Ivica Dačić-Neuspeli klon Slobodana Miloševića

utorak 24 decembar 2013

Iako prepuna principa, srpska politika počiva na obmanama svega i svačega. Principi postoje samo na papiru ili u izjavama koje nikoga ne obavezuju, ustvari tek da ublaže nezadovoljstvo nacije. Na delu je neprincipijelna politička trgovina ko da više, sistem slobodne pogodbe. Generalno gledano, glavni akteri su godinama isti, samo se menjaju mizanscen i neki sitniji igrači ograničene upotrebne vrednosti ili male specifične težine.

Jedan od onih koji godinama zbog svoje upotrebljivosti opstaje u velikom cirkusu srpske politike koja izvodi svoj performans po stranoj matrici je i Ivica Dačić „političar“ svakom na usluzi osim svojoj državi i naciji. Iako je politički izrastao ispod šinjela Slobodana Miloševića, ma koliko se trudio ipak nije mogao da ga dostigne u toj nepodnošljivoj lakoći elegantnog političkog konvertitstva. Kod Dačića je to varanje išlo mnogo otvorenije, grublje, prizemnije, uvredljivije kako po stranku tako i po biračko telo, neprimerenom političkom kombinatorikom ili savezima, a sve radi gole vlasti. Iako jedna od definicija politike upućuje da je ona veština mogućeg, mali klon je tu veštinu srozao na nivo običnog pijačnog cenjkanja.Više od decenije slušamo o toj ocvaloj racionalprofiterskoj frajli Evropi i našim sitnim politikantima čija su usta puna te i takve Evrope, ali nismo primetili ono što je Oto fon Bizmark svojevremeno zapazio a to je da se ta reč uvek nalazila na usnama onih koji su hteli nešto od strane sile a što se nikada ne bi usudili da traže u svoje ime.

Veliki učitelj da li svesno ili ne je svojevremeno uspešno krenuo u razgradnju velike države, a Srbiju će dovršiti njegov političko partijski učenik koji se trudi da prevaziđe svog učitelja. Udvarajući se Briselu ali i lažima, prevarama i pretnjama da se moramo odreći KiM jer tako mora biti zbog EU koja nema alternativu, da je već sve dogovoreno a on u tome ima podršku zapada, zauzeo je visoko mesto na lestvici izdaje i bezčašća.Osim sa zapadom, mali klon komadanje Srbije sprovodi u zajedništvu sa Tomislavom Nikolićem, između ostalog predstavljajući stvaranje zajednice srpskih opština na KiM kao veliku pobedu iako se to odvija po Ustavu i zakonu nezavisnog Kosova.Uostalom, ova zajednica je i predviđena u članu 9. Tačke 1. I 2. Aneksa 3 plana Marti Ahtisarija o KiM a kojim se amputira deo naše teritorije i Srbija proteruje sa svog istorijskog i državotvornog ishodišta. Ovo tim pre jer i sami šiptari ne kriju da ni SAD kao i EU ne vrše na njih nikakav pritisak da se Srbima da čak i nešto više od onoga što je i predviđeno Ahtisarijevim planom.A zašto i bi kada Srbija i njeni „političari“ zarad neke stalno uslovljavajuće i maglovite EU pristaju na sve pa i na ono mimo sopstvenog Ustava i zakona.Uostalom, šta znači njegova izjava data nakon jednog od sastanaka sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem (koji je zgred rećeno još uvek na našoj poternici zbog počinjenih zločina) u Briselu „mi nećemo dozvoliti nikakvo demontiranje institucija dok se ne dogovorimo šta će ih zameniti“.Ako se pregovara o zameni institucija, koje su to koje će ih zameniti? Da li šiptarske? Ako ne, zašto se uopšte pregovara o zameni, jer srpske institucije ma kako ih nazvali ostaju srpske.Ali, ako se doda pritisak na Srbe da izađu na šiptarske izbore, sve je jasno.Ovde se mora pomenuti jedna stvar na koju su u raznim formama ukazivali ne samo analitičari, već i drugi koji prate ova zbivanja.Naime , postavlja se pitanje zašto ovaj sporazum sa briselom na osnovu koga se odričemo dela teritorije, stanovništva i svega što je do sada izgrađeno (infrastrukture, fabrika i drugog),, prirodnih resursa,imovine (privatne i državne) nije u celosti javno objavljen, razmatran u Skupštini, parafiran pa tek onda počeo da se primenjuje.Ovako se i pored zaklinjanja u EU stiče utisak kao da se radi o poluprivatnom aranžmanu koji nam se servira na kašičicu a papreno nas košta.Odgovora na ova pitanja nema ali se stalno zatrpavamo nekim novim izgledima, rokovima, ohrabrenjima, čestitanjima i pohvalama za komadanje sopstvene teritorije što ke bio celofan za gole ucene.Uostalom to je i šef diplomatije SRN Gvido Vestervele javno rekao na konferenciji za štampu, da SRN neće pred Srbiju postavljati nove uslove ali istovremeno neće odustati od ranije postavljenih kriterijuma.A koji su to kriterijumi, na njih nas je često podsećao Štefan File.Za pametnog dosta.

