Nataša Kandić-državno zaštićeni neprijatelj

nedelja 22 februar 2015

Srbija i Srbi su tokom vekova imali vrlo burnu istoriju.Za razliku od Slovenaca i Hrvata koji nikada nisu imali bilo kakvog kapaciteta da stvore sopstvenu državu već su je na tuđim bajonetima i genocidnom politikom prvenstveno prema Srbima dobijali, Srbi su kao državotvorna nacija stvarali, gubili ali i ponovo obnavljali svoju samostalnu državu.Zbog geostrateškog položaja na Balkanu, Srbija je oduvek bila u sferi interesovanja velikih sila, što je za sobom povlačilo ratove, razaranja, žrtve.Sa promenama u ekonomsko-političkoj situaciji u svetu i Evropi menjali su se i odnosi među državama, tako da je rat često zamenjivan drugim sredstvima.Oružije su zamenili ekonomsko-politički pritisci ali i široka lepeza subverzivne delatnosti u culju slabljenja protivnika.Srbija je jako dobro na svojoj koži osetila ne samo rat, razaranje,žrtve, ekonomske i političke ucene i podmetanja, već i niz akcija uperenih na rastakanje srpskog nacionalnog bića što između ostalog podrazumeva napade na veru, kulturu,jezik, istoriju, porodicu, prosvetu kao i normalno funkcionisanje države u svim segmentima.

Jedna od metoda subverzivnog delovanja je pod vidom demokratizacije društva stvaranje raznoraznih tzv. nevladinih organizacija (NVO) čiji je zadatakda se u smislu navodne borbe za ljudska i građanska prava u određenim zemljama nenasilnim metodama obezbedi sprovođenje određenog stranog interesa.Bivša SFRJ a zatim i njene potonje tvorevine su bile ugrožene takvim delovanjem čijim se intenzivnim i bezobzirnim sprovođenjem ugrožavaju Srbi kao nacija i Republika Srbija u svakom smislu.Nakom pučističkog obaranja režima Slobodana Miloševića „žuti oslobodioci“ su shodno školovanju i primljenim parama iz inostranstva krenuli u demokratsku pljačku svega onoga što su ranije generacije više od pola veka stvarale i ostvarile, kao i preuređenje države na iz školske lektire dobro poznat način na koji je jedna svinja preuređivala baštu.Žuti su odmah po merilima svojih gazda po „demokratskoj“ proceduri proklamovali pridruživanje evroatlantskim integracijama odnosno put u NATO diskriminišući i uklanjajući pri tome sve one koji drugačije misle, a prvenstveno one patriotskog opredeljenja.Ovo se naročito odnosilo na školovani vojni i policijski sastav sa stečenim iskustvima tokom odbrane od NATO agresije na Srbiju.NJih su odmah zamenili kojekakvim višenedeljnim NATO kursistima uz punu stranu kontrolu najvažnijih ministarstava.Pravilno procenjujući dužinu upotrebne vrednosti svojih slugu kao i raznih satrapa i njihovih koalicionih partnera strane gazde su pripremile detaljan plan na duži rok prihvatljivu eutanaziju Srba kao nacije i Republike Srbije.Pri tome su strogo vodili računa o našoj istoriji, kulturi, običajima, veri, školstvu a pogotovo o slobodarskim tradicijama koje su uvek bile iznad privremenog gubitka države, razaranja i žrtava.Kako nisu mogli u potpunosti da računaju na kooperativnost starije generacije pa i dela srednje kojima su osim patriotskog naboja još uvek u sećanju odrastanje, školovanje, način života sa svim vrlinama i manama tadašnjeg društva, osmišljen je kombinovani napad uperen prema mladoj populaciji koja će prirodnim sledom stvari u budućnosti stupiti na scenu.Kao jedan od bitnih načina uticaja na ovu populaciju, stvaranja drugačijeg načina razmišljanja i svesti, a u održavanju iluzije o nekakvim demokratskim promenama, pristupilo se formiranju velikog broja tzv. NVO koje su obuhvatajući ključne segmente društva pod raznoraznim neutralnim ili prihvatljivim imenima finansirane iz inostranstva preuzele tu ulogu.Kako one same po sebi ne bi mogle da ostvare takav uticaj ili bi im bilo potrebno znatno duže vreme, za njihov rad, popularizaciju i uticaj su se pobrinuli naši ne samo tzv. „nezavisni“ mediji već i ugrađena i dobro raspoređena agentura, tako da su NVO često delujući kao grupe za pritisak bile jače čak i od Vlade Srbije.U ovom poslu udarnu pesnicu su činile NVO sa centralama u SAD, GB, SRN kao i razne karitativne organizacije islamskih zemalja.Naravno, kao jedna od vodećih svetskih sila SAD su lider u formiranju i finansiranju ovakvih organizacija preko kojih sprovode svoje globalne interese.

