Sonja Biserko-Rutinska izdaja Srbije

utorak 26 novembar 2013

Ovih dana smo se po ko zna koji put uverili u iskrenost i kvalitet odnosa Republike Hrvatske ptrema Republici Srbiji, odnosa mržnje i prevare.Osim falsifikovanja istorije i prisvajanja pojedinih tekovina kulturne baštine Srpskog naroda, hrvati se ne odriču svoje genocidnosti.U novijoj istoriji smo ih dobro zapamtili po bestijalnim obračunima sa srpskim ženama, decom, starcima, zarobljenicima, ranjenicima, uopšte sa onim srbima koji goloruki nisu mogli da pruže bilo kakav ozbiljniji otpor.Jasenovac, Jadovno, Golubnjača,Pag, Kozara, Žrče a u novije vreme Split, Bjelovar, Medački džep, Karlovac kao i mnoga druga stratišta predstavljaju apoteozu hrvatskog nacionalnog uzdizanja i stvaranja heroja kojih osim časnih izuzetaka nemaju, a tako potrebnih nacionalnom biću.Inspirisani ne samo nacionalšovinizmom već i podrškom klera, naredbodavci-planeri su brižljivom propagandom pravili imidž nove države.Srbofobija, pljačkaški mentalitet, kulturološka i svaka druga inferiornost su ozbiljno opterećenje za ovu tzv. naciju koja svesna svojih stvarnih vrednosti i domena, besomučno krade, ubija i ruši sve civilizacijske norme da bi se nekako ugurali među ostale evropske narode.Zato Damir Domazet-Lošo, penzionisani hrvatski admiral, izdajnik-prebeg iz JNA gde je bio jedan od rukovodilaca obaveštajne analitike VPO, putem sredstava javnog informisanja zagovara da Hrvatska ne savija kičmu pred svakim,(samo pred gazdama-naredbodavcima ) i da je 5. avgust (početak „Oluje“) temelj htvatske države.Osim zapovedništva na prostoru severne i srednje Dalmacije i juga BiH, bio je jedan od planera operacija hrvatske vojske „Oluja“, „Bljesak“, „Južni potez“ kao i prodora u obaveštajne strukture Srbije.Jedan je od najglasnijih zagovornika srbofobije i pravila da se Hrvatska treba ponašati pobednički i da u svakoj situaciji štiti svoje nacionalne interese.Na žalost to je sudbina onih kojima kroz istoriju uvek neko drugi formira državu ili im je sa slobodom poklanja.A kako su im kroz istoriju Srbi „na tacni“ dva puta donosili državu, verovatno je to jedan od razloga njihove patološke mržnje.Kad god su ratovali, ratove nisu vodili samostalno već uvek kao nečije pomoćne trupe, prvenstveno protiv Srba i Srbije.

Ako su i ulazili u zajedničku državu. Mimikrijom bi se infiltrirali na strateška mesta u organima te i takve države koju bi radi ostvarenja svojih sebičnih interesa prvo ekonomski opljačkali a potom ne birajući sredstva urušavali, kao i ovog zadnjeg puta kada su sa Slovenijom razorili SFRJ.Raspad je bio brutalan, dug i krvav uz najteže zločine pa i genocid.Voljom stranih moćnika rat kako je i počeo tako se i završio, ali Hrvatska dosledna svojoj neprijateljskoj politici prema Srbima i Srbiji je Međunarodnom sudu pravde u Hagu podnela tužbu protiv Srbije za navodni genocid, ne samo kao političke platforme u formi organizovanog zločinačkog poduhvata već i postupcima tokom borbenih dejstava.U ovom poslu, u Srbiji, Hrvatska ima pomoć svoje jake pete kolone u kojoj je svakako jedna od perjanica Sonja Biserko, predsednica nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, koja (Sonja Biserko) godinama organizovano ali i nekažnjeno subverzivno deluje protiv Srba i Srbije.Zato i nije ništa čudno da je ona svedok optužbe na strani Republike Hrvatske u tužbi za navodni genocid koji se tereti Republika Srbija.