Naravno, egzibicije slične vrste malom klonu ni do sada nisu bike strane.Septembra 2009. Ubeđivao je domaću javnost da je protokol saradnje sa Euleksom samo policijski protokol tehničke prirode i da neće ugroziti suverenitet KiM, a februara 2010. Je zajedno sa Vukom i Danicom Drašković, Vlajkom Senićem i Rasimom Ljajićem na molitvenom doručku kod Baraka Obame sedeo za istim stolom sa predstavnicima samoproklanovanog nezavisnog Kosova.Zbog slične situacije, Boris Tadić je makar protokolarno odbio da ide na svečanu inauguraciju predsednika Republike Hrvatske, Ive Josipovića.Tadić kakv-takav nije išao a mali nosač kofera koji je govorio da nezavisno Kosovo neće biti priznato, trči u SAD da bi sedeo za istim stolom sa tim šiptarima.Kao šefu stranke obraz bi mu možda to i dozvolio, ali kao zvaničniki republike Srbije-nespojivo.Maja 2011. Za prištinski list „Zeri“ je izjavio da je za podelu Kosova.Ova izjava o podeli nečega što pnače nije njegova dedovina ili očevina u Srbiji je različito dočekana i tumačena.Reakcije su se kretale od izdaje i kriminalnog čina do prihvatanja a sve u zavisnosti od političkih opcija i učešća u vlasti.On je drugi zvaničnik posle B. Stefanovića koji se otvoreno odriče dela državne teritorije i stanovništva ali istovremeno afirmišući ostvarivanje ciljeva etničkih grupa putem oružane pobune.Prema izveštajima naših medija, za podelu su od političkih partija osim SPS bili URS i LDP, dok su SNS, DSS, SRS bili protiv.Stav DS smatram problematičnim imajući u vidu višegodišnju politiku Borisa Tadića, koji je ovu budalaštinu okarakterisao kao moguću promenu realnosti na terenu u našu korist, kao i uz poštovanje albanskog naroda.Još gore, nezna se koja je izjava sumanutija.Ali, mali nosač kofera ne miruje.Mesec dana kasnije, juna 2011. Založio se za razganičenje sa Albanijom i korekciju granica jer smo kako je izjavio pokušali ratom da branimo (znači štitimo nešto naše što je protivpravno ugroženo) KiM i nismo uspeli.Ovo p.pred. Vlade i Ministar unutrašnjih poslova izvali i osta živ, pokazavši da pojma nema šta je secesionistička oružana pobuna pripremana subverzivnom delatnošću uz pomoć i podršku iz inostranstva.Takođe upotrebljeni pojam razgraničenja je vrlo diskutabilan jer je očigledno upotrebljen u kontekstu dve suverene države.A što se tiče rata, verovatno je zaboravio da smo sa svakog stanovišta međunarodnog prava od protivpravne agresije branili ne samo KiM već teritoriju cele zemlje.

Septembra 2011. Najavljivao je pritisak Brisela da Srbija prizna neke elemente državnosti samoproglašenog nezavisnog Kosova, a decembra 2012. Poslao je poruku domaćoj ali i međunarodnoj javnosti „utuvite sebi u glavu da je Kosovo oteto“, ali je u briselu dogovarao puštanje u promet tzv. Integrisanih, u stvari klasičnih graničnih prelaza.Takođe je pred put u Brisel najavio kapitulaciju naše politike prema KiM, izjavom da ide u Brisel da spase šta se spasti može.Prava, mudra, politički odmerena državnička izjava.Zaista je neshvatljivo da u borbi za KiM on ali i drugi ne spominju ili se ne oslanjaju na Rezoluciju 1244 zahtevajući njenu doslovnu primenu, već se samo čuje EU, EU, i Brisel.Zašto se to uporno izbegava iako je poznato da dok smo mi poštovali Ustav, međunarodno pravo i naše obaveze, mnoge zemlje su bez ikakvog srama nama iza leđa priznavale šiptarsku kvazi državu, pa čak i Crna Gora.Sa naše strane nije bilo odgovarajuće reakcije, osim junačenja na ambasadorki CG u Beogradu.EU bezuslovno iznad svega.Ovakva njegova izjava je prošla bez odgovarajuće reakcije jer to navodno nije izjavio kao zvaničnik Vlade, već kao stranački lider koji ima pravo iznošenja političkog stava.Blagoslovena bila kumulacija funkcija koja štiti od odgovornosti.Ali od određene odgovornosti za nečinjenje ga ne štiti funkcija predsednika Vlade pogotovo u slučaju kada Štefan File za Albaniju traži status kandidata za EU.Na sednici SB OUN novembra 2013. posvećenoj KiM pomirljivo je govorio o opstrukciji Prištine i kako se izrazio očekivanjima Srbije da se Priština uzdrži od jednostranih poteza, ni jednom rečju ne pominjući važeću Rezoluciju 1244.Ali, umesto njega to je uradio ambasadpr Kine u UN koji je jasno i nedvosmisleno dao podršku kako teritorijalnom integritetu Republike Srbije, tako i Rezoluciji 1244 kao osnovi za rešavanje pitanja Kosova.Za razliku od malog kapitulantskog klona po zadatku, ambassador je jasno, glasno i otvoreno izneo stav Kine, bez obzira na Tačijevo mišljenje da je nakon lokalnih izbora isključena podela Kosova i federalizacija po etničkim linijama i da Zajednica srpskih opština neće imati izvršne i zakonodavne funkcije.Ni jednog momenta osim političkog aspekta u smislu političke opstrukcije Prištine, mali klon nije ukazao na pored genocida, etnocida I kulturocida i na svakodnevno kršenje osnovnih ljudskih prava Srba a koja inače služe za svakodnevni pritisak na Srbiju pa i izazivanje humanitarne i socijalne katastrofe namernom opstrukcijom u snabdevanju lekovima srpskih enklava.

Mali nosač kofera u svome ćutanju nije jedini iako postoje dokazi o višedecenijskoj otvorenoj neprijateljskoj delatnosti Albanije prema SFRJ odnosno Srbiji.Iako potpuno svesno zanemaruje činjenicu da je Albanija bez objave rata oružano napala Srbiju pridruživši se NATO agresiji.Svoj pogranični pojas je kao polazni-jurišni položaj stavila na raspolaganje terorističkoj OVK, odnosno njihovoj tzv .Atlantskoj brigadi prilikom njenog pešadijskog napada na našu teritoriju.Albanija ne samo da je svoju teritoriju stavila OVK na raspolaganje baze, kampove za obuku, logistiku, već je sam pešadijski napad podržan artiljerijom po dubini naše teritorije od strane njene regularne armije.