U jednom članku o NVO koji se odnosi na poslate depeše ambasade SAD u Beogradu svojoj centrali u Vašingtonu, objavljen je podatak da je još 1953. američki pregovarač o pomoći Jugoslaviji u slučaju agresije od strane SSSR-a, tražio naše približavanje zapadu i zamenu ćirilice latinicom.Vreme je pokazalo svoje, a nijedna od NVO na stranim jaslama nije i ne koristi ćirilicu.O delovanju prozapadnih NVO se osim objavljenih depeša ambasade SAD u beogradu, može se steći solidan utisak i iz sredstava javnog informisanja.Nesumnjivo je da se  rad ovakvih NVO, prvenstveno nakon petooktobarskog puča odnosio na pripremu javnog mnjenja za predstojeće određene promene u politici i ekonomiji koje značajno utiču na državu i naciju.Osim pripreme i „pokrivanja“ pljačkaške privatizacije, tu su pitanja od značaja za teritorijalni integritet Republike Srbije (KiM, Vojvodina, jug Srbije, Raška oblast-Sandžak) kao i međunarodnih  odnosa.NVO su takođe imale značajnu ulogu u medijskoj sferi tokom izbornih procesa.Ovo nije ništa čudno, pogotovo kada se zna da su osnivači ili na čelu takvih organizacija lica iz porodica koje su pripadale vrhu komunističke nomenklature što im je omogućavalo sticanje stipendija stranih vlada ili fondacija kao i školovanje na prestižnim stranim univerzitetima („deca komunizma“ kako ih je u svojoj knjizi okarakterisao novinar Mihajlo Marić).Međutim, svi oni su imali jednu zajedničku karakteristiku.Bez obzira iz kojih porodica potiču, prilika odrastanja i školovanja, svi su za novac radili protiv nacionalnog interesa.

Radi boljeg razumevanja delatnosti ovih NVO koje se između ostalog finansiraju i sredstvima stranih organizacija iz koje stoje njihove obaveštajne službe, u objavljenim ali ne i demantovanim depešama ambasade SAD u Beogradu možemo saznati o uticaju na maju Gojković da krajem 2007. napusti SRS (07belgrade 1553 od 15.11.2007).Američka fondacija IRI, iza koje stoji CIA izdašno je u predizbornom periodu 2006/2007 finansijski pomogla akcije NVO kao što su „Izađi i glasaj“,obuku u tehnikama glasanja, brojanja glasova i javljanja rezultata pre zvaničnog objavljivanja (06belgrade1502 od 16.09 2006, 06belgrade 1719 od 20.10.2006, belgrade118 od 30.01 2008).Od većeg broja raznih NVO, diplomate SAD u Beogradu posebno izdvajaju neke NVO sa čijim čelnicima i sam ambasador ima direktne kontakte (07belgrade709 od 21.05.2007).U tim kontaktima oni su tadašnjem ambasadoru Kameronu Manteru dostavljali svoje viđenje političkih prilika i događanja u Srbiji (07belgrade1744 od 31.12.2007) o čemu je on izveštavao Vašington.U ovim kontaktima i dogovorima učestvovali su Nataša Kandić, Sonja Biserko, Biljana kovačević-Vučo, Dragana Popović, miljenko Dereta, Staša Zajević, borka pavićević, Vesna Pešić 07belgrade709 od 21.05.2007).Ovim kontaktima takođe su bile pokrivene i aktivnosti u cilju sinhronizovane delatnosti pred samoproglašenje nezavisnosti kosova 2008. (08belgrade171 od 14.02.2008), odnosno njihovih pritužbi da su zabrinuti za svoju bezbednost zbog svog rada na podržavanju secesije Kosova.Da bi slika njihovog delovanja bila jasnija i potpunija, mora se istači da su biljana Kovačević-Vučo i Sonja Biserko diplomatama SAD u beogradu dale svoje prognoze o mogućim reakcijama u vezi hapšenja Radovana Karadžića, dok se Srđan Bogosavljević iz agencije Stratedžik Marketing koji je američkim diplomatama već dostavljao prognoze o majskim izborima 2008. na osnovu rezultata sprovedenog ispitivanja javnog mnjenja (08belgrade1502 od 21.03.2008. 08belgrade450 od 07.05.2008) založio da bi tih dana RTS trebalo da emituje bilo kakav film o zločinima Srba u BiH „kako bi se narod suočavao sa prošlošću“ na način kako je to učinila TV B92 (08belgrade744 od 24.07.2008).Ova televizija, TV B92, već ima svoje posebno mesto u sveukupnoj anacionalnoj delatnosti, a u vezi izručenja Radovana Karadžića na njoj su naravno u prigodnom tonu najčešći gosti bili Nataša Kandić, Sonja Biserko i vojin Dimitrijević, direktor Centra za ljudska prava (08belgrade773 od 30.07.2008).Jedna od američkih međunarodnih sgencija,USAID, je još 2013. predstavila novi oblik finansiranja nekih NVO u Srbiji, direktnim transferom bespovratnih sredstava, čime je ne samo njihov rad prešao u potpunosti pod kontrolu SAD već je stvorena mogućnost mnogo lakšeg plaćanja svojih „komintenata“ ali i ličnog bogaćenja pojedinaca.Prema navodima ambasadora Majkla Kirbija i direktorke USAID-a, u Srbiji, Suzan Fric,cilj ovakvog načina finansiranja je jačanje civilnog društva i kapaciteta NVO u Srbiji i istovremeno je to i znak američkog poverenja u naše državne institucije.Ovim direktnim finansiranjem sa više od milion dolara su osim drugih obuhvaćene i nevladine organizacije: Dostignuća mladih Srbije, Građanske inicijative, Medijska koalicija, Regionalna razvojna agencija Sandžaka, Fondacija Trag.Što bi se reklo, koliko para toliko naručene muzike.

