Mali nastavlja veliku otimačinu

ponedeljak 12 januar 2015

O gradonačelniku Beograda, Siniši Malom sam već pisao.Međutim, kao i svim nezajažljivim uličarima koji su sticajem izvesnih okolnosti dovedeni na vlast, ni on se nije mogao odreći starih navika skoro uslovnog refleksa, zavlačenja ruku u tuđe džepove, i ovoga puta u džepove građana Beograda.Radi se o javnom prevozu, odnosno poskupljenju čiji će najveći teret morati da podnesu naši najstariji sugrađani-penzioneri.Iako je gromoglasno najavljeno da će gradski prevoz za 400.000 korisnika u Beogradu biti jeftiniji zbog pojeftinjenja mesečnih karata, istovremeno su penzioneri razvrstani u četiri kategorije od kojih će za neke prevoz biti besplatan a za druge skuplji.Po običaju i ova ujdurma sa antagonističkom podelom među penzionerima je veoma lepo smišljena i upakovana u celofan navodne brige o najstarijim građanima.

Ako pođemo redom, prvo pada u oči po agenciji TANJUG cifra od sadašnjih 400.000 navodnih korisnika pretplatnih karata u javnom prevozu u gradu od oko dva miliona stanovnika, pogotovo imajući u vidu da su se ranije gradske vlasti hvalile mnogo, mnogo većim brojem prodatih pretplatnih karata za prevoz čija se organizacija u međuvremenu nije promenila.Jasno je da navedena cifra preko koje se lome povećanja cena predstavlja rezultat dosadašnjih napora nerealne ekonomske ali i svake druge politike koja je dovela do drastičnog umanjenja broja onih korisnika ovih usluga koji izmiruju svoje obaveze.Ovde treba napomenuti da ako je vlast mogla da donese onakav idiotski zakon kojim se na posredan način u cilju globalizacije i zahteva EU razaraju naše porodice (roditelji maloletnog deteta bez obzira o svojoj obavezi o njegovom staranju, bez njegove dozvole ne mogu imati uvid u njegov medicinski karton) onda se može doneti i zakon o obavezi svih korisnika budžetskih sredstava da naknade za prevoz umesto gotovinskim isplatama, iste realizuju putem mesečnih pretplatničkih karata.Prema javno objavljenim podacima, novi tzv. Tarifni sistem u javnom prevozu primenjivaće se od početka februara ove godine gde će osim umanjenja od par desetina dinara za zaposlene i studente, penzioneri što je novina biti podeljeni u četiri kategorije u zavisnosti od visine penzije.Oni čije su penzije do 10.000 dinara, a njih u Beogradu ima oko 12.000 neće plaćati prevoz.Može se zamisliti život sa ovakvom penzijom i kome je od njih i gde do šetnje.Penzioneri sa penzijama od 10-25.000 dinara i dalje će na godišnjem nivou plaćati 407 dinara.Oni sa penzijama od 25-50.000 dinara mesečno će plaćati 990 dinara, dok će oni sa penzijama većim od 50.000 dinara, kojih je procentualno najmanje plaćati 1495 dinara mesečno.Kako je kategorija penzonera sa penzijama između 25-50.000 dinara najveća, nije teško pored svih ostalih izadataka zamisliti situaciju onih čak i bračnih parova koji donji limit prelaze bukvalno za par stotina dinara.U ovakvoj kategorizaciji korisnika