ada se spominje Atlantska brigade treba ukazati na još jedan oblik servilnosti I diskriminacije ne samo malog klona, već naših oholih vlastodržaca uopšte a na štetu Srba I Srbije uopšte.Radi se o braći Bitići, šiptarima pripadnicima tzv. Atlantske brigade koji su uhvaćeni, odvedeni u sabirni centar a kasnije likvidirani.To što su nakon zarobljavanja likvidirani svakako predstavlja zločin.Ali još veći zločin predstavlja slugeranjsko ponižavajuće ponašanje malog klona koji se nesebično angažovao da se rasvetli likvidacija ovih inače američkih državljana.Predsednik vlade i minister se toliko razgoropadio da je čak lično primio Brajana Jia najverovatnije petnaestog zamenika desetog pomoćnika državnog sekretara SAD u čijoj je pratnji bio i brat jednog od likvidiranih terorista,mali klon im je tom prilikom rekao da je rasvetljavanje ovog slučaja obaveza naše države i da će odgovorni biti kažnjeni, pa maker zbog toga bio ugrožen i opstanak Vlade.Prosto je za neverovati tolika politička i svaka druga servilnost i briga za šiptarske teroriste.A šta je sa našim bestijalno pobijenim policajcima, vojnicima i civilima?Da li je moguće da se medijski proktor daje šiptarskoj bagri iz SAD koji su kao teroristi u stranoj uniformi pod oružijem iz Albanije pod borbom neovlašćeno prešli državnu granicu u cilju nasilnog rušenja ustavnog poretka Republike Srbije I odcepljenja dela njene teritorije?A ako je onakva izjava malog klona data iz taktičkih razloga, a smatram da nije, premnogo je ponizio Srbiju, institucije I sebe.Čiji su pioni predsednik Vlade i ostali ministry kada ne reaguju na ovakvu izjavu? Imaju li državni organi I javno mnjenje (mediji) zrno poštenja, pravičnosti, rodoljublja ili su se svi prodali za šaku vlasti ili trideset srebrnjaka?Gde je SPC osim što dogovara povratak u Srbiju lica sumnjie biografije, zataškava lopovluke i nastranosti.Mali klon se za potrebe političkog marketinga sreće sa rodbinom terorista ili prima kriminalce u svom kabinetu da bi im se uz prisustvo medija izvinio za nekorektno policijsko postupanje.Po izlasku iz njegovog kabineta ti isti lopovi su nastavili po starom I nakon par dana ponovo hapšeni.Sprenmost malog klona da zbog šiptarskih terorista na kocku stavi Vladu, sudbinu zemlje je suluda, a priželjkivani politički poeni su izostali, jer ko razuman ovo može okarakterisati kao političku zrelost.Jedino ako mu ovkvo postupanje nije sa strane naloženo.Doduše kada se pogledaju članovi ranijih ali i sadašnje Vlade, njihove izjave i umešanost u kriminal, šta se može očekivati i od upravnika tog cirkusa.

Međutim, u vezi ove njegove servilnosti prema SAD treba ukazati na ocenu Ričarda Pedersena, diplomate iz ambasade SAD u Beogradu koja datira iz 2000. koja se odnosi na malog klona a objavljene septembra 2011.Pomenuti diplomata je obavestio svoje pretpostavljene u SAD da ga je juna 2000. na proslavi rođendana princeze Katarine Karađorđević mali klon informisao da se dogovorio sa Tadićem oko svog učešća u Vladi (spoljni poslovi i bezbednost) i to kao unapred. Čime je najavio koaliciju DS-SPS.Ričard je ovu izjavu primio sa rezervom jer mali klon uživa reputaciju lažova, mada postoji mogućnost napretka u odnosima ove dve stranke.

Kada je u pitanju spoljna politika, mora se ukazati na još nekoliko “bisera”. Po stupanju na dužnost predsednika Vlade, mali klon je na komemoraciji više hiljada streljanih rodoljuba na bivšem vojnom strelištu vojske kraljevine jugoslavije, u Jaincima kod Beograda od strane nemačkih okupatora tokom Drugog sv.rata, održao jedan patriotski govor u kome je na svoje mesto u istoriji postavio događaje i države koje Srbiji dele lekcije, među njima i Nemačku.Međutim, par dana kasnije je lično posetio ambasadu SRN da bi njegovoj ekselenciji ambasadoru obijasnio svje istupanje.Od kada to jedan predsednik Vlade “ide na noge” stranom ambasadoru da bi mu obijasnio svoje izjave.Čak i da je tako, u diplomatiji postoji određeni put i način , preko odgovarajućih organa zemlje domaćina kada se zatraže odgovori, objašnjenja ili sastanci sa nosiocima najviše političke ili izvršne vlasti koji se obavljaju u zvaničnim institucijama zemlje domaćina.U krajnjoj liniji takvi sastanci se mogu realizovati i nekim neutralnim povodom na neutralnom terenu.Ovako , ostaje da lebdi pitanje kome je on to išao da se pravda? Onima koji su u dva svetska rata počinili najveće i najsurovije zločine prema civilima ne samo u Evropi već i u našoj zemlji.

Ali ovo nije sve.Stvar je kompletirana kada je nemački ambassador priredio prijem u ambasadi povodom finala lige šampiona u fudbalu, gde su se sastala dva nemačka tima.Na ovom prijemu bar prema pisanju štampe nije bilo drugih gostiju osim malog klona,državnog sekretara u MUP Vanje Vukića, savetnika za nac. bezbednost Ivice Tončeva, direktora firme “Meken Erikson” Srđana Šapera i jednog broja novinara, urednika i predstavnika nemačkih kompanija u Srbiji.Uz kobasice i pivo gledala se finalna utakmica sudeći prema objavljenim fotografijama u ležerno sportskoj varijanti odevanja.Prijateljske i private posete se uglavnom obavljaju u rezidenciji ili na nekom drugom prethodno izabranom mestu.Gospodin ambassador očigledno dobro zna tu razliku, a pitanje je kako su svrhu svog pojavljivanja i posete razumeli ovi naši državni nesrećnici.

ada pominjemo strane ambasadore, svakako su nezaobilazne skorašnje izjave ambasadora Rusije u Beogradu koje po svojoj otvorenosti I oštrini odskaču od uobičajene diplomatske omunikacije.Komentari ovih izjava su bili različiti, ali po običaju najglasniji I direktno uvredljiv je bio komentar Čedomira Jovanovića da je ambassador bio vulgarno nekulturan, siledžija, čiji su komentari bili ponižavajući za srpski narod i zemlju.Kakav izliv patriotizma.Njegov praškasti mozak je zaboravio najblaže rečeno necivilizacijske komentare koje je izrekao na račun diplomata iz Afrike, pominjući pri tome kanibalizam.Možemo se samo zapitati dokle smo došli kada ambasador Rusije na predavanju studentima Akademije za diplomatiju I bezbednost otvoreno da izjavu tipa da bi bila “potpuna glupost da neko iz Srbije dopuzi i moli za prijem u NATO posle bombardovanja i nanete štete od 120 mlrd. dolara”, ili da “devojka ne može da računa na svadbu ako mladić shvati da je spremna na sve”.Za pametnog predosta.Bilo kako bilo, pred. Vlade bi trebao da se zamisli da li se radi o upozoravajućoj reakciji Rusije zbog prozapadnog kapitulantstva.Valjda toliko zna da ambasador u javnim istupanjima zastupa stavove i politiku svoje zemlje a ne lične.

