Još jedna pljačka u režiji države

sreda 16 jul 2014

Kada treba zavući ruku u tuđi džep i izvući novac, naš vladajući establišment pokazuje začuđujuću dovitljivost uz beskrajni cinizam i bezobrazluk, ne libeći se otvorenom podsmevanju razumu građana.Najnoviji biser je svakako poskupljenje obaveznog osiguranja motornih vozila za 45% ni manje ali su svakako hteli i više, znajući šta za našeg čoveka znači imati automobil a pri tome ne računajući na određeni krug ljudi kojima je automobil statusni simbol.

Prema mišljenju doskorašnje direktorke osiguravajuće kompanije „Dunav“,dr. Milene Jezdimirović, inostrane kartelizovane finansijske institucije žele da i dalje bez ulaganja plačkaju Srbiju preko dovoljno jakih veza u srpskoj vladi i pravosuđu, odnosno bankarskog monopola.Do ovog monopola stranci su stigli svojevremenim uništenjem četiri domaće najveće banke da bi nas mogli lakše i sveobuhvatnije opljačkati.Likvidaciju naših banaka, kao i kasniju veoma temeljitu pljačku države je izveo Mlađan Dinkić sa svojim „kadrovima“ iz G17+ strateški tako dobro raspoređenih da ni jedan važniji segment društva nije ostao pošteđen.Zahvaljujući baš tom monopolu, banke nemaju konkurenciju i zato divljaju sa kamatama i do 20% što destimuliše domaće investicije a favorizujući strance.Ovakav sistem metodično uništava ekonomiju, a NBS godinama podržava ovakav proces.

Sličan slučaj je i u sektoru osiguranja gde imamo 27 osiguravača od kojih su 22 strana.Ovo poskupljenje je svakako rezultat ozbiljnog lobiranja radi nadoknade odšteta od prošlih poplava a imajući u vidu vlasničku strukturu osiguravača (stranci) jasno je da vetar duva iz pravca zaštite njihovog interesa i kapitala.Ne ulazeći u špekulativne uzroke poplava, jasno je da se na ovakav način cena iste želi kompenzovati preko leđa stanovništva-države, jer su osim privatnih osiguranjem obuhvaćena državna i vozila u vlasništvu drugih firmi-preduzeća (autobusi, kamioni,razna specijalna vozila i sl.).U ovoj celoj situaciji, interesantan je stav NBS koja je bez pogovora odobrila ovakvo povećanje cena, kao što nam nije dosta što nas naše i strane banke koje posluju u Srbiji pljačkaju dvocifrenim zelenaškim kamatama.Niko ne želi da se odrekne dodatnih 70 miliona evra na godišnjem nivou od ovog poskupljenja.Profit iznad svega.

Da je sama država na štetu domaćih favorizovala strane osiguravače, između ostalih jedan od dokaza je zakonskom regulativom dozvoljeno kartelisanje osiguravača, određivanje minimalne cene osiguranja čime su se zaštitili od konkurencije.Osiguravači su ovo „izgurali“ 2009. kroz Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju putem posebnog člana o udruživanju u kartel, iako je Zakonom o zaštiti konkurencije bilo zabranjeno dogovaranje o minimalnim tarifama osiguranja.Da stvar bude gora, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je radila NBS dok se kao predlagač u Skupštini pojavilo Ministarstvo finansija na čijem je čelu tada bila Diana Dragutinović koju je kao savetnik savetovao Vladan Manić, sada sekretar Udruženja osiguravača Srbije.Diana Dragutinović je sada na funkciji viceguvernera NBS.Čista slučajnost.

Samo poskupljenje se može staviti pod sumnju sa više aspekata, jer za ovakav skok cena je potrebno ozbiljno povećanje troškova što statistika saobraćajnih nezgoda demantuje.Slično mišljenje ima i profesor Saobraćajnog fakulteta, Milan Vujanić koji raspolaže podacima da su cifre o broju nazgoda, poginulih i štetama unazad deset godina prepolovljene, te da je osiguranje trebalo pre da pojeftini nego poskupi.profesorka predmeta, Osnova osiguranja, sa jednog privatnog univerziteta dr. Jasna Pak smatra da je novi iznos premije utvrđen bez ikakve stručne analize podataka koja je inače obaveznakod ovako drastičnih promena cena a pogotovo što su rezultati poslovanja osiguravača pozitivni.Dekan Fakulteta za poslovne studije, Nebojša Žarković takođe smatra da nema opravdanja za poskupljenje jer osiguravači najviše zarađuju na polisama auto osiguranja odakle čak i pokrivaju gubitke kod drugih vrsta osiguranja.I potpredsednik nacionalne organizacije potrošača Srbije, Zoran Živković, smatra da ovim poskupčkenjem osiguravači žele da pokriju gubitke koje imaju zbog polava a da bi istovremeno izbegli opterećenje svojih redovnih prihoda.

