Tomine blamaže

sreda 6 novembar 2013

Doći do obavljanja funkcije Predsednika republike za mnoge koji se bave politikom predstavlja postizanje maksimuma, kako stranačkog tako i ličnog.Na žalost, kada je u pitanju naša zemlja ovu mogućnost su dobili razni politikanti koji su obavljajući tu funkciju zaokružili partijski i lični kriminal, kao i otvorenu izdaju.

Ako je neko pomislio drugačije prevario se.Srbija ima predsednika kakvog ne zaslužuje.Shodno školi, fakultetu odnosno dobijenoj diplomi Predsednik je izgleda zapamtio samo onu latinsku izreku o ponavljanju, pa pokazujući svoje akademsko obrazovanje ovo geslo nemilice arči brukajući nas kako u zemlji tako i u inostranstvu, narodski rečeno „za sve pare“ koje troši a možda i više.Popis njegovih bruka i blamaža je zaista impozantan i kako bi zahtevao puno prostora i vremena, ograničiću se samo na one u nedavnoj proščosti.

Na planu unutrašnje politike ni malo nije doprineo da u okviru svojih ovlašćenja ili konkretnim inicijativama spreči ili da se na odgovornost pozovu akteri najbezobzirnijeg ekonomskog urušavanja-pljačke države.Kako je otvorena izdaja državnih i nacionalnih interesa u protekloj deceniji bila merilo učinka pojedinih političkih prvaka i njihovih stranaka, u čemu je prednjačila DS kao stranka na vlasti sa svojim satrapima ( koalicionim partnerima ), oni su u potpunosti ispunili sve uslove da im se zabrani rad i oglase za zločinačko udruženje.Možda se sa ovakvom konstatacijom neko neće saglasiti, ali način vršenja vlasti kao i rezultati nedvosmisleno ukazuju na ovakav zaključak imajući u vidu da su nakon pada Miloševića tretirajući državu i njenu ekonomiju kao ratni plen DS, G17+,SPO i drugi organizovali i sproveli tranziciju, privatizaciju-pljačku do sada neviđenih razmera.

Kako je po Ustavu, Predsednik republike i vrhovni komandant, Nikolić se pobrinuo da i u ovom segmentu da svoj doprinos urušavanju kako ugleda tako i sveukupnosti oružanih snaga Republike Srbije.Uprkos proklamovanoj navodnoj neutralnosti, ćutke prelazi preko niza poteza kojima se u naoružanju i opremi prelazi na NATO standarde, sa svim rizicima snabdevanja od jednog inače nama „prijateljskog izvora, a VS pretvara u pomoćne NATO trupe.Ovde nije samo u pitanju formacijsko ustrojstvo, četiri nepotpune brigade britanskog tipa, več i logistika.Glorifikuje se saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja kao i poklon od dvadesetak terenskih vozila, zajedničke vežbe sa armijama zemalja iz okruženja članicama NATO nimalo prijateljski nastrojene prema nama od kojih su pojedine bile direktne učesnice NATO agresije na Srbiju, bezpogovorno uništavanje ubojnih sredstava, oruđa,tehnike i određene elektronske opreme montirane u avionima, helikopterima i drugim transportnim sredstvima.Pitanje ađutanta tokom zvaničnih državničkih poseta je posebna priča, ali kako sam o tome pisao ne bih se ponavljao.

