čime je potvrdio svoje svesno učešće u nečemu što se mirne duše ali i zakonski može okvalifikovati kao saučesništvo u organizovanom zločinačkom poduhvatu.Poznato, zar ne.Umesto da odgovara pred sudom, on ne samo da putuje po svetu, već na našoj nesreći i svom kriminalu zarađuje novac.Smatram da kakvo je onda imao mišljenje o nama, Bler ga svakako nije promenio i da je njegov dolazak samo jedan britanski manevar zemlje koja je najverniji i najposlušniji evropski sluga svog SAD gospodara, a u dalekosežnim planovima za Balkan.

Ako kao najprihvatljiviju definiciju politike uzmemo onu da je ona veština mogućeg, smatram da je sa stanovišta oportuniteta i još svežih sećanja na NATO afresiju sa svim posledicama RHB rata, njegova poseta a pogotovo način njenog prezentiranja javnosti, veoma diskutabilna ako smo spali na takvu individuu.Zar je on stvor koji nam treba?Da li uopšte zaslužuje da mu se pokloni i najmanji promil poverenja?Da li smo tako brzo zaboravili Džozefa Bajdena nabijenog kipućom mržnjom prema Srbiji i Srbima a koji je u velikom stilu dolazio u Beograd.Sada imamo Blera.Da li smo suverena država i da li opet ponavljamo iste greške? Imajući u vidu do sada javno objavljene a nedemantovane podatke o Toni Bleru ne računajući ono što bi odgovarajuće Službe morale da imaju,takva individua nam uopšte nije potrebna.Što bi se reklo, bolje dobar i pošten neprijatelj nego ovakav kvazi „prijatelj“.Kako ne znamo cenu ovog „prijateljstva“, izgleda da smo kada je u pitanju državni novac olako zaboravili debakl sa pokušajem formiranja srpskog kokusa u kongresu SAD, odnosno iznalaženja lobističke podrške.

I na kraju još jedna stvar, koja se ne odnosi samo na Blerovu posetu.Zbog velikog ulagivačkog kapaciteta svojih sitnih mozgova, mnogi nepismeni tzv. javni radnici a među njima na žalost ima i novinara, Predsednika vlade u javnosti veoma često predstavljaju nepostojećom funkcijom.Ono što je Srbija kroz istoriju imala, i još uvek ima jeste Predsednik vlade.Srbija nema premijera, jer to zvanje po ranijoj ali i sadašnjoj zakonskoj regulativi ne postoji.Strogo formalno gledajući moglo bi se reći da se radi o neistinitom predstavljanju.Naravno, ne da se Predsednik vlade tako predstavlja, već da ga gomila nepismenih i neobrazovanih tako predstavlja u javnosti.Nadam se da je ovo jasno.Svojevremeno smo imali Izvršno veće (vladu) i predsednika Izvršnog veća (vlade).Možda je ovo sitnica u moru drugih preozbiljnih problema, ali bi je trebalo ispravljati jer možda daje ton neozbiljnosti ozbiljnijm stvarima.


 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2014