Iako pojedine NVO možda to i zaslužuju, ovom prilikom se neću baviti Biljanom Kovačević-Vučo ili Miljenkom Deretom, jer nisu više među nama, kao i Sonjom Biserko o kojoj sam već nešto i pisao ali smatram d se o Nataši Kandić ipak moraju reći izvesne stvari pa makar i kao podsećanje na njenu i dalje neometanu i nesankcionisanu otvorenu neprijateljsku delatnost.

Nataša Kandić rođena 1946 godine je nakon srednje škole 1966. otišla na studije u GB da bi po povratku upisala studije sociologije.Učesnik je studentskih demonstracija 1968. kada stupa u vezu sa lazarom Stojanovićem autorom poznatog filma „Plastični Isus“ sa kojim dobija sina Stefana.Sedamdesetih godina počinje da radi u beogradskoj opštini Palilula a devedesete prelazi u NVO Centar za antiratnu akciju gde obavlja funkciju tehničkog sekretara.U to vreme zajedno sa advokatom Srđom Popovićem, koji će kasnije tražiti bombardovanje Srbije, Ivanom Jankovićem, Vesnom Pešić i Svetlanom Slapšek objavljuje knjigu „Kosovski čvor“ u kojoj na „istraživački i dokumentaristički“ način negira ugroženost Srba na KiM.Međutim, zbog sukoba sa Vesnom Pešić ubrzo napušta centar i 1992/93 sa Srđom Popovićem, Vladanom Vasilijevićem, Sonjom Liht, Ivanom Jankovićem i Dejanom Jančom osniva Fond za humano pravo.Nakon kontakta sa čelnim ljudima haškog tribunala, Gabrijelom Mekdonadom, Luiz Arbur, grahamom Bluitom i Ričardom Goldstonom ovaj Fond se se usredsređuje na antisrpsku delatnost.Za potrebe Tribunala istražuje se samo ono što bi se moglo staviti na teret Srbima i Srbiji a po pitanju muslimana u BiH, kao i navodno ugrožavanje njihovih prava kao i prava hrvata u Srbiji.Takođe se otvoreno stavlja na stranu šiptarskih terorista i separatista na KiM, zalažući se za njihova „ljudska prava“ u „pravednoj borbi protiv srpskih ugnjetača“, kao i odcepljenje odnosno stvaranje njihove „nezavisne države“.

