Novi udar države na zdravlje svojih građana

utorak 22 jul 2014

U jednom od najtiražnijih beogradskih dnevnih listova, dana 17 07 2017, doduše negde na sedmoj stranici pri dnu, pozivajući se na B92 objavljena je veoma kratka informacija o odluci Ministarstva poljoprivrede da se dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku poveća sa sadašnjih 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.Pomenuta vrednost od 0,05 mikrograma je bila definisana Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani za životinje, koji je Ministarstvo donelo sa važnošću od 01.07.2014 a po standardima EU.Međutim petnaestak dana kasnije nakon stupanja na snagu ovog pravilnika (0,05 mikrograma) Ministarstvo naprasno uvodi i na snagu stavlja novi drugi Pravilnik kojim se dozvoljava povećanje ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani za životinje na 0,25 mikrograma po kilogramu a sa važnošću do 31 12 2014 godine.U odnosu na standard EU ovo predstavlja petostruko povećanje.Našim vlastodršcima usta su puna EU, standarda, demokratije, integracija i transparentnosti. Šta se događa? Kako se samo jednom kratkom vešću-noticom samo nakon dve nedelje jedan Pravilnik zamenjuje drugim uz petostruko povećanje aflatoksina u namirnici koje između ostalih konzumiraju deca i bolesni? Ko, kada i da li su uopšte konsultovani stručnjaci ili odgovarajuće institucije o posledicama ovako olako izmenjenih vrednosti? Zašto je trajanje ovog novog Pravilnika predviđeno samo do kraja ove godine?

O razlozima ovog postupka se može samo nagađati, a postavlja se pitanje šta uraditi sa stokom-mlekom ili prerađevinama od mleka koje ne mogu ići u izvoz.Da li postoje značajne zalihe ovakve stočne hrane, da li je u pitanju uticaj raznog lobija koji na ovakav način sabotiraju izvoz mleka i mlečnih proizvoda a samim time i deo prehrambene industrije odnosno ekonomiju Srbije uz dug i neizvestan povratak na sigurna inostrana tržišta kao što je rusko. Ovo tim pre imajući u vidu da se u Srbiji godišnje proizvodi 1,4 mlrd litara mleka, da izvoz mlečnih proizvoda dostiže 70 miliona dolara i da od 9000.000 goveda koja čine stočni fond Srbije, polovina otpada na muzne krave i steone junice. Da li se na ovakav način posredno stvara mogućnost uvoza ovakvog mleka iz ostalih delova Evrope.

Međutim, treba se podsetiti da problem sa aflatoksinom nije ni malo naivan a ni od juče. Srbija se sa njime suočavala 2012 i 2013 godine sa ozbiljnim posledicama zahvaljujući neodgovornosti odgovornih i kriminalu a kada je podatke o nedozvoljenim količinama aflatoksina u mleku izneo Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vojvodine, Goran Ješić. Nakon njegovih javno objavljenih analiza mleka od više proizvođača, po starom dobrom običaju počelo je Vrzino kolo optužbi, demantija, licitiranja brojkama, dovođenje u pitanje kredibiliteta referentnih laboratorija, prebacivanje krivice ne samo sa jednog državnog organa na drugi već i na personalnom nivou, tako da smo imali da se na konferenciji za štampu kao relevantni prezentiraju podaci stari i osam meseci. Zataškavana su ranije data upozorenja, ne samo iz novembra 2012, da je kukuruz kontaminiran tim gljivicama-plesni i da nije za ljudsku i stočnu upotrebu, već i kada je zbog aflatoksina vraćen iz Italije. Ništa nije učinjeno da se predupredi kasnija situacija sa mlekom, mesom i prerađevinama. Čak je Ministarstvo poljoprivrede pokušalo da porekne zaraženost kukuruza. Na sve ovo tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović je ne trpnuvši izvalila „ da nema mesta panici ali ima mesta ozbiljnosti i da građani sami treba da procene da li će piti mleko ili ne, jer utvrđivanje kvaliteta mleka nije u nadležnosti Ministarstva zdravlja i da se čekaju analize iz laboratorije u Holandiji“.Naravno, stvar je odmah politizovana pa se moglo čuti da se radi o posrednom napadu ne samo tajkuna na vladu, već i raznih političkih stranaka a u cilju njenog obaranja.Iako postoje podaci da je i 2008 koncentracija aflatoksina u mleku bila 10 puta veća od ove u 2013 jer je zatrovani kukuruz završio u stočnoj hrani i izazvao pomor živine, vlada je ceo slučaj pokušala da prikaže lobistički pokušaj uvoza GMO stočne hrane za Srbiju.Istini za volju,uvoza GMO stočne hrane je i pored zakonske zabrane bilo a zašta krivicu snosi bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković koja je potvrdila-priznala da je lično dala odobrenje za takav uvoz. Naravno za takvo kršenje zakona sa svim posledicama nikada nije odgovarala.