gradskog prevoza leži agitpropovska demagogija, populizam i namera cepanja penzionerske populacije politički organizovane u brojčano veoma jaku a samim time i uticajnu stranku PUPS.Ali takođe se može postaviti i pitanje zašto udruženja penzionera pa i sam PUPS čute podržavajući osiromašenje svojih članova čija većina od tih svojih penzija materijalno i stanbeno pomaže egzistenciju i svojih potomaka.Ne treba zaboraviti da se PUPS glasovima penzionera dočepao dela vlasti obećavajući borbu za zaštitu interesa penzionera ili kako su imali običaj da ističu, borbu za dostojnu starost.Smatram nepotrebnim dalje obrazlaganje promene ponašanja PUPS-a nakon njihovog ulaska u vlast putem koalicionog sporazuma, jer ni na jedno od niza poskupljenja ili neustavnog i nezakonitog smanjivanja penzija nisu reagovali.Kod ovakve podele na kategorije korisnika prevoza neminovno se dolazi do pitanja o toliko bitnoj zaštiti ličnih podataka.Odakle pravo jednom komunalnom preduzeću, gradskom prevozniku da od građana zahteva uvid u njihove finansije- (ček od penzije) ma pod kakvim izgovorom.Šta je on?Banka?Kreditni biro?Za određenu kategoriju korisnika nadležna je služba socijalnog staranja.Zna se tačno ko i pod kojim uslovima može da traži i dobije podatke o građanima, što je slučaj u uređenim državama.Što se tiče kategorije onih sa penzijama većim od 50.000 dinara, povećanje cene prevoza se kreće možda u visini dve paklice cigareta.Kako su oni najmanja kategorija mogu se samo zamisliti finansijski efekti poskupljenja.Ustvari poruka je drugačija.Vi koji ste do penzije radili određene vrste poslova, sa određenom školskom spremom i pod određenim psihofizičkim uslovima, primali platu i plaćali doprinose od države određene za ta primanja; ništa vam to ne vredi jer će penzija iako stečeno pravo, mimo Ustava i zakona biti umanjena uz dodatno kažnjavanje po raznim osnovama zbog visine penzije.Da se razumemo, nisam advokat tih penzionera, ali ako pravni poredak države počiva na Ustavu i zakonima onda se toga treba pridržavati a ne u etapama ispunjavati zahteve MMF-a i njihovih ekonomskih ubica o u krajnjoj liniji linearnom dovođenju svih penzija u istu ravan, odnosno par stotina evra koliko nam je EU projektovala.Da li se ponovo aktuelizuje stav Kori Udovički, takođe jedne od ekonomskih ubica MMF-a bivše ministarke energetike u jednoj od prošlih vlada a sada takođe člana aktuelne Vlade, koja je povodom nekih vladinih mera tada izjavila da oni koji ne mogu da plate stanarine u Beogradu prodaju stanove i idu na selo.U ovom slučaju, se između ostalog ne radi o pukoj kategorizaciji radi „pomoći“ stanovništvu, već je u pitanju nesposobna kako pređašnja tako i sadašnja vlast koja želi da jedno komunalno preduzeće uvede u tržišno poslovanje iako se zna da se funkcionisanje komunalnih preduzeća finansira iz budžeta.Ne mogu građani iz svojih mizernih primanja finansirati nezajažljive apetite nesposobnih gradskih vlasti.