Tokom NATO agresije često je boravila na KiM i u CG pomažuči šiptarima da napuste zemlju.Nikada nije osudila bombardovanje i zločine nad civilima ove alijanse, nikada ne upotrebivši termin agresija, već je koristila eufemizam-intervencija.Da bi neprijareljska delatnost Nataše Kandić i njenog Fonda bila jasnija i shvatljivija, kada je u pitanju Hrvatska i događaji koji su se tamo odvijali tokom secesionostičke oružane pobune, treba napomenuti nekoliko stvari.Kao najvažniju bih izdvojio veoma visoko odlikovanje Hrvatske, Orden Danice hrvatske sa likom Katarine Zrinske,koji se dodeljuje hrvatskim i stranim državljanima između ostalog i za unapređenje moralnih vrednosti.Nataša Kandić i moral?Ovim ordenom je odlikovana na predlog tadašnje ministarke spoljnih poslova i evropskih integracija Kolinde Grabar-Kitarović  za zasluge u promovisanju ljudskih prava i isrtraživanju zločina počinjenih na prostorima nekadašnje Jugoslavije.Veoma interesantna činjenica je da se u vezi dodele odlikovanja, hrvatska ambasada u Beogradu dopisom broj 842/2006 od 25.07.2006 obratila našem MSP-u u smislu pribavljanja neophodnih saglasnosti u vezi dodele pomenutog odlikovanja.Da li treba uopšte komentarisati da joj je odlokovanje uručio Stjepan Mesić.Kako pomenuti orden iako zaslužen, povremeno treba i opravdati ili ponovo zaslužiti makar neku medalju, u svoje dve posete RH odnosno Vukovaru, 2009. kada se zalagala da đaci iz Srbije posete Vukovar kako bi slušali šta se dogodilo (srpski zločini) i 2012. kada je odajući počast žrtvama na Ovčari u izjavi za zvaničnu hrvatsku novinsku agenciju HINA optužila Srbiju za početak rata uz sramnu manipulaciju broja i nacionalnosti žrtava na teritoriji RH uopšte.

Kada je reč o KiM, svakako treba napomenuti da je početkom 2009. Nataša kandić u prištini predstavila svoju knjigu „Knjiga sećanja Kosova“ koja dokumentuje zločine (naravno srpske) na KiM.Ova knjiga predstavlja kontinuitet u njenim provokacijama i antisrpskoj delatnosti.Nataša Kandić je bila jedna od počasnih gostiju ns sednici Skupštine Kosova 2008. gde je stoječi aplauzom pozdravila čitanje deklaracije o samostalnosti o čemu postoji i filmski zapis u RTS-u. Međutim iako je on u više prigodnih prilika emitovan, sada i ako se emituje deo u kome ona ushićeno aplaudira je izbačen.

Imajući u vidu njenu sveukupnu delatnost smatram da se toliko ne radi o njoj već o pređašnjoj i sadašnjoj vlasti.U svakoj drugoj državi osim Srbije, ljudski i moralni talog tipa Kandić, biserko, babetine u crnom, kolovođe šiptarske batre sa juga Srbije od koji neki sede u Skupštini srbije, otvoreni neprijatelji u Sandžaku i njima slični bi davnih dana uživali u blagodetima sremsko-mitrovačke ravnice ili brdovitim krajolicima Niša, Vranja, Požarevca a njihove NVO bi bile zakatančene.Ova nesposobna prozapadna vlast nam puni oči i uši populističko demagoškim pričama o Srbiji i KiM ali ne povlačeći niti jedan jedini potez da se tzv. NVO finansiranim iz inostranstva onemogući rad zbog najklasičnijeg agenturno-subverzivnog delovanja protiv Republike Srbije odnosno ugrožavanja njenog teritorijalnog integriteta-celine.Kako je još uvek (dok se pod pritiskom naših zapadnih i evropskih „prijatelja“ ne promeni) po Ustavu Kim u sastavu Republike Srbije, jasno je da se radi o ugrožavanju ustavom utvrđenog poretka i teritorijalne celovitosti što po pozitivnom zakonodavstvu i zaprećenim kaznama spada u teža krivična dela, pogotovo što je bilo smrtnih slučajeva i enormne  materijalne štete.Ali treba imati državu i institucije.