Prema podacima sa kraja 2013, jednog tiražnog beogradskog nedeljnika, odnosno novinara Vuka Stanića, policijska istraga zbog afere sa aflatoksinom vodi se protiv Miodraga Kostića vlasnika firme MK Komerc, Petra Matijevića vlasnika firme MI Matijević, bivšeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, državnog sekretara ministarstva  poljoprivrede Danila Golubovića i još nekih lica zbog svesnog prikrivanja trezultata laboratorijskih  analiza  kukuruza, kako bi sebi, svojim firmama i drugim licima pribavili matreijalnu korist od prodaje zaraženog kukuruza.Ovim postupkom osim MK Grupe i MI Matijević obuhvaćene su i firme Viktorija grupa i Agrotrejding. Kako je puštanje u promet zaraženog kukuruza rezultiralo povišenim aflatoksinom u mleku i mesu, inostrani partneri nisu vrovali analizama laboratija isporučilaca robe, već je rađena super analiza uzoraka od strane ogranka referentne švajcarske laboratorije SGS u Beogradu. Pošto su u analizama potvrđene povišene vrednosti aflatoksina iz MK Grupe, Viktorija grupe i MI Matijević su na svaki način pritiscima pokušavali da to promene, u čemu nisu uspevali tako da je na kraju po zahtevu laboratorije SGS morao da interveniše i ambasador Švajcarske u beogradu. Nakon ovoga  MK Grupa sa laboratorijom SGS raskida ugovor o saradnji i nastavlja ga sa njenim direktnim konkurentom. Kako je u međuvremenu nivo aflatoksina u mleku, mesu, pivu, hrani za decu, poslasticama od mleka u kojima je bilo kukuruza i drugih zaraženih žitarica, poput „smokija“, postao opasan za konzumiranje, direktor SGS je o svemu pismeno obavestio ministra Kneževića, koji nije ništa preduzeo.Stvar se dodatno zakomplikovala nakon učešća direktora SGS u jednoj tv emisijinakon čega je podvrgnut ne samo raznim pritiscima nego je imao i razgovor sa pripadnicima BIA koji je protekao korektno i bez daljih posledica.Pritisak je takođe lično vršio i ministar Knežević koji se nije libio da za medije izjavi kako SGS nema akreditaciju za rad.

Posle svega ovoga, pojavio se i Goran Ješić sa pričom o aflatoksinu da bi kako se nezvanično čulo sprečio svoje hapšenje zbog malverzacija u građevinarstvu. Sve u svemu, niko nije uhapšen a kamo li da odgovara. Takođe je bez odgovornosti prošla i Sanja Čelebićanin, načelnik Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, koja je takođe 2013 prikrivala visoki nivo aflatoksina u mleku hrvatske kompanije Dukat na srpskom tržištu, iako je bila obavezna  po  Zakonu o bezbednosti hrane naredi povlačenje sumnjivih proizvoda.

I sada, šta bi zaista trebalo da znači ovo poluilegalno povećanje aflatoksina u mleku.Da li se priprema nečije amnestiranje od odgovornosti za trovanje nacije ili se radi o pobedi određenog uvozničkog lobija. Bilo kako bilo, ceh će platiti građani i deca ove napaćene zemlje. Izgleda da je prošlo vreme luksuza kada su nam neprijatelji bili potrebni.

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2014