Sonja Biserko je rođena 1948. U Beogradu, od oca srbina i majke hrvatice.Imala je mlađeg brata, rođenog 1950. Koji je prema nekim podacima poginuo kao pripadnik ZNG u borbi sa krajiškim srbima, ili je nakon rata izvršio samoubistvo u Mađarskoj.Nakon završenog ekonomskog fakulteta u Beogradu, zahvaljujući roditeljima koji su radili u diplomatiji i ona se zapošljava u tadašnjem SSIP_uU tom periodu bila je i do raspada ostala član SK.Službovala je u Londonu, Ženevi, pri OUN i u kabinetu Saveznog sekretara Budimira Lončara.Iako se njeno antisrpstvo često vezuje za porodične prilike,smatram da se ipak radi o njenoj organizovanoj neprijateljskoj delatnosti.Sonja je jedna od pionira u uvođenju termina lustracija (čistka) i govor mržnje u postkomunističkoj eri. Zajedno sa nedavno preminulim advokatom Srđom Popovićem osnovala je najpre Evropski pokret u Jugoslaviji a kasnije sa Vesnom Pešić i Stojanom Cerovićem, Centar za antiratnu akciju.Takođe je bila aktivna i u Odboru za međunarodne odnose pri Građanskom savezu Srbije, a takođe je član Instituta za mir u Vašigtonu.

Međunarodnu helsinšku federaciju formiranu u Beču 1983. Na nevladinom nivou a na inicijativu KEBS-a, čine nacionalni Helsinški komiteti koji KEBS_u, sada OEBS_u dostavljaju svoje izveštaje o stanju ljudskih prava i učestvuju u posmatračkim misijama kada ukazuju na razne nepravilnosti.Tako je postojao i Jugoslovenski helsinški odbor.Kao je 1993. Dekretom Međunarodne helsinške federacije jugoslovenski odbor raspušten, septembra 1994.Sonja Biserko napustivši državnu službu osniva u formi NVO Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kao Bečku filijalu federacije.Shvativši da se u ulozi branioca ljudskih prava u Srbiji može sasvim lepo I lagodno živeti I za račun svojih gazda subverzivno delovati dala je sve od sebe da spoji lepo I korisno.

U proteklom period osim navodnog humanitarnog angažovanja na povratku srpskih izbeglica proteranih iz Hrvatske ( gde sui h između ostalog čekale I tajne optužnice ) Biserko je bila izuzetni saradnik Haškog tribunal ne samo po pitanju njegovog medijskog tretmana u Srbiji, već je prikupljala i ostale informacije koje mogu biti korisne za njegov rad I ciljeve u odnosu na Srbiju.Takođe je za potrebe I po nalogu hrvatske Službe koja jednim delom finansira njen rad,preko svojih saradnika prikupljala I tribunal dostavljala podatke o licima osumnjičenim po raznim osnovama a koji su se odnosili na njihovo kretanje, adrese stanovanja, brojeve telefona,automobile, porodične prilike, rođake, prijatelje I slično.Sonja Biserko je takođe nosilac hrvatskog odlikovanja. orden Reda kneza Trpimira sa Danicom, dodeljenog za doprinos u borbi za ljudska I građanska prava hrvatskih I ostalih nacionalnih manjina u Srbiji kao I izgradnju temelja za normalizaciju odnosa između Hrvatske I Srbije.Poseduje više stranih putnih isprava,Takođe je bila angažovana na pružanju pravne pomoći žrtvama kršenja ljudskih prava I prava manjinau Srbiji ( tzv.nelegalna mobilizacija, gubitak državljanstva, etnička I religijska diskriminacija I sl. ) o čemu je uz jednostranost I sključivost na štetu Srbije obaveštavala domaću I svetsku javnost.Helsinški odbor u Srbiji izdaje I svoj mesečnik, Helsinška povelja, koji pokriva sva pitanja I aspekte delovanja ove NVO.