Kada je u pitanju spolja politika, mora se ukazati na još neke propuste koji ovu zemlju guraju u sve dublji ponor a očigledno proisteklih iz preuzetih obaveza prema zapadu ali i mogućeg izliva vlasti u mozak. Svi smo svedoci više ili manje ali permanentne histerije i mržnje zapadnih medija, koji u svakom pogodnom trenutku ispoljavaju ne samo u politici već i sportu, kulturi, umetnosti i drugim oblastima. Ovaj predsednik Vlade kao i njegovi prethodnici nikada nije otvoreno stao u zaštitu i osudio rasizam i vređanje države i nacije a da se ne govori o otkazivanju gostoprimstva pojedinim stranim “novinarima”, izveštačima, TV ekipama, “umetnicima” ili učesnicima-predavačima i komentatorima raznih NVO kojima je Srbija pogodan teren za delovanje.

Između ostalog ovde svakako spada i “nezainteresovanost” ili nemoć da se pomogne Srbima van Srbije, za razliku od rugih država u okruženju koje veoma agilno I često ponižavajuće po Srbiju brinu o svojim manjinama.Šta reći o položaju Srba u ustašoidnoj Hrvatskoj, ekstremno muslimanskoj BiH, KiM, Crnoj Gori ili Sloveniji čija je politika prema Srbiji definisana najbezobzirnijim protekcionizmom I profitom na štetu Srbije.

Kada je u pitanju Crna Gora veoma su poučna događanja vezana za posetu predsednika Vlade Mila Đukanovića, Beogradu .Nakon deset godina, došao je i taj dan da nas je posetio jedan veliki, značajni I cenjeni predsednik Vlade.Spram njegove veličine, značaja I prijateljstva priređen mu je ceremonijalni doček sa postrojenom gardom, kao da je u pitanju šef države. Iako se protokolom i prethodnim dogovorima definišu svi aspekti posete državnika pa i upotreba svečanog stroja, koji zavisi od broja vojnika ( četa. bataljon) odnosno ranga gosta, ostaje da lebdi pitanje da li je baš moralo biti tako? Odmah po dolasku, nakon odlaska u hotel, Đukanović je posetio rukometni tim Crne Gore koji učestvuje na Svetskom prvenstvu za rukometašice u Beogradu, nakon čega je otišao na svečanu večeru koja mu je priređena u najreprezentativnijem objektu za ovakve svrhe, vili “Bokeljka”. Svakako da mu ne sporim pravo da obiđe sportsku ekipu svoje zemlje, ali nakon decenije pauze opterećene izrazitim antisrpstvom smatram da ova naizgled nevažna stvar ima sasvim drugu dimenziju. Na žalost, naši satrapi su potpuno bespotrebno ali i bezuspešno preko neke nazovi simbolike pokušali da “ganu” Đukanovića razgovorima vođenim u sali “Crnogorka” u zgradi bivšeg SIV-a. Koliko su ga ganuli videlo se po odgovoru na pitanje gde se više oseća svoj na svome da li u Beogradu ili Zagrebu, odgovorio da se podjednako dobro oseća u oba grada. Za Zagreb ne sumnjam, jer im je politička platforma prema srpstvu i Srbima uglavnom ista. Kada se sagledaju rezultati ove posete svakome je jasno kako smo prošli kao država, pogotovo imajući u vidu izjavu malog klona o “inaćenju” zbog Kosova. Da li on zaštitu teritorije, stanovništva, integritet zemlje shvata kao inaćenje? Potpisan je nekakav Sporazum o saradnji dve države u oblasti evrointegracija. Ali zato kompromis o dvojnom državljanstvu nije moguć (a ne zna se kada će) jer prethodno treba povratiti poverenje? Kakvo poverenje? Poverenje u antisrpstvo? Na pitanje o mogućoj reakciji Srbije u koliko Crna Gora podrži ulazak Kosova u OUN, Đukanović je izjavio da o tome neće odlučivati ni Srbija ni Crna Gora. Da li ovakva Milova izjava znači kapitulaciju stave Srbije o ulasku Kosova u OUN jer ovakva izjava sigurno nije data napamet. Takođe je kao najvažniji postignuti dogovor ocenio dogovor o zajedničkom konkurisanju za novac iz evropskih fondova.Osim finansijske saradnje (investicije) predviđeno je zajedničko nastupanje na trećim tržištima. Naravno opet preko leđa glupih Srba i Srbije obezbediće pristup našim tradicionalnim partnerima, tržištima a samim time i značajne prihode. Dogovora o direktnom platnom prometu naravno nema, jer posrednicima treba bar još neko vreme obezbeđivati solidne zarade. Šta je Srbija dobila ovom posetom? Osim obaveza, ništa a Milo svakako nešto.Uostalom o politici Mila Đukanovića i Crne Gore prema Srbiji više sam pisao u članku Poseta starog licemera. Iako po malom klonu Srbija neće prestati da se interesuje za prava Srba u Crnoj Gori, nastaviće motivisanje srpskog korpusa da bi bio aktivniji deo tamošnje političke scene. Kakav cinizam, kada i on zna da Srbi nisu konstitutivni narod, izbačeni iz Ustava, SPC izložena svakovrsnim napadima,srpska kultura i istorija proterana iz škola, zabranjena upotreba srpske zastave, pritisci i ucene egzistencijom da se izjasne kao crnogorci. Pa kako da budu aktivniji deo političke scene? Ma koga ovaj debil zavlači? Još ga Đukanović krajnje bezobrazno ispreskače izjavom da nema nijednog ozbiljnog problema u našim odnosima koji se ne mogu pregovorima rešiti. Pa naravno da nema jer odnos crnogorske vlasti prema Srbima za njih ne predstavlja problem. Ovo je mali klon oćutao iako je Crna gora priznanjem Kosova stala na stranu oružane pobune i nasilne secesije dela teritorije republike Srbije. Da li deli isto mišljenje ili uopšte nije svestan situacije u koju je doveo zemlju. Milo je ispunio sve uslove posete, politička dominacija-poeni uz ekonomsku korist, dok je Srbiji ostao status podređenog nemog posmatrača. Na sve ovo treba dodati onu budalaštinu o zajedničkim sednicama dve Vlade jednom godišnje. Kome ovo treba sa ovakvom politikom Crne Gore prema Srbima I Srbiji.