Prema javno objavljenim podacima NBS osiguravajuće kuće su u prva tri meseca 2014. od premija zaradile 1.5 mlrd. dinara a u istom periodu 2013. su zaradile 1.6 mlrd. dinara.I sada normalno traže poskupljenje na poćetku letnje sezone kada je automobil najpotrebniji.Takođe je indikativno da je zahtev za poskupljenjem i njegovo odobrenje od strane NBS, usledio samo mesec dana nakon poplava u kojima je oštećen ili uništen znatan broj automobila.

Na pitanja vezana za poskupljenje, od strane udruženja osigurača Srbije dobijamo stupidna objašnjenja na nivou za malu decu, da ne napišem nešto gore, a u stilu da su oni poskupljenje odavno tražili a eto „baš sada“ im je ekspresno odobreno.Takođe smo „počašćeni“ onom divno konstatacijom da je cena osiguranja u Srbiji u odnosu na druge zemlje niža.Svakako, kao i razlike u platama koje su zanemarljive.Takođe se kao uzrok poskupljenja pominje i uvođenje fiksne naknade od 5% za Republički fond za zdravstveno osiguranje koja se prikuplja od bruto premija, kao i očekivano povećanje limita isplata šteta keje bi trabalo da stupi na snagu oktobra ove godine.Sasvim je moguće da se osiguravači već sada finansijski pripremaju za ono što bi trebalo da se dogodi u budućnosti.Osiguravači takođe servisima koji prodaju njihove polise odobravaju rabat u visini 20-35%, što znači da se i to prevaljuje na korisnike koji nemaju izbor jer je osiguranje obavezno.Vrhunac nipodaštavanja predstavlja „objašnjenje“ da „naši građani su trenutno u poziciji da su naknade koje im osiguranja isplaćuju najniže u Evropi, pa se uvećanjem novih značajno većih iznosa očekuje da naši građani budu adekvatnije obeštećeni.To će za posledicu imati i značajno veći izdatak osiguravajućih društava“.Bože, da se čovek rasplače nad ovakvom mudrošću o dobrobiti klijentele koja mora sve sama da plaća.Ima jedna mudra misao koja kaže da čovek lakše podnese kada sam od sebe napravi budalu, nego kada to od njega radi neko drugi.

Osim ovih „bisera“ kao jedan od razloga poskupljenja osiguravači pominju i aktuelni sistem premiranja, bonus-malus.Ako je ovo rezultat primene ovog sistema onda bi ga svakako trebalo menjati uz odgovornost onih koji su sa ciljem kasnije pljačke kroz dodatno poskupljenje ga projektovali i progurali njegovu primenu.Skoro da bi se moglo govoriti o organizovanom kriminalu jer su ogromne svote u pitanju.Kao i za sve kada treba uzeti novac, odmah se poteže argument o tome da je taj sistem inostrana tvorevina koja se pokazala kao uspešna, tako da je od 01.09. 2011 ovaj sistem počeo da se primenjuje i kod nas, da cena polise direktno zavisi od toga da ji se radi o vozaču koji jeste ili nije u protekloj godini prouzrokovao saobraćajnu nezgodu.Cena naredne polise ustvari predstavlja njegovo nagrađivanje (bonus) ili kažnjavanje (malus) za izazvane štete.Čini se sasvim logično i prihvatljivo, ali kada su u pitanju enormne svote, bar kod nas stvar se menja.

Bonusom je obuhvaćeno umanjenje (pojeftinjenje) polise osnovne premije u visini 5% u koliko vozač nema prouzrokovanu štetu i to pojeftinjenje se kreće do maksimalnih 15%.Mnogi će se setiti da su raniji bonusi za pažljivije vozače bili veći.