A evo kako se Sonja Biserko borila za ljudska I građanska prava u Srbiji smiščlenom,organizovanom I kontinuiranom neprijateljskom delatnošću protiv te iste Srbije u kojoj uživajući sva prava dobro živi. Još 2000.ocenjujući stanje oko KiM, u razgovoru za list “Vrene” kritikovala je tadašnju opoziciju zbog energije koja je prema njenom mišljenju prevashodno bila uperena na rekomponovanje Balkana,takođe je smatrala da je još osamdesetih godina u Srbiji sazrevala ideja da je KiM izgubljena I da je to pitanje bilo instrumentalizovano u cilju dobijanja drugih teritorija u Hrvatskoj I bosni a na osnovu nekakvog jedinstvenog srpskog kulturnog I duhovnog prostora.Po njoj takav proctor ne postoj pa prema tome Srbija, Crna Gora I Republika Srpska tu ne pripadaju.A za samu ideju o širenju Srbije na severozapad smatra da potiče iz intelektualnih krugova I SANU.Da bi ove naručene ideje razradila I potdrepila nekakvim činjenicama poslužila se Izveštajem Hesinškog odbora za ljudska prava u Srbiji objavljenim pod naslovom” Samoizolacija: realnost ili cilj” u kome se osim niza prigodnih ideja I neargumentovanih kritika I insinuacija nalazi lista po njenim I njenih gazda merilima nepodobnih pripadnika srpske intelektualne elite.U najboljem maniru nacionalsocijalizma u Izveštaju se savetuje cenzurisanje knjiga univerzitetskih profesora koji su označeni kao “ amtuhaški lobi” I onih koji “glorifikuju autohtone srpske vrednosti”.Šta reći posle ovoga?Da je neka NVO u inostranstvu ovako nešto primenjeno na prilike u svojoj zemlji objavila možemo samo nagađati šta bi im se desilo osim momentalne zabrane rada I rigorozne finansijske kontrole.Jasno je da Sonja Biserko I njene gazde idu na uništavanje same biti srpske nacije I njene duhovnosti, baš kako stoji u priručnicima za urušavanje država I nacija subverzivnim metodama I njihovog pretvaranja u jednu amorfnu masu podložnoj svakoj vrsti manipulacije. Ističući da s se ni posle “Bljeska”, “Oluje”, “Milosrdnog anđela”, nezavisnosti Crne Gore I Kosova Srbi još uvek ne predaju, Sonja Biserko citirajući Volfganga Živelbuša proročki ukazujena smer daljeg delovanja njenih stranih gazda I ostalog ovdašnjeg Soroševog I drugog šljama.Citat inače glasi “dok god gubitnička nacija ima komandu nad svojim nacionalnim identitetom, ona će tvrdoglavo odbijati da se povinuje zahtevima pobednika za moralnom I duhovnom predajom”.Očigledno je d aim problem zadaje srpski nacionalni identitet o kome se stara bacionalna intelektualna I kulturna elita, pa rešenje vide ne samo u pasivizaciji već I po priloženom spisku cenzurisanje I zabranu pisanja, potpunom isključivanjem iz svih oblika učešća kako u javnom, političkom životu tako I u prosveti.Na listi su se osim profesora univerziteta našli I mnogi drugi kulturni I javni radnici ( novinari,književnici, politički analitičari I drugi ).

