Tomislav Nikolić, elementarna nepogoda

utorak 10 jun 2014

Kada Srbiju zadesi elementarna nepogoda, onda se stvari događaju u nizu.Pored do sada u istoriji nezabeleženih poplava sa svim posledicama, Republiku Srbiju je posetio Predsednik Slovenije Borut Pahor.Njegova poseta sama po sebi ne bi predstavljala nešto posebno da se po običaju tom prilikom Predsednik Srbije nije potrudio da dosoli već poplavama otvorenu ranu.

Svoju dvodnevnu posetu, Pahor je počeo sasatankom sa Predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem.Prema agencijskoj vesti TANJUG-a, tokom posete Pahor je izjavio da su odnosi Slovenije i Srbije konačno posle četvrt veka odlični i da ne postoji ništa što bi moglo da ih u budućnosti pokvari.Naglasio je da se u odnosima otvara novo poglavlje u kome Slovenija želi da POLITIČKI odnosi ostanu uzorni a da EKONOMSKI dobiju nov zalet.Zvuči poznato, zar ne?Tokom boravka, Pahor je na srpsko-slovenačkom poslovnom forumu kazao da nerazume zašto je trebalo toliko vremena za zvaničnu posetu slovenačkog predsednika Srbiji, uz dodatak da je Sloveniji potrebno bolje poslovno okruženje i konkretnije tržište.Ovom forumu prisustvovao je i Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić koji je ocenjujući da postoje odlični osnovi za saradnju , Srbija treba da poveća izvoz u Sloveniju uz više slovenačkih investicija napomenuvši da je u Srbiji registrovano 1500 slovenačkih firmi prećitavši pri tome broj i položaj srpskih firmi u Sloveniji.Naravno, Ljajić nije propustio da napomene kako bi Srbija i Slovenija trebalo da zajednički nastupaju na trećim tržištima, jer su obe zemlje mala tržišta i da treba da se udružuju.Imajući u vidu sveukupni istorijar naših odnosa, smatram da ovakav Pahorov pristup predstavlja kontinuitet u ovom prilikom slabo prikrivenom slovenačkom egoizmu i protekcionizmu.

Sa navedenom Pahorovom ocenom o međusobnoj saradnji saglasio se i Tomislav Nikolić a na novinarsko pitanje da li u odnosima dve države postoje otvorena pitanja, Nikolić je odgovorio da u odnosima dve države ne postoje otvorena pitanja.Nikolić je takođe rekao „ pričali smo šta nas je u prošlosti razdvajalo, mi se ne slažemo sa priznanjem Kosova od strane Slovenije, oni možda sa nama oko pitanja uvođenja sankcija Rusiji zbog Ukrajine ali to ne može da utiče na naše odnose“.Takođe je naglasio da je svako ovlašćen da samostalno vodi svoju politiku i da misli „ da ništa ne može da pomuti dobre odnose a onaj ko živi u prošlosti taj ne bi pričao sa rođenim ocem i majkom“.

Kako je ovo premudro rečeno.Doduše ovo za oca i majku nisam baš sasvim razumeo, ali sam savršeno razumeo da ko je on da u naše ime prašta secesionističku oružanu pobunu, zločine nad razoružanim golobradim regrutima JNA likvidiranim metkom u potiljak ili drugih pripadnika JNA, za koje slovenačka država nije kaznila niti jednog izvršioca ili naredbodavca.Jelko Kacin i Janez Janša su posebna priča.Šta je sa imovinom Srba i Srbije u Sloveniji, regulisanjem osnovnih građanskih prava, patnjama i posledicama porodica iz mešovitih brakova.Šta je sa njihovim ekonomskim protekcionizmom, neprijateljskoj politici prema Srbiji kada su na svaki način pomagali a i dalje pomažu secesiju KiM, podržavali NATO agresiju na SRJ kojom prilikom su saučestvovali u nanetoj šteti i izgubljenim ljudskim životima.Šta je sa muzejskim blagom ( Titovi automobili ) uzeti na revers iz Srbije kao izložbeni eksponati još pre raspada SFRJ, koje još nisu vratili a kako stvari stoje i nemaju nameru.Nema nerešenih pitanja?.Pa ovo zaista vređa zdrav razum.

Da ne bih bio možda pogrešno shvaćen. Nisam izolacionista, ali smatram da se pre ovakvih izjava stvari moraju postaviti na svoje mesto i razjasniti da bi se krenulo sa novim odnosima, jer mi na Balkanu smo hteli to ili ne upućeni jedni na druge.To takođe ne znači da je neko stalni dežurni krivac i da se satanizovan stalno kažnjava ili se morado u beskraj izvinjavati.