Kada je u pitanju spoljna politika ukazao bih na još jedan problem, problem azilanata. Zašto se izbegava promena ugovora o readmisiji koje su ranije vlade potpisale a kojim su osim naših državljana obuhvaćena i druga lica bez državljanstva, čime smo postali kako je u jednom članku o azilantima konstatovano “azilantska deponija EU”. Naravno na naš teret i sve ostale probleme koji iz toga proizilaze po ko zna koji put smo ponovo suočeni sa klasičnim licemerjem racionalno profiterske Evrope,odnosno EU da se azilanata reše na tuđ račun. Ovakvim rešenjem EU je u zakonodavnom smislu obezbedila primat nad drugim aktima koje je Srbija ranije potpisala pa bi od sadašnjih vlastodržaca-poslušnika trebalo zatražiti ocenu ustavnosti takvog sporazuma radi njegove izmene ili pomištavanja. Na unutrašnjem političkom planu, od uspostavljanja višestranačja, SPS je stalno bio parlamentarna stranka. Od nekada impozantnog broja glasova danas imaju mnogo manje ali što je ipak dovoljno da budu nezaobilazni činilac svih koalicija a samim time i mogućnosti koje to partnerstvo donosi. Jedna od takvih mogućnosti osim uticaja u ekonomskoj sferi podrazumeva i sam upravljački vrh države, tako da je maki klon osim ministarskog portfelja najpre držao mesto zamenika predsednika Vlade a u kombinatorici nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora zadržavši ministarsku funkciju postao je i predsednik Vlade. Ovu vladu, kao i prethodne karakteriše rasipništvo i bezobzirna pljačka naroda uz enormno zaduživanje u inostranstvu čime nastavljeno uvođenje u ekonomsko ropstvo zapada. U prethodnoj vladi kao minister i zamenik predsednika Vlade između ostalog dao se na po njemu ispravljanje istorije, ulkanjanje iz galerije fotografija svih predsednika Vlada, fotografiju predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, Dragiše Cvetkovića iz razloga što je Cvetković potpisao Trojni pakt sa Nemačkom. Osim političkih klauzula ovim paktom su bili predviđeni uslovi prolaska nemačkih jedinica preko teritorije Kraljevine Jugoslavije. Ako je ovo bar prema pisanju medija bio jedini razlog za uklanjanje njegove slike i protivljenje izvršenoj rehabilitaciji, onda je mali klon samo gubio vreme u školi i na fakultetu jer Trojnim paktom nije bio pogažen suverenitet u teritorijalni integritet Kraljevine Jugoslavije zbog uslova prolaska nemačkih trupa, dok je veoma teško racionalno obijasniti onaj sramni sporazum o uslovima prolaska NATO trupa preko naše teritorije koji je potpisao ona beda od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuk Drašković, ili Briselski sporazum kojim gubimo deo teritorije a čija nam se nepoznata sadržina daje na kašičicu.

Osim želje da postane istorijska ličnost, mali klon nikako nije želeo da se odrekne mesta ministra unutrašnjih poslova. Kao ministar, zamenik predsednika a sada i predsednik Vlade pokazao je svu svoju nesposobnost, egoizam, i servilnost od koje je ova zemlja imala samo štetu.”Odgovarajućim” kadrovskim rešenjima kriminalizovane su sve structure pa i MUP o čemu svedoče mnoge afere o kojima su javna glasila vrlo argumentovano izveštavala. U nekim aferama je i sam bio neposredno umešan kao nosač kofera u kontaktima sa tzv. biznismenima i licilma iz kriminogene sredine, zašta je pravdajući se krivicu prebacivao na svoje saradnike koji ga navodno nisu informisali o njihovoj kriminalnoj delatnosti. Pa mali nosaču kofera, sam si vodio kadrovsku politiku i birao saradnike. Zato vređa zdrav razum njegova “nevinost” ili nepoznavanje stvari u slučaju kofera sa mitom od 100.000 tadašnjih nemačkih maraka. Ovak kofer zaslužuje podrobnije objašnjenje.Godine 2006. funkcioner SPS-a Vladimir Zagrađanin i viceguverner Narodne banke Dejan Simić uhapšeni su u Zagrađaninovom stanu sa koferom-neseserom u kome je bilo 100.000 tadašnjih DM.U Vladimirov stan kofer je doneo Ivica Dačić, nakon čijeg odlaska su Zagrađanin I Simić uhapšeni. Prema navodima tužilaštva, pomenuti novac je bio mito da bi Narodna banka vratila dozvolu za rad Kreditnoj eksportnoj banci i da bi se olakšalo poslovanje lizing kompanije i osiguravajućeg društva u vlasništvu izraelske TBI grupe. U poslovanje ove grupe bio je uključen i Vladimir Cizelj koji je zbog problema u poslovanju bio u “intenzivnom” kontaktu sa Dačićem, što je on I potvrdio tokom sudskog postupka. Međutim, nakon sudskog postupka, od strane Višeg suda Zagrađanin i Simić su 2010. Zbog nedostatka dokaza oslobođeni.

Ovaj proces međutim nije bio prepreka da MUP sa Cizeljom odnosno njegovom firmom sklopi ugovor o nabavci posebne opreme za poslove obezbeđenja Univerzijade koja je 2009. održana u Beogradu, vredan preko dvadeset miliona dinara. Ugovor je potpisan dva meseca nakon univerzijade a oprema isporučena godinu I po dana nakon završene Univerzijade. Državni revizor je utvrdio da Cizeljeva firma do momenta revizije nije dostavila ni fakturu za izvršeni posao, a 2012. MUP je ovaj ugovor proglasio tajnim. Ovo nije jedini posao MUP I Cizeljeve firme,Sajt “Pištaljka” je došao do podataka o više od četrdeset transakcija ove firme sa MUP-om u vrednosti od 400 miliona dinara, kao i nabavke opreme u visini 3.5 miliona evra bez zakonom propisane procedure.