Vezano za KiM i delatnost Nataše Kandić interesantne su i mete napada, odnosno novina u modalitetu, korišćenje prigodne situacije ili poznate osobe koja osim ličnih patriotskih osećanja nema dodira sa državnom politikom ili politikom uopšte.Ali može biti pogodna za još jedno u nizu blaćenja ove zemlje.Jula meseca 2013. prema agecijskoj vesti B92 NVO Nataše Kandićje oštro osudila fond Novaka Đokovića i Jelene Ristić koji su u dobrotvorne svrhe za decu Srbije prikupili preko milion funti.Fond Nataše Kandić smatra da je Novak zloupotrebio svoj položaj da pred svetom obrne ulogu dželata i žrtve i prikaže decu Srbije ugroženom, dok šiptarska deca na Kosovu zbog višedecenijske torture srpskih vlasti i dalje tavore u siromaštvu i bedi nezapamćenoj u istoriji Evrope.Ta deca su prema navodima iz saopštenja toliko uplašena zbog srpskog divljanja na Kosovu, da čak i kada im se pruži neka pomoć ne mogu da jedu jer nemaju apetita.Natašin fond se takođe bavio Novakovom formom i njegovim igračkim kredibilitetom, insinuirajući pri tome nečasnim načinima njegov igrački rejting.Nastavljajući u istom stilu B92 nastavlja da citira Fond, da je naročito licemerno to što taj srbin diskutabilne karijere ali dokazano fašističko ponašanje i izražavanje, uspeo da na gala večeri okupi velika imena iz raznis sfera svetskog društvenog života aludirajući na njihovo posredno blaćenje prisustvom ovom događaju.Fond se takođe založio da se alarmira svetska javnost zbog po Nataši Kandić ovog nemoralnog čina.Međutim, ispostavilo se da je cela priča izmišljena i da je jedina kolateralna šteta bila jadna, napadana i u ovom društvu neshvaćena Nataša Kandić koja po oprobanom receptu hvata svaku priliku za blaćenje Srba i Srbije.Ovde je naravno naleteo i B92 koji je shodno svom profilu i uređivačkoj politici odmah potrčao da ovo prenese kao agencijsku vest.Svi dobro znamo razliku između ličnog stava, redakcijskog ili drugog komentara i agencijske vesti.

Bezobzirno se utrpavajući u odnose Republike Srbije i EU, Nataša Kandić je tokom 2007 u pismu upućenom premijerima zemalja EU, zahtevala jače pritiske na Srbiju u vezi saradnje sa Hagom i da bi nakon odluke MSP-a bilo vrlo štetno da se EU upusti u trgovanje oko konačnog statusa Kosova sa Srbijom.Ovakav stav su podržale i drige NVO supotpisnici pisma, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Građanska inicijativa.Komentarišuća za britanski list „Gardijan“ posetu misije Saveta bezbednosti OUN Beogradu, aprila 2007, Nataša je izlila mnogo žuči na ruskog ambasadora Vitalija Čurkina i organizatore posete jer su ona i njeni istomišljenici sa gostima mogli da se sastanu jedino na koktelu u Prištini koji je organizovala privremena vlada Kosova.Međutim, prećutala je da listu gostiju nisu pravili ni Moskva ni Beograd, već UN.

Nešto kasnije Kndić,Biserko,Kovačević-Vučo su Skupštini Srbije uputili zahtev da se 11 juli proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici čime bi se podržala istovetna rezolucija Evropskog parlamenta.Osim navedenih ovaj zahtev su potpisale i druge NVO kao Inicijativa mladih za ljudska prava,Pravnici za demokratiju,Žene u crnom.Skoro istovetan zahtev je predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća  u tehničkom mandatu, poslanik Skupštine Srbije, Esad DŽudžević (sada DŽudžo jer je u međuvremenu promenio prezime izbacivanje nastaka „ić“) je 2013.uputio tadašnjem predsedniku Vlade, Ivici Dačiću da se 11 juli kao dan sećanja na genocid u Srebrenici obeležava kao dan žalosti u Srbiji.Naravno, ta dripčina koja parazitski sasvim lepo živi na budžetu ove zemlje ima prava da po zakonu menja ime ili prezime kako hoće ali nemapravo da ponižava one žene, decu, starce koje su Orićevi koljači na najbestijalniji način  ubijali u Bratuncu, Skelanima, kravici i drugim isključivo srpskim selima a njihovim odsečenim glavama igrali fudbal.To pravo nema.