Premda istine radi be može se prenebregnuti brza i efikasna pomoć koju je Republika Slovenija odmah u okviru svojih mogućnosti uputila Srbiji tokom proteklih elementarnih nepogoda, o čemu se i sam Pahor uverio prilikom zajedničke posete sa Nikolićem poplavljenom Obrenovcu.

Neko će možda reći, a zašto se ponovo vraćam u prošlost na nešto što se dešavalo zadnjih dvadesetak godina.Razlog je vrlo jednostavan.Očigledno da aktuelna vlast kao i prethodne od istorije nisu naučili ništa.Barem ono da se ona ponavlja ako se njene poruke ne slušaju ili uvažavaju.Svi drugi imaju pravo na svoju istoriju, da je uče, slave, da se njome ponose samo se Srbima to pravo osporava.Svima drugima ma kako ona bila krvava, osvajačka, pljačkaška ili genocidna se uvažava, samo se Srbima osporavaju istinitost, slobodarstvo, pravdoljubivost, žrtve.Svi drugi svoju istoriju brižljivo neguju i čuvaju, neki su se sa svojih dve stotine godina nekakve istorije sačinjene od kriminala, pljačke i genocida domicilnog stanovništva, ostatku sveta popeli na vrh glave; a našu uz pomoć pete kolone u zavisnosti od svojih sebičnih ekonomskih, političkih ili socijalnih potreba veoma pažljivo, filigranski na dugu stazu revuidiraju.Kao što reče Elena Arljapova ruski ekspert za Balkan iz Moskovskog državnog instituta, na naučnom skupu održanom na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, da prioriteti srpske spoljne politike nisu korigovani a kamoli menjani još od momenta promovisanja parole „ u EU po svaku cenu “ iako je u svetu doščo do preispitivanja spoljne politike mnogih država.

Na žalost, spisak gafova se ovde ne završava već je povezan za katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju.

U katastrofi koja nas je zadesila, svaka pomoć je dobrodošla.I ona je stizala počev od remalja u našem najbližem okruženju u okviru njihovih mogućnosti.Dok su naši „prijatelji“ iz EU kojoj bezuslovno stremimo iako je Srbija bila pod vodom ćutali, pravili se ludi ili kako reče Dejvid Šerok portparol evropske komesarke za humanitarnu pomoć da „ o poplavama u Srbiji ništa ne znaju i da još nisu primili zahtev Vlade Srbije za pomoć „ dotle je Ruska federacija u toku dana poslala spasilački tim od oko stotinu ljudi koji su se isto veče bez karata, planova grada, po mraku, bez prevodilaca odmah uključili u spasilačke aktivnosti u Obrenovcu.Narednih dana iz Rusije je uspostavljen vazdušni most za pomoć i nove ekipe spasilaca, dok iz ljubljene EU još ništa nije stizalo.Radi se o desetinama tona vode, ćebadi, odeće kao i interventnoj pomoći od dva miliona dolara.

O uzrocima poplava i područiju koje je zahvaćeno postoje različiti stavovi i objašnjenja o čemu sada ne bih govorio, ali kao posledica izvesnog broja letova ruskih aviona i njihovog „tretiranja“ oblaka iznad poplavljenih područija došlo je do njihovog povlačenja nakon višednevnog kišnog stacioniranja nad tim područijima što je i prouzrokovalo polave.Kako su došli bez velike pompe, ruski spasioci su tako i otišli na žalost bez adekvatnog ispraćaja i priznanja ( plaketa, medalj, odlikovanja ) koja su svakako zaslužili.Ali je zato kasnija pomoć zapada i EU u medijima bila vrlo zastupljena pa makar se radilo o pomoći Vlade SAD od 100.000 dolara ( 73.000 evra ) i donaciji njihove ambasade u Beogradu od 400 vreća ( 200 praznih i 200 sa peskom ) što je inače dovoljno za desetak metara odbranbenog bedema.Pa sama Italija je donirala 200.000 evra kao pomoć. Uzgred, iz mnogobrojnih američkih baza u Evropi sa desetinama američkih transportnih aviona i helikoptera nijedan sa humanitarnom pomoći nije sleteo u Srbiju.A ni Britanski, kako je u jednom svom tekstu primetio vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski.Ne mogu a da na ovom mestu kada se govori o SAD ne načinim malu digresiju o stavu i ponašanju SAD prema Srbiji. Odnosni njenoj vladi.A to je da se i ambasador SAD u Beogradu kreće u pretnji policije sa rotacijama i blinkerima u svom blindiranom kadilaku, ali takođe sa uključenim srveno plavim blinkerima.Toliko o poštovanju gostoprimstva i odluka Vlade Srbije o upotrebi svetlosne signalizacije montirane na automobilima.