Kadase već govori o MUP-u treba ukazati i na niz protesta policijskog sindikata zbog nezakonitosti i kriminala o čemu su mediji opširno izveštavali a posebno zbog odlaska malog nosača kofera u Zagreb povodom ulaska Hrvatske u EU gde se lepo zabavljao sa hašimom Tačijem cerekajući se kao da se Tači ne nalazi na poternici i kao da OVK nije ranjavala i ubijala policajce sa posledicama koje se i danas osećaju. Imajući u vidu sva dešavanja ne samo u MUP-u, jasno je zašto mali nosač kofera u svim varijantama grčevito drži ovaj portfelj jer bi u protivnom pretila realna opasnost progona mnogih pa i njemu bliskih saradnika, političara i tajkuna. Posebna priča je javno iznet podatak da je neko od članova njegovog kabineta-Vlade pokušao da reketira kineske investiture u Srbiji. On naravno kao i direktor policije, Veljović zvani “fioka” (sindrom Huvera,dosijei o svemu i svakome) nemaju pojma ko bi to mogao biti, a i po svoj prilici ih i ne interesuje. Kakvo otvoreno izrugivanje narodu na čijoj grbači žive.

Kada je u pitanju MUP, treba ukazati na problem vezan za lica pod policijskom zaštitom koje se dodeljuje na osnovu procene ugroženosti. Zar da o trošku poreskih obveznika policijsku pratnju i zaštitu uživa Čedomir Jovanović utvrđeni strani agent, kriminalac, otvoreni razbijač ove zemlje? Zaista je Srbija zemlja čuda gde su bitne stvari od kojih zavisi opstanak nacije i države dovedene do apsurda. Pored navedenog, mora se pomenuti bruka sa sinom njegovog savetnika koji je 2011. falsifikujući broj naleta potrebnih za kapetansko mesto u JAT-u direktno doveo u opasnost živote putnika. Posebna je priča-blam tipa “video sam cica macu” koji mi je na TV Pink po principu skrivene kamere odnosno čuvene scene iz filma „Niske strasti“ priredila plejboj zečica Branka Knežević tokom lažnog intervjua. Scena je bila zaista antologijska i na Ju Tjubu vrlo gledana. Naravno ovo se dešava kada obezbeđenje neadekvatno radi svoj posao ne primećujući skrivenu kameru, da je u pitanju lažni intervju i da takva voditeljka uopšte na toj televiziji ne postoji. Ovo se desilo jer nije izvršena uobičajena provera lica sa kojim štićena ličnost dolazi u kontakt odnosno reference voditeljke. Ovako nešto se događa kada se bezglavo trči sa medija na medij radi jeftinih političkih poena.Ovde takođe treba podsetiti na bruku kada je u posebnom raspoloženje veoma upečatljivo stranom gostu pokazivao i objašnjavao detalje Kalemegdanske tvrđavešto se takođe moglo videti na Ju Tjubu. Njegove estradne egzibicije ne bih komentarisao, ali da se vratimo ozbiljnijim stvarima koje mogu i te kako da utiču na bezbednost zemlje.

Neshvatljivo je da kao neko ko je u vrhu vlasti i uz to ministar unutrašnjih poslova sebi dozvoli da javno podrži jednu šizofrenu i otvoreno neprijateljsku nameru izraubovanog političkog konvertita Vuka Draškovića ali i njegove žene Danice koji za sebe i svoju kombi stranku nudeći se svima i svakome grčevito pokušavaju nekakvu reciklažu. Naravno nije njihova ideja da se udari na bezbednosni system zemlje, ali su ničim izazvan odjednom dobivši medijski proktor postali vatreni zagovornici otvaranja ne samo dosijea lica koja su se vodila u službama bezbednosti, već i javnog objavljivanja spiskova saradnika i to po psihotičnom Vuku od 1945. Ovakav idiotizam je dobio određeni i orkestrirani publicitet kod dela domaće javnosti, odmah ukazujući na primere zemalja bivšeg istočnog bloka. Siroti reciklant patološki opsednut svojom mržnjom ali istovremeno obnevideo zbog mogućeg povratka u politiku nije shvatio da je to osmišljeno i rezervisano samo za istok. Objavljivanjem dosijea i saradničke mreže, bez obzira na objektivno postojeće devijacije koje moraju biti ispravljene, te zemlje kroz ko zna koji broj generacija ne bi mogle da konsoliduju i ponovo izgrade system bezbednosti, što je i cilj tvoraca ove podvale. Zapad, koji inače stoji iza ovoga je svesrdno promovisao te ideje kao dostignuće u ljudskim pravima i slobodama, ali samo za druge. Ni reči o dosijeima i saradnicima njihovih službi, osim sporadičnih i usamljenih ispada.

U ovakav set specijalnog rata protiv Srbije gde je još uvek jaka patriotska svest, što mali nosač kofera ne shvata ili ne želi da shvat svakako predstavljaju i pohvale Sonje Biserko za njegovu politiku u vezi KiM. Svi mi dobro znamo ko je I šta Sonja Biserko,a kako sam o njoj već ranije pisao ne bih želeo da se ponavljam.Pitanje KiM osim na planu spoljne politike je svakako bilo aktuelno i u sferi unutrašnje politike u prozapadno kapitulantskom duhu što izaziva reakcije dela javnosti koja se sa time na želi saglasiti. Tako je decembra 2011. SNP Naši javno osudio izjavu malog nosača kofera u kojoj borbu za KiM naziva mazohizmom, jer dogovori sa Briselom predstavljaju direktno kršenje Ustava, i njegove preambule, odnosno odbranu nacionalnih i državnih interesa na KiM kao obavezu svih državnih organa. Ovakvim stavom I delovanjem malog nosača kofera se direktno podriva ustavni poredak Republike Srbije I zloupotrebljava položaj.mali nosač kofera se samo zbog političkog benefita suprotstavio tvrdnji Tomislava nikolića da Brisel od Srbije neće tražiti priznanje Kosova i da se naciji ne pričaju bajke, iako je sam svestan I zna da nas to čeka.Uostalom sam je septembra 2011.izjavio “nećemo da priznamo,ali će mo priznati sve ostalo. Srbija sigurno neće ništa uraditi protiv svog naroda na KiM, jer je njegovo demokratsko pravo da ima svoje institucije. Srbi na KiM ne priznaju nezavisnu državu Kosovo .Šta treba? Da ih mi nateramo? Pa onda je bolje da im kažemo ljudi dignite ruke i dođite u Srbiju, nego da im pričamo bajke”. Ako ne priznajemo nezavisno Kosovo, znači da Srbi već imaju svoje institucije i organe Republike Srbije. Pitanje je o kakvim se institucijama radi osim institucije manjine u okviru šiptarskog političkog i drugog sistema prisiljavanjem Srba da izađu na izbore šiptarske države koju mi kao ne priznajemo. Šta je stvarno u Briselu dogovoreno mi ne znamo, ali znamo kakav je to predsednik Vlade koji veruje u priče o EU, pristupnim fondovima i sličnim bajkama.neko je jednom lepo napisao šta će se promeniti ulaskom Srbije u EU. Ništa, osim bankovnih računa srpskih političara i to samo nekolicine odabranih. Zašto, zato što određivanje datuma početka pregovora o prijemu samo po sebi ne znači puno, jer do prijema mogu proći i decenije a dotle će nas uslovljavanjima politički i ekonomski potpuno dokrajčiti. Ali to nema značaja, Evropa „ÜBER ALLES“. Mali nosač kofera je sebi novembra 2012. na komemorativnom skupu u podrinjskom selu Draginci gde su nemci 1941. Streljali 3.000 civila izjavio das u pobijeni žene i deca “živote utkali u novu Evropu, odnosno EU”. Ovu vrhunsku glupost i slugeranjski cinizam prema žrtvama nije mogla da spreči nesporna činjenica da su svi bili streljani brutalnim zločinom samo zbog svog slovenskog porekla a ne dobrovoljno se žrtvujući za Angelu Merkel ili buduće srpsko partnerstvo sa zločincima iz Prištine, kako je u Glasu Rusije lepo primetio Branko Žujović. Nemačka politika je 1941. samo ispravila propuste iz 1914. sigurno je da na sadašnji način, put u EU predstavlja negaciju srpske oslobodilačke borbe u oba svetska rata, i zato se na razne načine insistira na ubrzanom anuliranju tekovina te borbe. U EU mesta ima samo za predkumanovsku Srbiju, Antifašizam je po potrebi ekskluzivitet koji se ne odnosi na Slovene i Srbe. Rusi se naravno izuzimaju jer su prejaki.