Malusom je obuhvaćeno uvećanje osnovne premije u koliko je bilo prijavljenih skrivljenih šteta i to za svaku štetu posebno.To znači da za jednu štetu uvećanje osnovne premije iznosi, pazite, 50% dok za tri ili više šteta se obračunava maksimalno uvećanje osnovne premije u visini od 150%.Ukratko, kako su osiguranici podeljeni u dvanaest premijskih razreda.Za svaku pričinjenu štetu osiguranik se pomera na niže za tri premijska razreda sve do poslednjeg dvanaestog.Da bi se vozač koji je dogurao do maksimalnog malusa vratio na ceni tzv. Osnovne premije, potrebno je osam godina i to bez ijedne učinjene štete

Sve ovo bi možda i bilo u redu da osiguravači nisu „zaboravili“ samo jednu „sitnicu“Nigde nema ni slova o visini pričinjene materijalne štete.Ovo znači da su dovoljne i one minimalne štete od 10-15 evra da bi se došlo pod udar malusa.Na stranu to što do određeme sume policija ne izlazi na uviđaj i ne podnosi prijave, pa su vozači osuđeni na sizifovski posao ako se odmah ne dogovore.

Iako prema objavljenim podacima, tek nešto više od 1% vozača u Srbiji ima malus, proizilazi da zbog nedovoljnog broja loših i nepažljivih vozača treba kažnjavati i one savesne da bi osiguravači napunili svoje kase i novčanike.

Do sada je bilo reči o nizu uglavnom neopravdanih razloga za poskupljenje koji su proisticali iz samog poslovanja.A sada će mo da zavirimo u njihove profite, zarade i bonuse koji proističu iz tog istog poslovanja.Prema podacima jednog veoma tiražnog dnevnog lista, osiguravajuće kuće su 2013 imale dobit od 2.7 mlrd.dDinara, odnosno 1.1 mlrd. dinara više nego 2012.Takođe prema podacima NBS od 2.2 miliona polisa za osiguranje automobila u 2013 naplaćeno je svega 51.021polisa.Naprosto,iz fonda koji je iznosio 15,4 mlrd dinara naplaćene su 8.2 mlrd dinara.
Što se tiče mesečnih plata, prema javno objavljenim podacima, koji nisu demantovani, prosek izgleda ovako: direktor sektora 1.500 evra, izvršni direktor 4.000 evra,članovi izvršnih i upravnih odbora 8.000 evra.Osim navedebog, pored visokih plata i bonusa koji se kreću i do 20.000 evra, svim zaposlenima osim obaveznih dažbina državi posebno se uplaćuje penziono i socijalno osiguranje u firmi u kojij rade.Osiguravači u Srbiji za plate i troškove poslovanja izdvajaju 40% prihoda, dok u inostranstvu sa kime se kada su cene u pitanju rado porede, za ove stavke se izdvaja 20% prihoda.

Kada je reč o našim osiguravačima, mora se ukazati i na njihovu „brigu“ o široj zajednici, pogotovo nakon katastrofalnih polava.Kolika je ta „briga“ može se zaključiti iz njihovog odnosa prema Predsedniku republike.

Prema informacijama koje su objavile agebcije „TANJUG“ i „BETA“, 17.06.2014. Predsednik republike je pozvao na sastanak direktore osiguravajućih kuća radi pomoći u sanaciji šteta od poplava.Takođe je jedan tiražni beogradski dnevni list u svom dvobroju 05/06.07.2014. objavio kratku vest da su se predstavnici osiguravajućih kuća nakon poplava sastali sa Predsednikom Srbije i tom prilikom naveli da će napraviti plan dalje pomoći o čemu će izvestiti Predsednika.Do datuma objavljivanja ove kratke vesti (u pomenutom dvobroju) Predsednik od nih ništa nije dobio.Da li je ovo poskupljenje osiguranja automobila odgovor na predsednikov apel za pomoć u saniranju šteta od poplava?

Sada nakon svega izdešavalo i dešava u zemlji Srbiji, ne treba puno pameti pa zamisliti šta je za stanovništvo značio predlog onog malog ekonomskog ubice MMF-a, ministra finansija (koji je u međuvremenu podneo ostavku) o smanjenju penzija, plata,povećanja cene struje za 30%, kao i ovo povećanje osiguranja automobila za 45%.Normalno je da jedno poskupljenje vuče drugo, a pogotovo poskupljenje struje.Svi se hvataju za nekakve bolne rezove i rešenja ali preko tuđih leđa jer ne žele da se odreknu dobrih plata i bonusa.Princip je isti ostalo su nijanse, što bi rekao Đorđe Balašević.Ko razume shvatiće.

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015