Da omalovažavanje i cinizam SAD prema Srbiji dobije na značaju, ne iz loše namere,pobrinuo se šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan, iz Ujedinjenih arapskih emirata koji je može se reći na osnovu ličnog kontakta Srbiji donirao 10 miliona dolara pomoći.Uostalom korektna analiza mediskog izveštavanja o pristigloj pomoći iz inostranstva bi dala pravu sliku zastupljenosti u njenom predstavljanju

Na sednici Saveta bezbednosti OUN, posvećenoj KiM, Tomislav Nikolić je zatražio pomoć u saniranju posledica poplava ali takođe nije propustio da naglasi da će Srbija nastaviti dijalog sa Prištinom do „ zajedničkog i održivog rešenja“. Šta i kakvo je to „održivo rešenje“, osim diktata SAD i EU na štetu Srbije nije teško pogoditi.Istorija i iskustvo između ostalog služe da nosioci najviših državnih funkcija ne ponavljaju greške iz prošlosti.Držeći se toga Nikolić verovatno iz tog razloga nije pomenuo načine stvaranja, funkcionisanja i održavanja u životu šiptarske genocidne narko države na delu teritorije Republike Srbije, kao i još uvek važeću Rezoluciju 1244 OUN.Formulacija „održivo rešenje“ me neodoljivo podseća na onu sprdačinu oko stvaranja i priznavanja granice i carine sa nezavisnim Kosovom odnosno uvođenja nekih tzv. carinskih svedoka koji su se vrlo brzo pretvorili u prave carinike.Ova formulacija o „ održivom rešenju“ me takođe podseća na sličnu o “održivom razvoju” rezervisanoj za Raško-polimsku oblast, Sandžak, i deo juga Srbije u kojima je večć godinama na delu otvorena secesija finansirana između ostalog i iz budžeta Republike Srbije.

Ovde mimo Tomislava Nikolića moram da pomenem I naše tzv.reformisano pravosuđe koje je veoma hitno i agilno pokrenulo postupke protiv lica koja su na društvenim mrežama prenoseći neproverene vesti o poplavama i žrtvama širili neistine uznemiravajući javnost.Lepo. A šta će mo sa onima koji su vođeni i finansirani iz inostranstva koristeći naše i strane medije I pravosudne institucije širili “ svoju istinu” o Srbiji I Srbima kao krivcima za sva događanja na Balkanu.U odnosu na ona lica sa društvenih mreža, Nataša kandić, Sonja Biserko i gomila drugih NVO i likova očigledno su širili istinu I nisu uznemiravali javnost.

I na kraju još jedna javno objavljena informacija koja je I potvrđena iz Nikolićevog kabineta.Naime tog vikenda kada se kako je objavljeno u jednom listu, Srbija davila u vodi, Nikolić je u Bajčetini pekao rakiju, čuvenu tomovaču, i ugošćavao važne goste.Bez obzira da li je to i po potvrdi iz njegovog kabineta bio državnički vikend ( ili privatni ) on je morao da bude u Beogradu ili oblasku nastradalih područija.Iako ga je kabinet pokušao da opravda činjenicom da se radilo o važnom gostu koji je povezan sa kasnijom donacijom od 10 miliona dolara i navodnom neprekidnom komunikacijom I koordinacijom sa pojedinim državnicimaoko pomoći, smatram da bi njegov gost pogotovo zbog pomenute donacije svakako imao razumevanje da se sa njime sreo u Beogradu gde bi se bez problema mogao organizovati privatni ručak ili večera.Pa ako je tako važan gost mogao je das a njime helikopterom na sat-dva obiđe poplavljena područija, ovakoje ispalo da je vikend važniji od pola Srbije koja je plivala u void a što bi takođe gostu moglo dati povoda za utisak da je njegova poseta iznad aktuelne situacije.Uostalom, nakon zemljotresa u Crnoj Gori koji se dogodio u ranim jutarnjim satima, nakon nepunih tri sata Josip Broz je u helikopteru obilazio pogođene oblasti.Doduše imajući u vidu stanje naše armije I njena sredstva, naročito broj operativnih letilica uključijući i transportne, verovatno bi morao da se zadovolji nekom gazelom.Ali kalvarija naše vojske je neka sasvim druga priča o kojoj bi se mogle napisati doktorske disertacije ali i knjige.

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2014