Usvojoj otvorenoj neprijateljskoj delatnosti, Nataša Kandić i njen Fond se nisu libili direktnog uticaja na rad pravosudnih organa koji bi u svom radu trebali biti nezavisni.Nezavisni?Još 2007. Advokatska komora Beograda je bila prinuđena da reaguje zbog odluke o smenjivanju sudije Gordane Božilović-Petrović iz Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.Sudija je bila udaljena iz svih procesa za ratne zločine odlukom Siniše Važića, predsednika suda zato što joj je “ istekao mandat“.Ovo je bio samo formalni razlog njenog udaljenja, iako je osim njoj mandat tog istog dana isticao i ostalim sudijama, jer su svi bili istovremeno postavljeni, ali oni nisu bili razrešeni.Kako je do smene došlo po nalogu visokog službenika ambasade SAD u Bogradu i nataše Kandić, advokatska komora je reagovalainicijativom za preispitivanje uloge nekih NVO u pritiscima na pravosuđe.Istovremeno smenjena sudija je najavila da će zatražiti zaštiti tadašnjeg ministra pravde Dušana Petrovića, Skupštine i šefa države.Pored navedenog,upravni odbor advokatske komore je najavio pokretanje postupka za protivpravni rad Nataše Kandić i njenog Fonda jer se javljaju kao punomoćnici muslimana, hrvata i šiptara u procesima za ratne zločine.Nataša kandić nema pravni fakultet, pravosudni ispit, nije advokat ali je ipak naterala pravosudne organe da kršenjem  ZKP njoj-Fondu dozvole učešće u postupku u statusu stranke iako ZKP ne dozvoljavastatus punomoćnika pravnom licu u krivičnom postupku.Ovo nije jedino kršenje zakona nataše i Fonda.Za potrebe haškog tribunala ona i njen fond su uz blagoslov vlasti su neovlašćeno sprovodili istražne radnje , identifikacije,saslušanja,uzimanje izjava, praćenje, primenjivali tehničke mere i druge radnje za koje su jedino ovlašćeni tužilaštvo i određeni državni organi.Naravno naše korumpirano pravosuđe kao i svi nesposobni ministri ništa nisu uradili da se tome stane na put.Ali su brzo i efikasno preduzete drakonske mere prema jednoj nesrećnoj nastavnici u Novom Sadu koja je na svon nalogu na jednoj društvenoj mreži stajući na put naraslom vojvođanskom separatizmu između ostalog napisala „ovo je Srbija bre“.

Izvršavajući svoju misiju,Nataša Kandić i njen Fond nisu zaobišli ni oružane snage odnosno oficire koji nekome nisu po volji.Još 2003 kada je krajem marta pukovnik momir Stojanović postavljen za načelnika Uprave bezbednosti Generalštaba vojske SCG, Nataša Kandić odnosno njen Fond se odmah u aprilu oglasio tvrdnjom da je Stojanović na evidenciji istražitelja haškog tribunala kao jedan od odgovornih za zločine nad civilima na KiM, tokom obavljanja dužnosti načelnika Odeljenja za operativne poslove ptrištinskog korpusa.Godine 2008.Fond za humano pravo je Tužilaštvu za ratne zločine podnelo krivičnu prijavu protiv penzionisanog generala Božidara Delićajer je kao komandant 549.motorizovane brigade marta 1999 naredio uništenje jednog šiptarskog sela uz ljudske žrtve.Fond je 2012. u javnost izašao sa optužbom protiv generala LJubiše Dikovića, novopostavljenog načelnika Generalštaba VS za ratni zločin na KiM 1999. dok je komandovao 37. motorizovanom brigadom.Nakon sprovedene istrage nadležno tužilaštvo je odbacilo prijavu.Međutim iako je po ovom predmetu slučaj zaključen, Fond je početkom 2015. ponovo aktuelizovao isti slučaj tvrdeči da poseduje nove dokaze nakon čega je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najavio istragu iako ti dokazi nisu predočeni.Kada je u pitanju Vladimir Vukčević onda treba istaći da je decembra 2014. poslanik u Skupštini Srbije, Marjan Rističević podneo krivičnu prijavu protiv tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i još četiri službenika tog tužilaštva zbog sumnje da su počinili krivično delo špijunaže, jer kak je na konferenciji za novinare naveo, oni su pravnim savetnicima ambasade SAD u beogradu novembra 2010.neovlašćeno dostavljali dokumenta klasifikovana određenim stepenom tajnosti a vezane za istrage koje su u toku ili su u fazi predkrivičnog postupka.Osim što su dokumenta dostavljena licima koja služe stranoj državi, pomenuta lica su se takođe obavezala daće jednom mesečno službenicima američke ambasade dostavljati podatke o predmetima koji su u toku.Prema raičevićevim navodima, konsultovano je Ministarstvo pravde koje smatra da ova lica nisu imala pravo niti odobrenje da stupe u kontakt sa predstavnicima strane države i daju im podate.