Kada sam napomenuo urušavanje ugleda Vojske Srbije, moram da prokomentarišem jedan prošlogodišnji događaj koji je za posledicu imao gubitak ljudskog života.Naime radi se o padu prototipa novog aviona za obuku pilota, kojom prilikom je jedan pilot poginuo a drugi se spasao iskakanjem.Prenebregavajući istragu koja je bila u toku, samo dva dana kasnije Nikolić je odlikovoao poginulog pilota koji se svesno žrtvovao da iako je avion pao u naselje ne bude žrtava i velike materijalne štete.Ni jednog momenta, ponavljam, ni jednog momenta ne umanjujući ili dovodeći u pitanje herojsku žrtvu nastradalog pilota, ipak se mora postaviti pitanje Nikolićevog postupka kao vida posrednog pritiska na komisiju koja je istraživala uzroke udesa, jer su postojale sumnje u ozbiljne konstrukcijske probleme ( izvor: sajt za vazduhoplovstvo Tango six).Takođe je trebalo utvrditi kako je došlo do kršenja jednog od osnovnih pravila, letenja iznad naseljenog mesta pogotovo sa letilicom u fazi ispitivanja.Mala digresija, smatram da se pitanje pouzdanosti letilice može posmatrati kroz prizmu sveukupnog stanja u vojnotehničkom segmentu odnosno osipanju kadrovskog potencijala što je delom za posledicu imalo više kriminalnih afera u Ministarstvu odbrane sa svim ekonomsko-političkim posledicama.Ovde se takođe postavlja pitanje sudbine odnosno manipulacijom drugim pilotom.Da li je i kakva njegova odgovornost ako je po naređenju napustio letilicu pre pada?Nesdporno je da piloti do samog kraja pa makar to platili i životom pokušavaju da spasu letilicu ili umanje katastrofalne posledice njenog pada.Odlikovanje odmah nakon udesa, po analogiji dovodi u sumnju drugog, jer šta je on kada je njegov par dobio odlikovanje od Predsednika za herojski čin.Ova i ovakva nepravda vezana za drugog pilota je par meseci kasnije politikantski ispravljena dodelom zlatne medalje za hrabrost.Ponavljam svoj lični stav i uverenje da je preživeli pilot platio ceh politikantstvu jednog nesposobnog Vrhovnog komandanta, ministra i još nesposobnijeg vojnog vrha, što je kao oficir i profesionalac stoički podneo do kraja progutavši i tu gorku pilulu-zlatnu medalju.Ovo je na žalost samo jedan ali tragičan segment kako se Vrhovni komandant odnosi prema vojsci i njenim pripadnicima što je posledica njegovog sveukupnog poimanja bavljenja politikom.

Šta reći za onoga koji se izdaje za predsednika svih građana, a kada mu se ti građani obrate za pomoć on ih ignoriše.Takva sudbina je zadesila devetočlanu izbegličku porodicu Krstić sa KiM, koja živi u teškim uslovima grupnog smeštaja kod Smedereva .Naime, dok je Nikolić kao predsednički kandidat „štrajkovao“ glađu 2011. Krstići su ga posetili u privatnoj klinici gde je ležao i doneli mu prva vaskršnja jaja.Tada je jedna od Krstićevih ćerki recitacijom o KiM rasplakala Nikolićevu suprugu Dragicu a Toma je obećao pomoć kada postane predsednik.Ova poseta je naravno uredno dobila javni publicitet pa je on čak i citiran „..juče su mi ova dečica sa Kosova donela farbana jaja…ne znam šta da vam kažem.Videćemo.Napisali su mi i pesmu, stvarno me je to mnogo ganulo“.Naravno da ga je ganulo toliko da dve godine kasnije kada su se nemajući drugog rešenja pokušali obratiti za pomoć oko izvođenja na put sedmoro školske dece je izbegao da ih primi.Iako je bio u zgradi, nakon višečasovnog čekanja gladne i žedne ih je primio gen. Sekr. Predsedništva Nenad Jevremović koji ih je otpravio kući uveravajući ih „ da će im se pomoći, ima vremena „.To je predsednik svih građana, to je prava mera odnosa prema građanima i borbe protiv bele kuge koja proždire Srbiju.