Kao zamenik predsednika Vlade a sada i kao predsednik, dao je sve od sebe da se ova zemlja nacija uruše zarad nekih maglovitih evropskih integracija. Osim bezočne tajkunske pljačke kroz tzv. privatizaciju ispostavilo se da imamo najkorumpiranije zdravstvo i pravosuđe. Država putem sistemskih zakona o porezu, radu, PDV-u,bankama i drugim sistematski i organizovano pljačka stanovništvo. Veoma često javne kuhinje ostaju bez obroka za korisnike i povremeno bukvalno zavise od dobrovoljnih priloga. Decembra meseca ove godine, javno iniciranom humanitarnom akcijom devetočlanoj porodici iz Petrovaradina koja je životarila u skoro nemogućim uslovima je obezbeđena pomoć. Najstrašnija činjenica u celoj ovoj stvari je da su se deca pored niza stvari, odeće, obuće, igračaka i mnogo toga drugog NAJVIŠE OBRADOVALA MLEKU. Pa šta radi ovaj nosač kofera? On i ostale nabiguzice. Imaju li savesti? Plaši li se Boga u koga je pre par godina naprasno počeo da veruje i da se krsti na parastosima i ostalim verskim svečanostima. Da li je svestan kako bi se osećao da je njegovo dete u pitanju? Ne zahtevam niti očekujem da se lično maši za novčanik, ali šta je uradio da do toga nedođe, da neki kreteni iz administracije momentalno napipaju izlazna vrata ministarstva, opštine, socijalne službe.Šta je kao predsednik Vlade učinio u projekciji budžeta za sledeću godinu? Da li je ukinuo onih stotinka raznoraznih agencija i saveta kje dupliraju rad minaistarstava, a ustvari predstavljaju lepu zavetrinu za raznorazne partijske kadrove stranaka koje su se smenjivale na vlasti i godišnje koštaju 850 miliona evra. Zašto je za tzv. Ekonomske atašee pri ambasadama u inostranstvu predviđeno 1,3 miliona evra, kada se oni zbog katastrofalnog učinka nakon godinu dana lagodnog života u inostranstvu povlače. Gde će ići ovaj novac?Možda za lekove kojih nema, operacije koje se naplaćuju ili lečenje dece i odraslih koje sve više zavisi od dobrovoljnih priloga. Zašto Vlada uopšte planira sufinansiranje onih stranaka čija delatnost počiva na kriminalu stranačke elite (DS,LDP).

Kada je u pitanju pravosuđe, ma da tu nema ni „p“ od pravosuđa, svaki dan čitamo o skandaloznim presudama zbog kojih bi mnogi trebali ostati bez svojih diploma ili ići u zatvor. Na posao se vraćaju sudije protiv kojih je u toku postupak zbog korupcije pa se postavljaju i u više instance. Šikaniraju se “uzbunjivači” koji ukazuju na koruptivne radnje.Tajkuni ma se umesto zatvora za enormne pljačke određuju elektronska sredstva i kućni pritvori a za nepokošeni deo imanja sedamsesetogodišnjak se odvodi u zatvor.Tajkunske kaucije ne podležu ispitivanju o poreklu kao ni njihova imovina. Uvoznički lobi korupcijom i ucenama a sve uz pomoć dela drževne administracije , ne retkio i samih ministara satire domaću proizvodnju kako u poljoprivredi tako i u ono malo industrije koja još uvek nekako radi. Najopasniji i u isto vreme najbezobzirniji je lobi GMO proizvoda, bez obzira na stravične posledice po buduće generacije stanovnišzva. Skoro da bi se moglo reći da se protiv nas void biološki rat, uz naše sufinansiranje. Možda uovome leži jedan od razloga što još uvek nije počela (a ne zna se kada će) sa radom Nacionalna referentna laboratorija sa kupljenom opremom vrednom 15 miliona evra. Zar je uvoznički lobi baš toliko jak? Međutim nije samo GMO u pitanju već i drugi štetni dodaci koji nam dolaze nekontrolisanim uvozom hrane i drugih proizvoda rađenih posebno za istočna tržišta. Kada se govori o GMO osim svetskog džina, firme Monsato treba ukazati i na Svetsku trgovinsku organizaciju koja nam ultimativno nameće GMO pa čak našu Vladu navodi da krši sopstvene zakone, da ona umesto Skupštine odobri promet i korišćenje ovakvih proizvoda. Eto šta STO I Monsato zaista misle o našoj državi, Vladi , zdravlju stanovništvu sa aspekta obezbeđivanja monopola i profita.