Poslanik u Skupštini Milovan Drecun je takođe podneo prijavu disciplinskom tužiocu državnog veća tužilaca protiv Vukčevića i njegovog zamenika Bruna Vekarića zbog sumnje da su od 2004. nezakonito obavljali ove funkcije i da nisu štitili javni i državni interes kao i prava osumnjičenih i svedoka.Zbog ovoga je i deset poslanika podnelo krivičnu prijavu protiv članova državnog veća tužilaca koji su 10.12.2009. nezakonito izabrali Vekarića za zamenika tužioca iako su znali da ne ispunjava potrebne uslove za tu funkciju, zbog čega je nastupila materijalna šteta po državu od oko 15 miliona dinara,koliko je on na tom mestu primao plat iako mu je mandat istekao.E sad, baš me interesuje kako će se ovo završiti jer se između ostalog postavlja pitanje validnosti svih njegovih radnij i dokumenata koje je on tokom rada načinio.

Kada je u pitanju Nataša Kandić jasno je da tu nema odustajanja.Sinhronizovani napadi na vojsku i državu ne jenjavaju.Marta 2014.odmah nakon obeležavanja petnaestogodišnjice NATO agresije, one babetine u crnom su na Trgu republike  organizovale mirovnu akciju pamćenja zločina počinjenih nad šiptarima na KiM.Ovo ne bi bilo ništa novo, da nije  zbog ovog događaja odnosno negativnog komentara na društvenoj mreži jedno lice privođeno dok je drugo član pokreta „Naši“ takođe priveden jer je objavio listu 30 najvećih srbomrzaca i izdjnika među javnim ličnostima koja nekažnjeno šire mržnju, diskriminaciju i netrpeljivost.Međutim, brigu stvara tendencija države da se tzv. lajkovanje ovakvih sadržaja na internetu država želi prikazati kao krivično delo.Ali zato je samo nekoliko dana kasnije Ministarstvo odbrane otkazalo mesec dana ranije promociju knjige „Srebrenička podvala“ autora Ratka Škrbića, pukovnika vojske Republike Srpske koja je bila predviđena u Domu vojske Srbije.Promocija ove knjige je otkazana na pritisak Nataše Kandić koja je od ministra Nebojše Rodića i načelnika Generalštaba Dikovića zahtevala onemogućavanje ovog skupa u prostorijama državnih institucija.

Istinitost ponovnog napada Nataše Kandić na generala Dikovića u sumnju su doveli predsednik Vlade i šef države koji ga je u međuvremenu odlikovao jednim od najviših odlikovanja, ali potom su počele da se dešavaju neke interesantne stvari.Prvo, podršku napadu na Dikovića dao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Tomas Melija koji je tokom skoro nevidljive posete Beogradu dao takvu izjvu samo agenciji „Fonet“, da“ Vlada Srbije treba ozbiljno da shvati  izveštaj Fonda za humanitarno pravo o Dikoviću“.Iako je Melija doduše priznao da izveštaj Fonda nije čitao to ga nije sprečilo da ga podrži čime je dezavuisao Generalštab vojske Srbije i druge državne organe.Takođe je istakao da Srbija treba da bude „srećna“ što ima nevladinu organizaciju kakav je Fond koji je „poštovana organizacija sa izuzetno dobrom reputacijom“ i istovremeno pohvalio ombudsmana Sašu Jankovića koji je kritikovao VBA i ministra Gašića.Kako je novinar jednov velikog dnevnog lista lepo primetio, taktika javne blamaže ma i bez dokaza ipak ima uspeha, pa se postavlja pitanje da li nataša i njen Fond imaju više ugleda od načelnika Generalštaba i da li se ponavlja isti usud vojske ali i svih onih koji su ratovali protiv NATO agresora.Da ne bi slučajno izostao a koristeći svaku priliku za blaćenje zemlje čiji je bio ministar odbrane i predsednik republike, javio se i Boris Tadić koji se u emisiji ti na TV B92 (a gde drugde?) 12.02.2015 čudom čudio Dikovićevom ordenu, pametno nas podučavajući da je Diković pod sumnjom za ratni zločin na osnovu Nataše Kandić odnosno Fonda koji „ima određeni kredibilitet“.On to krajnje ozbiljno izvli i ostaživ.Sreća pa nemamo ozbiljniju državu, inače bi davnih dana sedeo u zatvoru.