Ali nije sve tako crno.Znajući da je crkva jedan od preostalih ako ne i jedini stožer okupljanja nacije kada su ostale institucije urušene, a izložen kritikama jednog velikodostojnika kalkulantski je preduzeo neke udvoričko propagandne korake.Jedan od takvih je i otvaranje postavke Muzeja Srpske pravoslavne crkve nakon renoviranja.Ovo je sasvim jasno, ali je nejasno šta Predsednik misli o narodnom muzeju u Beogradu, jednom od dragulja naše kulture, institucije same po sebi koji čami zatvoren već celu deceniju.Naravno, ništa.Šta će srbima kultura ionako razorena smišljenim uvozom svega i svačega sa zapada a plasiranim preko javnih medija .Ali zato je sa patrijarhom Irinejom glatko našao zajednički jezik da se nakon sedam godina iako na poternici Bogoljub Karić vrati u Srbiju. Patrijarh Irinej i predsednik Nikolićsu saglasni da se na molbu porodice Karić Bogoljubu „ izađe u susret „ iako je od strane nadležnih organa utrđeno da je na štetu Srbije prao novac preko 43 firme što odavde, što u inostranstvu.Bogoljub po povratku neće biti suđen jer je u okviru porodice dogovoreno da svu krivicu na sebe preuzme brat Sreten koji je bolestan, živi u Moskvi i neće se vraćati u Srbiju. Stvarno predsednički. Istraga je završena, putevi novca poznati, ali sve se završava pre pokretanja sudskog postupka.Novac, pusti novac.Samo još jedna nedoumica.Kakva je uloga i težina crkvenog velikodostojnika u ovoj krivično-pravnoj stvari.Gde su bili da se stave u zaštitu onih koje naši „prijatelji“ iz inostranstva proganjaju i sude, za razliku od drugih, jer su časno ispunjavali svoju ustavnu, zakonsku i moralnu obavezu odbrane zemlje.Plašim se da za okajanje grehova neće biti dovoljno podizanje crkve u Bajčetini koje je u toku.Kada je reč o novcu, još jedna napomena.Usredstvima javnog informisanja su u više navrata objavljivani članci o Nikolićevom imovnom stanju i finansijama vezanim za periode pre bavljenja politikom i sada.Između ostalog, pomenuta je i njegova supruga u veoma delikatnom kontekstu ali i široke ruke a kao osnivač izvesne humanitarne fondacije. Ovo ne bi bilo neobično da prema objavljenim podacima sedište fondacije nije u prostorijama kabineta Predsednika republike a kao jedan od načina prikupljanja donacija i priloga od firmi i pojedinaca pominje se i reč reket. Nadam se da će i Krstići videti neku vajdu od ove humanitarne fondacije.Po pitanju unutrašnje politike moglo bi se još dosta toga reći, ali ću postaviti samo još jedno pitanje.

Pa Predsedniče republike, da li ste od strane odgovarajućih organa i institucija obavešteni o „žestokom“ odgovoru države na čijem ste čelu, na ubistvo policajca kod Velikog Trnovca?Ja kao i ostali građani nisao.Ali ako niste, ja to razumem, bilo je prečeg posla jer je trebalo obezbediti izlazak Srba na lokalne izbore i njihovo uklapanje u Jahjagine i Tačijeve institucije nezavisnog kosova koje Vi kao nepriznajete.

Što se tiče spoljne politike kapitulanstvom uz najotvoreniju izdaju državnih i nacionalnih interesa je Srbiju unizio do te mere da je osim obećane zemlje pljačke, jeftine radne snage i sirovina postala i objekt podkusurivanja u procesu prekomponovanja Balkana.Zahvaljujući sindromu Miloševićeve vlastoljubivosti i opsesivnom potrebomza dokazivanjem pred svojim stranim gazdama tone sve dublje povlačeći sa sobom ovu zemlju i narod. Ko kaže da se istorija ne ponavlja? Zapad je samo jednom bezrezervno oduševljeno pljeskao i hvalio Miloševića, kada je umesto svake pomoći, zajedničke odbrane i političke ofanzive, uveo sankcije Republici Srpskoj. Tada i nikada više. Sada Nikolić izdaje Srbiju i Srbe na KiM radi bezalternativnog ulaska u EU, zbog čega se pristaje na gubitak teritorije i dela stanovništva uz izglede da ubrzo postanemo NATO topovsko meso, zbog čega i njegovoj sabraći po izdaji stižu mršave šargarepice iz trapa. Niko ne voli izdajnike, pa ni gazde. Evropi se žuri, pa nam ubrzano serviraju sve nove i nove, oštrije uslove a kao nagradu dobijamo mršave pohvale koje tu istu Evropu ni malo ne obavezuju. Ovo tim pre jer je za prijem u EU potreban konsenzus, što je pored nekih novoprimljenih članica skoro nemoguće. Možda je i moguće ali uz takve ucene da će mo i pored do tada totalno uništene zemlje u svakom pogledu, sami odustati a EU i ostali će se slatko smejati našoj gluposti, naivnosti i sposobnosti za izdaju. Uostalom kakve obaveze Evropa ima prema izdajnicima.Kada su izdali jednom izdaće i svaki drugi put.Zato ih treba bez milosti kao krpe iscediti i po završenom poslu odbaciti. To smo već videli. Međutim, i ova politika se povremeno menja, ali samo kada se na domaćem horizontu pojave crni oblaci socijalnog bunta-oluje koja može sve da ih oduva. Tada gazde daju predah koji se koristi za dodatno zaduživanje ili trčanje na istok u zemlje demokratske diskriminacije po veroispovesti i šerijata da uz sam Bog zna kakve ustupke , uslove i preuzete obaveze obezbede kratkoročni predah.