Ali nije samo elita na udaru.Biserko je u svojoj nekažnjenoj neprijateljskoj delatnosti otišla I dalje pa je od Međunarodnog za zločine za bivšu Jugoslaviju I republiku Srbiju, tražila da se od Srbije zatraže dokumenta koja bi u znatnoj meri ugrozila nacionalnu bezbednost, što joj je u sveobuhvatnom slabljenju Srbije I bio cilj.Ovaj zagtev se u formi javnog obraćanja sudu odnosi na javno objavljivanje necenzurisanih zapisnika sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Srbije, smatrajući da će oni uticati na promenu oslobađajuće presude Republike Srbije pred MSP za navodni genocide počinjen u BiH.Kako ona I ostali šljam smatraju da je ovakva presuda loša I predstavlja izdaju načela o delovanju međunarodnog krivičnog prava, sprečavanju I kažnjavanju zločina genocida na ovaj način su javno protestvovali što se Srbiji po njima nije mogla dokazati genocidnost prema muslimanima u BiH tokom 1992/95.Pristanak MSP da Srbija iz razloga nacionalne bezbednosti dostavi cenzurisane zapisnike sa sednica je za Biserko I njenu kamarilu predstavljao toliki udarac da je u svojoj ostrašćenoj mržnji ovaj pristanak Suda poredila sa primerom zaštite interesa nacističke Nemačke u hipotetičnom slučaju objavljivanja njenih dokumenata pred sudom u Nirnbergu.Osim nje ovj pamphlet mržnje I podmetanja sopstvenoj državi potpisali su osim nekih tzv. Intelektualaca iz sveta ko drugi do Latinka Perović I sada pokojan Biljana Kovačević-Vučo.Kada je objavljivanje dokumenata u pitanju, Sonja Biserko se “neseća” svoga gostovanja u emisiji “Poligraf” TV B92 gde je između ostalog list “Politika” okarakterisala kao antievropski, perfidan I pogromaški a njenog dopisnika iz Slovenije, Svetlanu mekinu denuncijantom jer je u jedno svom članku kao prilog objavila I neke dokumente.

Kontunuirano nastavljajući svoju subverzivnu delatnost Biserko se nelibi da Srbiju okarakteriše kao zemlju bez smislene međunarodne politike osim ratne koju po inerciji sledi uz konstataciju da je za nestabilnost u region isključivo kriva Srbija zbog svog odnosa prema susedima I željom “ da ima preovladajući upliv nad njima”.

Pored intelektualaca I SANU, kako red nalaže pod udar je došla I SPC, koju je vitemberški univerzitet 2005. Na osnovu “radova” Sonje Biserko optužio za pomaganje u etničkom čišćenju.U napadima na SPC uglavnom na plaćenim gostovanjima u inostranim visokoškolskim ustanovama, Biserko je uglavnom isticala ulogu SPC u pomaganju pan-srpskog ujedinjenj, govor mržnje, širenje klime netolerancije I ekstremizma a služila se I falsifikatima tipa das u karađorđa ubili muslimani.

Pažnji Sonje Biserko nije izostala I Vojvodina, kao jedna od mogućnosti za širenje neprijateljske propaganda i time nanošenja štete Srbiji.2009. u razgovoru za sajt WWWautonomija.info naglasila je da u koliko se ne uvaže zahtevi Vojvodine definisani Statutom, navodno preti realna opasnost od internacionalizacije.Da li je to ona predlagala dalji pravac delovanja autonomaško-secesionističke bratije ili je prenosila nalog stranih centra moći, šta dalje?Pretnje internacionalizacijom nisu nikakva novena, jer dovoljno je obnoviti sećanje na takođe dugogodišnju nekažnjenu neprijateljsku delatnost u Sndžaku i na jugu Srbije gde je na područiju Preševa, Bujanovca j Medveđe OVPBMizvodila oružana borbena dejstva prema našoj vojsci i policiji uz stravične zločine prema civilima nešiptarima.Šta se kasnije dešavalo i šta se sada dešava dole dobro je poznato.Što se tiče Vojvodine, odnosno usvajanja Statuta tu je stvar jasna da predstavlja nukleus buduće državnosti, a zbog političkih pritisaka i načina usvajanja uprkos upozorenjima o kršenju pravnih normi, skoro ceo saziv na čelu sa predsednicom Skupštine bi morao da robija.