Ovako duga kontinuirana i plodna neprijateljska delatnost nataše Kandić i njenog Fonda svakako je kao primer drugima morala biti valorizovana na međunarodnom planu, u smislu podstrekavanja da se izdaja državnih i nacionalnih interesa politički ali i finansijski isplati.O finasijama nešto kasnije.

Za kako su neki darodavci formulisali, neumoran rad za mir i razumevanje u jugoistočnoj Evropi i ljudska prava,Nataša kandić i njen Fond su u periodu 1993/2013 dobili preko 20 raznoraznih nagrada i priznanja uglavnom od zapadnih fondacija i organizacija,Sa prostora Balkana tu su između ostalih hrvatsko odlikovanje, titula počasnog građanina Sarajeva, nagrada Kosovskog instituta za mir, nagrada sarajevskog lista „Dnevni avaz“.Takođe je heroj magazina“Tajm“, počasni doktor Univerziteta u valensiji i mnogih drugih koja garantuju njenu ljubav i „objektivnost“ prema zemlji čiji je državljanin:

A sad par reči o finansijama ovih uglavnom ekspozitura stranog faktora kako ovde u Srbiji tako i po inostranstvu.Nakon krvavog raspada SFRJ i svega što se dešavalo na Balkanu, u potonjim državi-vilajetima  liderske pozicije su zauzele one stranke i pojedinci koji su uživali pomoć i nepodeljenu podršku svoji stranih gazda.Izraz podrška mentora se ovde ne može upotrebiti jer mentorstvo podrazumeva dvosmernost, a ovde se radi o jednosmernom provođenju tuđe volje i diktata preko kvazi demokratskih institucija na lokalu..Izvršena je temeljita pljačka svih dobara, uništene su institucuje države, pažljivom pripremom i izvođenjem razara se duhovno i kulturno nasleđe.U svemu ovome značajnu ulogu su imale i još uvek imaju NVO koje su se u tzv. civilnom sektoru prateći svetski trend bavile ljudskim pravima, vršile pritisak na vlade i državne institucije da se povinuju spoljnim diktatima.Da bi se to postiglo, naročito devedesetih godina kada je zapad rušio Miloševića, dvehiljaditih kada smo pritiskani zbog saradnje sa sudom u Hagu, kosovskom nezavisnošću i sada puta u EU, bile su potrebne finansijski snažne NVO koje bi završavale te poslove.Kada se zna da su one uglavnom formirane u inostranstvu, finansirane iz inostranstva gde u pozadini stoje vojne, obaveštajne i druge strukture poput Soroša ili Rokfelera ali i drugih ko je komandabt parade i gde to vodi.Samo treba pratiti trag novca koji se sliva u kase BVO koji je ponekad „do bola“ očigledan.Fondacija Rokfeler je u par zadnjih godina fndu Nnataše Kandićdskor 3000.000 dolara, Centru za evroatlantske studije 5.000 dolara,Helsinskom komitetu 75.000 dolara,  Ženama u crnom 110.000 dolara.Pored navedenog ova fondacija finansijsji pomaže i Nezavisno udruženje novinara Vojvo, Inicijativu mladih za ljudska prava, Centar za regionalizam, ski fond za političku izuzetnost i još mnoge druge.

Institut za mir SADkao federalna institucija koju je osnovao američki kongres takođe finansira Natašu Kandić, Sonju Biserko, CESID, B92.Osim navedenih novac iz inostranstva dobija i Balkanski fond za demokratiju Iva Vejvode  i to od USAID-a koji je direktno povezan sa bezbednosnim strukturama.Kada je ova organizacija u pitanju, treba imati na umu jš od 2013.prešla na direktni oblik finansiranja NVO u Srbiji.Od 2001 ova organizacija je u Srbiji investirala ogroman novac 70 miliona dolara, dok su Građanske inicijative, Dostignuća mladih Srbije, Medijska koalicija, Fondacija Trag i Regionalna razvojna agencija Sandžaka dobili preko milion dolara direktnih finansija.Ovde ne treba zaboraviti i vladu  koja takođe izdvaja sredstva za NVO.Kada se sve uzme u obzir savršeno je jasno ko su i šta su NVO u Srbiji.Kako se sve vrti oko novca i za novac onda svaka prostituka u Srbiji sa ppravom može reći, ja kurva? a šta su onda Nataša Kandić i ostale.

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2014