Sada bih ukazao na nekoliko karakterističnih slučajeva, ne idući mnogo unazad, jer sam o tome već pisao. Jula meseca 2013. U organizaciji domaćina na Brdu kod Kranja organizovan je sastanak lidera regiona i EU. Iako još nije pala u zaborav bruka oko njegovog skugeranjskog odlaska na proslavu ulaska Hrvatske u EU, a već nas je počastvovao novim poniženjem, trčanjem u Sloveniju.Iako bi svaki drugi državnik na čelu ove raspolućene u raspamećene zemlje makar dva puta razmislio gde će putovati on a gde poslati nekog drugog kada je u pitanje naše okruženje, a naročito kakve će izjave davati, potrčao je u Sloveniju kao na solilo. Bilo je zaista mučno gledati njegovo zatrčavanje i ljubljenje sa onim koji su nam rasturili prethodnu državu ali svojski rade i na ovoj sadašnjoj.Doduše ovoga puta ne oružanom silom, već nas ekonomski pretvaraju u protektorat-koloniju, kako god. Iako su bili zatečeni izlivima bliskosti narodnog predsednika, proizvođača čuvene „Tomovače“,iste podneli krajnje profesionalno diplomatski.

Dobro, bio je na Brdu kod Kranja. Koji su rezultati te posete? Da li su vraćeni unikatni Titovi automobili kulturno blago, uzeti na revers još početkom devedesetih godina radi izložbe? Da li su osuđeni ratni zločinci- naredbodavci i egzekutori zarobljenih i razoružanih regruta JNA likvidiranih metkom u potiljak, ili vinovnici obaranja jasno obeležog i nenaoružanog sanitetskog helikoptera JNA u kome su sa posadom živote izgubili i transportovani ranjenici zajedno sa medicinskim osobljem a kada se u uniformi sa nogom na tom istom helikopteru u kome su se još uvek nalazila tela poginulih slavobitno za medije slikao naš EU prijatelj Jelko Kacin.Kako se sprovodi restitucija građanskih prava najpre nekažnjeno izbrisanih Srba iz Ustava i knjiga državljana Slovenije pa vraćenih? Da li je rešeno državne i druge imovine, nekretnina, banaka i bankarskih depozita iz Srbije u Sloveniji? Da li je obezbedio reciprocitet u sferi ekonomije u smislu zastupljenosti na tržištu, lokacije objekata, investicione pogodnosti i sl. Odgovor na žalost znamo, znao je i on još tamo ali mu to nije smetalo da se toliko uživi u ulogu važnog činioca da je na konferenciji za novinare ničim izazvan raspredao o nekim zajedničkim izlascima na tradicionalna srpska tržišta odnosno ponovo ostvarivanja zarada preko Srbije.

Tokom jula meseca, Nikolić je takođe imao sastanak sa predsednikom Mađarske u Čurugu kioji je trebalo da označi nekakvo istorijsko pomirenje.Iako se mađarski predsednik verbalno ogradio od počinjenih zločina tokom II sv.rata Mađarska i dalje podstiče mađarizaciju dela Vojvodine na koju je kroz istoriju imala aspiracije.Tu svakako ulazi i 30.000 izdatih mađarskih pasoša Srbima, delovanje Pokreta 64 županije, nekažnjavanje još uvek živih ratnih zločinaca jer ih sud oslobađa, maltretiranje naših građana na graničnim prelazima, namerno usporavanje saobraćaja, razne diskutabilne navodno kulturne manifestacije i drugo.