Gde god je trebalo blatiti Srbiju, tu je bila Sonja Biserko.Tako je još 2004. U Sarajevu na skupu u organizaciji Asocijacije BiH ukazivala na konstantnu podelu BiH dokle god postoje entiteti, posebno Republika Srpska uz optužbu da Dejtonski sporazum opravdava srpski genocid.Par godina kasnije zajedno sa novinarkom radija Slobodna Evropa, Gordanom Knežević je u Londonu na ekstradicionom ročištu svedočila u korist Ejupa Ganića koji je po poternici iz Srbije bio uhapšen zbog odgovornosti za ratni zločin nad vojnicima JNA u Sarajevu.Isto tako se 2010. zalagala da Srebrenica mora ući u sistem obrazovanja Srbije, da bi deca od malena učila o genocidnosti Srba i Srbije.Iako smatram da kada je ona u pitanju je iluzorno očekivati pominjanje zločina armije BiH ili mudžahedina nad nemuslimanima, prvenstveno Srbima, očigledno za nju oni ne postoje, nisu se ni dogodili.

Kada je u pitanju KiM, tu je takođe pokazala izuzetnu doslednost i upornost nanošenju ma kakve, samo da je šteta po Srbiju.Još aprila 1998. na gostovanju u organizaciji Univerziteta Prinston zajedno sa Vetonom Suroijem se zalagala da se zakaže neki drugi Dejton kako bi se Kosovo izdvojilo iz Srbije.

Uz pooštrenje sankcija prema Srbiji, predlagala je zaplenu državne imovine I valute na Kipru I u Hong-Kongu uz osudu navodnih teritorijalnih pretenzija Srbije prema Makedoniji.Januara 2000. Opet koristi skup šiptarskih intelektualaca u Ženevi kada ih je zajedno sa Natašom Kandić pozval da svoju perspektivu u svakom smislu traže van Srbije.Što se tiča sakog KiM, povratak dela srpske vojske i policije smatra nerealnim Iispornim pogotovo uz demoniziranje Bernara Kušnera.Za raspad SFRJ primarnu odgovornost snosi Srbija ali se istovremeno zalaže da Srbi na KiM prihvate činjenicu da više nisu dominantni i prihvate strano prisustvo kao pozitivan korak u stabilizaciji I iznađu model života sa šiptarima.Kao najvažniju stvar Biserko vidi potrebi Srba da govore o svome pokajanju I sagledaju sopstvenu odgovornost.Smatra da se ova pitanja moraju otvoriti u beogradu koga treba okriviti za sve.Zato I nečudi što je hesinški odbor u Srbiji izdao knjigu-zbirku tekstova o održivosti života na KiM, koju je finansiralo Institu za mir iz SAD.U ovoj knjizi šiptarska vlast I društvo se u potpunosti izjednačavaju sa drugima u svetu, dok Srbi treba samo da se uz prihvatanje realnosti što pre u njega integrišu.Pogađate, nema ni reči o zločinima, spaljenim kućama srpskim srednjevekovnim I drugim svetinjama,pravoslavnim verskim objektima pretvorenim u poljske klozete I štale za stoku, oskrnavljena groblja, pogrom uz blagoslov tzv. međunarodne zajednice, opljačkanoj državnoj i ličnoj imovini, priteranom stanovništvu.Kao da se nij dogodilo ili se ne događa ( pustošenje šuma uz granicu, trovanje bunara, krađa stoke na našuj teritoriji I oružani napadi na vatrogasce I policiju takođe na našoj teritoriji uz granicu.Ovakav stav nie čudan kada se zna njen stav da je od poćetka jugoslovenske krize tzv. Međunarodna zajednica isuviše popuštala Srbiji uvek izlazeći u susret srpskim ucenama I pristajala na situacije svršenog čina.Osim što je 2007. Kao članica Ženskog regionalnog lobija poslala pismo Savetu bezbednosti OUN da se prizna nezavisno Kosovo, Biserko je uprkos stavu zvaničnog Beograda o bojkotu kosovskih parlamentarnih izbora 2009. Iste podržala kao I Čedomir Jovanović, Nataša Mičić, Zoran Ostojić, nenad Prokić, Nikola Samardžić, Želimir Žilnik, Borka Pavićević, Latinka Perović, Miljenko Dereta, Srđan Karanović, Teofil Pančić, Mirjana Karanović I drugi kulturni I javni radnici iako su bili u koliziji sa Rezolucijom 1244 SB OUN I istovremeno davali legalitet šiptarskoj samoproglašenoj vlasti,Na žalost kako tada tako se I sada dešava ista stvar.Godine 2012. Sonja Biserko je sa osvedočenim neprijateljem srpskog naroda I države, Natašom Kandić, dobila nagradu Grupe žena članica parlamenta Kosova za doprinos unapređenja statusa žena u društvu.Da li se tu računaju silovane I ubijene devojčice I žene nešiptarke?Ovu nagradu im je odmah čestitao naš osvedočeni prijatelj Jelko Kacin.