Inače, putnički kilometar za voz i tramvaj je do dva puta jeftiniji nego autobuski a Beograd koristi samo 10% mogućnosti gradskih železnica.Novi Beograd, Zemun, Batajnica i druge prigradske opštine iako su pogodne za tramvaje, trolejbuse ili gradsku železnicu se ipak baziraju na aitobuskom prevozu.Ekologiju da i ne pominjemo.Autobus je svakako najskuplja varijanta prevoza najviše zbog goriva.Imali smo prilike da čujemo bombastične cifre potrošnje goriva gradskog prevoznika na mesečnom nivou, ali bez objašnjenja strukture i visine cene po litru, isto kao i kada se radi o gubicima u poslovanju.Firmu „Bus plus“ ne bih pominjao isto kao i tursku firmu „Apeks“ jer sam o njima već ranije pisao.

Da su u pitanju populizam i demagogija govore i neke druge činjenice koje ogoljuju pravo poskupljenje, poskupljenje ukidanjem osnovne i najčešće korišćene pojedinačne karte za prevoz, odnosno njenom zamenom vremenskom kartom koja je naravno skuplja.Pojedinačna karta je od 32 dinara koliko je koštala 2009 do kraja 2014 koštala 73 dinara a sada će vremenska karta koštati 90 dinara.Takođe se postavlja pitanje nezaposlenih, jer verovatno njima prevoz nije potreban bar po projektovanoj ceni.Ako neko na godišnjem nivou za vožnju izdvaja 400 dinara kako onda nezaposleni faktički za jednu vožnju treba da plaća 90 dinara.Očigledno teško, vrlo teško.Ima još jedna interesantna računica.U slučaju smenskog rada 2×12 sati uz dvodnevnu pauzu, za prevoz treba olatiti 280 dinara što pojedinačnu vožnju čini skupljom od 90 dinara.Ima još jedna, ranije je vožnja na dugačkim linijama, s kraja na kraj grada, koja je u proseku trajala oko četrdeset minuta korišćenjem pojedinačne karte koštala 75 dinara a sada će koštati 90 dinara u jednom pravcu.Ako vremenska karta važi 90 minuta, koji i kakav posao se može završiti a da se ne pređe limit.I još jedna, penzioner sa penzijom od 50.000 dinara godišnje daje 18.000 dinara za mesečne karte, dok zaposleni sa znatno manjom platom godišnje treba za gradski prevoz da izdvoji 36.000 dinara.

Da bi kako je Mali izjavio „Rešili smo da definišemo novi tarifni sistem čiji je cilj da poveća pravednost, obezbedi veći prihod gradskom saobraćajnom kao i veću funkcionalnost“, grad je u pripremi ove krucijalne genijalnosti, grupi gradskih predstavnika organizovao obilazak mnogih evropskih metropola u regionu sa kojima su poredili Beograd.Oni su o trošku naših poreskih obveznika putovali po Evropi da bi poredili cene prevoza, nakon čega je usledila odluka o poskupljenju iako su u gradskoj vladi bili svesni da za prevoz izdvajamo oko 7% od primanja.Iako se zbog najnižih plata i penzija objektivno ne možemo porediti sa evropskim metropolama, ipak je poređenje izvršeno sa Parizom, Bečom,Pragom,Londonom na osnovu čega je odlučeno da se krene u pljačku beograđana.Izostavili su poređenje sa Kijevom gde karta košta 20 dinara u našoj valuti, ili Sofijom gde svi vidovi prevoza koštaju jedan lev odnosno 60 dinara.Naši gradski „oci“ su takođe „zaboravili“ da na tom istom zapadu na koji se rado pozivaju ali između ostalog prenebregavaju činjenicu da tamo mesečne karte važe za sav prevoz, gradski voz i metro ali i u noćnom prevozu za razliku od Beograda.
Cena pojedinačne karte u gradskom prevozu u poslednjih pet godina povećala se za više od 100%.Sa 32 dinara koliko je iznosila 2009 do danas je stigla na 73 dinara a od februara više neće biti pojedinačne karte, već samo vremenske od 90 dinara.Prema jednoj analizi o prosečnom mesečnom izdvajanju za prevoz u odnosu na prosečne plate u odnosu na Zagreb (6,67%), Sarajevo (6,64%),Ljubljana (3,82%) Beograd je na prvom mestu sa 7,44%.Takođe postoji uzročno-posledična veza između po mnogim ocenama veštačkog održavanja kursa evra od oko 120 dinara sa cenama na bazi realnog kursa koji bi iznosio 250 dinara, tako da čim je evro sa 115 otišao na 120 dinara odmah je počeo talas poskupljenja.Između ostalog i komunalne usluge su za četiri puta veće nego kada je evro bio 70 dinara.Ovo naročito, jer prema rasprostranjenom mišljenju NBS u saradnji sa Vladom drži nerealni kurs i u talasu poskupljenja uz smanjenje plata i penzija od građana otkupljuje evre koji su oni prinuđeni da prodaju.Kada se sve sabere, na kraju proizilazi da su predstavnici grada lepo putovali po evropskim metropolama o trošku građana, razgledali ih i kao rezultat tog plaćenog turizma dobili smo ovaj bezobrazluk uz vređanje osnovne pameti i logike.

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2014