U odnosima sa Hrvatskom, a pogotovo u kontaktima sa njihovim predsednikom Ivom Josipovićem, takođe je pokazao zavidan stepen saglasnosti u blaćenju Srbije i pristajanja na sav genocid, kulturocid, etnocid prema Srbima i Hrvatskoj kao i ekonomskom porobljavanju Srbije. Svojski se trudio da dostigne Borisa Tadića i njegovu čuvenu izjavu na HRT-u da i nije baš ponosan što je predsednik Srbije. Opšte je poznato šta smo sve kao nacija u novijoj istoriji doživeli od Hrvata. Da li treba elaborirati Prvi svetski .rat, NDH, pa i Brozovu Jugoslaviju.Oduvek su bili prisutni genocid, etnocid,kulturocid kao i ekonomsko porobljavanje.Zahvaljujući pučističkom dovođenju na vlast prozapadne garniture, Srbija je kao zemlja pobednica u prošlim ratovima skrajnuta i više ne zauzima ono mesto koje joj istorijski pripada. Falsifikujući istoriju pa i u Nikolićevom prisustvu, naše mesto zauzimaju ratne saveznice nacističke Nemačke. Krvavi raspad SFRJ započet oružanom pobunom (koja se u svim zakonodavstvima strogo kažnjava), nametanje žiga genocidnosti srpskom narodu, višestruke aršine tzv. međunarodne zajednice, Međunarodnog suda pravde, i Haškog tribunala, naš vajni predsednik je spreman dazaboravi i spreman je da pred njima klekne. On može,ali ja neću.Dobro znam šta su ustaše, islamisti, šiptari, KFOR,UNIMIK,EULEKS, legija stranaca i ostali strani vojni kontingrnti u BiH i na KiM dovedeni nakon ponižavajuće kapitulacije u ciljano izabranom Kumanovu. Naravno, Nikolić nema zasluga za dosta stvari iz prošlosti, ali dolaskom na ovu funkciju osim produbljivanja ponora izdaje ništa drugo ne radi niti je uradio da se situacija izmeni. Da se ne bi osetio usamljenim ovde bih pomenuo njegovog „sabrata“ u vlasti, predsednika Vlade Republike Srbije koji je po stupanju na dužnost, na komemoraciji streljanima u Jaincima kod Beograda održao jedan zaista patriotski govor, kada je glasno i jasno definisao ko i kako nama sa svom našom istorijom drži lekcije. Na žalost, taj isti predsednik Vlade je nakon par dana išao, mislim jedne subote, stranom ambasadoru „na noge“ da mu obijasni šta je mislio. Zašto sam ovo spomenuo? Zato što se Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji razbacivao velikim rečima i krupnim obećanjima poput onih ds se „Srbija saginjati neće“ ali je odmah po izboru otrčao u Brisel po mišljenje kojim je verifikovao nezavisnost Kosova i osvedočio izdaju.Ovo neodoljivo podseća na već viđeno odnosno ranijeg predsednika Borisa Tadića koji je po nalogu svojih zapadnih gazdi pred zasedanje OUN smenio već sa drugim zemljama usaglašenu rezoluciju koje su nas podržavale po pitanju KiM, izigravši ih i ponizivši na veoma uvredljiv način. Ovo ne samo da bi bilo dovoljno za opoziv je Tadić sa svojim pomagačima morao da završi u zatvoru zbog izdaje. Kada se govori o različitim aršinima EU kada su u pitanju Srbija i Srbi u Hrvatskoj, BiH, KiM, Makedoniji osim deklarativno mlakih izjava za unutrašnje političke potrebe, nije bilo ničeg jasnog, konkretnog, zaštitničkog kada su u pitanju naši legitimni državni interesi, kako na svojima često insistiraju naši strani sagovornici.Ispada da ih zahvaljujući nomenklaturi na vlasti jedino mi nemamo. Ali zato imamo iz našeg budžeta finansiranu secesiju Sandžaka, Preševa, Bujanovca i Medveđe kao i navodno nepriznavanje nezavisnosti Kosova sa kojim imamo granične prelaze sa carinom, koje ima svoju policiju i vojsku-KFOR, državne institucije,dokumenta, kome moramo da obezbedimo protok struje, roba, telekomunikacije, bez obzira šta oni radili preostalim Srbima sabijenim u geta,Iako postoji tamo neka Rezolucija 1244 ona se svesno zaboravlja i gura pod tepih, gurajući preostale Srbe na izbore koje je raspisala predsednica nezavisnog Kosova, koje mi ne priznajemo.Ovako smo u situaciji da iako je poenuta Rezolucija na snazi, p.pred. Vlade moli da naša policija uspostavi red u severnoj Mitrovici na cirkusu zvanom lokalni izbori gde će objedinjeni Srbi u četiri opštine biti utopljeni u pravni sistem nezavisnog Kosova. Nakon ovoga povratka nema.

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015