Uz pooštrenje sankcija prema Srbiji, predlagala je zaplenu državne imovine I valute na Kipru I u Hong-Kongu uz osudu navodnih teritorijalnih pretenzija Srbije prema Makedoniji.Januara 2000. Opet koristi skup šiptarskih intelektualaca u Ženevi kada ih je zajedno sa Natašom Kandić pozval da svoju perspektivu u svakom smislu traže van Srbije.Što se tiča sakog KiM, povratak dela srpske vojske i policije smatra nerealnim Iispornim pogotovo uz demoniziranje Bernara Kušnera.Za raspad SFRJ primarnu odgovornost snosi Srbija ali se istovremeno zalaže da Srbi na KiM prihvate činjenicu da više nisu dominantni i prihvate strano prisustvo kao pozitivan korak u stabilizaciji I iznađu model života sa šiptarima.Kao najvažniju stvar Biserko vidi potrebi Srba da govore o svome pokajanju I sagledaju sopstvenu odgovornost.Smatra da se ova pitanja moraju otvoriti u beogradu koga treba okriviti za sve.Zato I nečudi što je hesinški odbor u Srbiji izdao knjigu-zbirku tekstova o održivosti života na KiM, koju je finansiralo Institu za mir iz SAD.U ovoj knjizi šiptarska vlast I društvo se u potpunosti izjednačavaju sa drugima u svetu, dok Srbi treba samo da se uz prihvatanje realnosti što pre u njega integrišu.Pogađate, nema ni reči o zločinima, spaljenim kućama srpskim srednjevekovnim I drugim svetinjama,pravoslavnim verskim objektima pretvorenim u poljske klozete I štale za stoku, oskrnavljena groblja, pogrom uz blagoslov tzv. međunarodne zajednice, opljačkanoj državnoj i ličnoj imovini, priteranom stanovništvu.Kao da se nij dogodilo ili se ne događa ( pustošenje šuma uz granicu, trovanje bunara, krađa stoke na našuj teritoriji I oružani napadi na vatrogasce I policiju takođe na našoj teritoriji uz granicu.Ovakav stav nie čudan kada se zna njen stav da je od poćetka jugoslovenske krize tzv. Međunarodna zajednica isuviše popuštala Srbiji uvek izlazeći u susret srpskim ucenama I pristajala na situacije svršenog čina.Osim što je 2007. Kao članica Ženskog regionalnog lobija poslala pismo Savetu bezbednosti OUN da se prizna nezavisno Kosovo, Biserko je uprkos stavu zvaničnog Beograda o bojkotu kosovskih parlamentarnih izbora 2009. Iste podržala kao I Čedomir Jovanović, Nataša Mičić, Zoran Ostojić, nenad Prokić, Nikola Samardžić, Želimir Žilnik, Borka Pavićević, Latinka Perović, Miljenko Dereta, Srđan Karanović, Teofil Pančić, Mirjana Karanović I drugi kulturni I javni radnici iako su bili u koliziji sa Rezolucijom 1244 SB OUN I istovremeno davali legalitet šiptarskoj samoproglašenoj vlasti,Na žalost kako tada tako se I sada dešava ista stvar.Godine 2012. Sonja Biserko je sa osvedočenim neprijateljem srpskog naroda I države, Natašom Kandić, dobila nagradu Grupe žena članica parlamenta Kosova za doprinos unapređenja statusa žena u društvu.Da li se tu računaju silovane I ubijene devojčice I žene nešiptarke?Ovu nagradu im je odmah čestitao naš osvedočeni prijatelj Jelko Kacin.

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015