Kada je u pitanju KiM odnosno događanja na raspisanim lokalnim izborima na severu KiM, ostali deo Srbije je bio suočen sa jednom perfidnom manipulacijom. Oni koji sun a razne načine pa i ne samo verbalno bili protiv tih izbora, su okarakterisani kao huligani, nasilnici, ekstemisti. Kakvi ekstremisti? Zašto su ekstremistiZarad sprovođenja u briselu diktirane politike protivnici izdaje I kapitulacije zapadom i monstrumom od narko države stvorenom na još uvek delu Republike Srbije se proglašavaju “ekstremistima”. Jednom od takvih ekstremista zbog sumnje u ometanje izbornog procesa u Kosovskoj Mitrovici je određen jednomesečni pritvor zbog uništavanja izbornne kutije, hajde da ovo pogledamo malo bliže.

Naš predsednik republike nam je javno poručio da nije predsednik na KiM. Srbi se teraju na izbore koje nije raspisala naša legitimna vlast, već predsednica nezavisnog Kosova (koje mi kao ne priznajemo), Atifeta Jahjaga prema njihovom Ustavu i zakonima .Na osnovu čega je taj nesretnik uhapšen i određen mu pritvor. Ko i po kojem zakonu mu je pritvor određen ako su izbori po zakonima nezavisnog Kosova? Da li svi naši državni službenici moraju prethodno da traže dozvolu za posetu KiM. Da.Znači da mi na na toj teritoriji nemamo nikavih ingerencija. Izbori nisu raspisani i sprovedeni po zakonima Srbije, već nezavisnog Kosova pa bi ovim nesretnikom trebalo da se bavi njihovo pravosuđe. Nastranu što je to čista sprdačina. Da li su naši organi šiptarski servis? Kao ilustraciju stvarnog stanja koje se stalno prenebregava, citiraću samo nekoliko navoda iz kolumne Mirjane Bobić Mojsilović tek toliko da mali nosač kofera ali i ostali satrapi ostanu neupućeni.

– Ne moramo da priznamo Kosovo ali srpske tablice, lične karte i ostala dokumenta za Srbe sa kosova više ne važe.

Ne moramo da priznamo Kosovo, ali ne smemo da pisnemo kada srpskog ministra sprovedu nazad u Srbiju i priprete mu da više ne dolazi na njihovu teritoriju.

– Srbija ne mora da prizna Kosovo ali mora da prizna da tamo više nema šta da traži kao i da se obaveže da ništa više neće tražiti, jer teritorijom Kosova upravlja Vlada iz Prištine zajedno sa međunarodnim snagama koje nam i dalje poručuju da ne moramo ništa da priznamo ali da moramo da slušamo. I to da slušamo pažljivo.

– Srbija ne mora da prizna Kosovo,obijasnili su nam nemački parlamentarci, eto na primer dve nemačke su održavale kontakte ali se međusobno nisu priznale.Međutim ponovo spajanje Srbije i Kosova neće biti za razliku od SRN I DDR.

– Srbija ne mora da prizna Kosovo, ali Beograd ima da pregovara sa Prištinom i sve paralelne srpske institucije na severu Kosova se odmah ukidaju. Eto predsedniče vlade, pročitajte ovo i obnovite gradivo. Za pametnog dosta.

Što se tiče Sandžaka, situacija se polako ali sigurno kreće prema onome već viđenom na KiM. Proteruju se državni organi Srbije, nekontrolisano jača turski uticaj i politika neoosmanizma na Balkanu,paralelno sa našim zakonima uvodi se šerijat, slave se džihad i mudžahedini, briše se sve što je Srpsko, slave se ratni zločinci I pojačava islamizacija nemuslimanskog stanovništva. Ovo svakako nisu nove stvari, ali prošle kao i aktuelna Vlada su samo nemi posmatrači događaja čije detalje ne treba navoditi jer su svima poznati.

Jug Srbije je na žalost priča veoma slična prethodnim. Kada su u pitanju šiptari sa ovog područija, o kojima sam do sada nekoliko puta pisao, zašto se prema njima ne koristi isti rečnik kao prema neposlušnim Srbima na KiM koji su se zalagali za bojkot samoproglašenog nezavisnog Kosova. Dokle će se trpeti otvorena neprijateljska delatnost, ponižavanje, ismejavanje i nepriznavanje države Srbije uz kuknjavu o navodnoj obespravljenosti a uredno prazniti njene fondove. Da li će Srbija nešto preduzeti u sferi obrazovanja, sprečavanja otvaranja šiptarskog univerziteta sa profesorima i udžbenicima iz Albanije. Već viđeno i doživljeno u Prištini. Kako se završilo znamo. Zar smo i ovde osuđeni na ponavljanje?

I na kraju iako bi mogli još puno, puno toga da pišemo o “uspesima” prethodnih ali I ove vlade, reč dve o akciji “Grom”kojom bi trebalo da se reši deo problema u vezi narkotika .Prvo, akcija je najavljivana i na kraju su uz veliku pompu završila udarom na distributivnu mrežu sa minimalnim rezultatima imajući u vidu zaplenjene količine i uhvaćenu sitnu ribu. Lepo je to što je vlast pojurila dilere koji rasparčavaju drogue po ulicama, kafićima,ispred škola ali to je samo zamena teza u odnosu na krupne bosove i poznat promet koji se meri stotinama kilograma, Udareno je na dilere koji koliko sutra mogu biti, i biće zamenjeni drugim. Šta je sa glavnim igračima koji obrću ogromne količine droge i novca. Gde su oni u ovoj priči? Da li je smelo da se udari na njih? Šta je sa Velikim Trnovcem. Da li se još neko osim potodice seća Gorana Đorđevića? To je onaj policajac koga je na ulazu u Veliki Trnovac pregazio kolima narko diler kada je pokušao dag a zaustavi i pobegao na Kosovo. Da li se sećate zaklinjanja državnog vrha o žestokom odgovoru države? Da li su otišli u Veliki Trnovac i okrenuli ga nadlavačke pa maker to trajalo mesec dana.naravno da nisu. Ko sme da dirne u taj zlatni rudnik. Azija ima svoj zlatni trougao, a mi i Evropa rudnik. Da li je ovo taj žestoki odgovor ? Ili možda otvaranje puta čiju je izgradnju finansirala država Srbija uz, uz albanske zastave I veličanje terorista OVPBM.Da bruka bude kompletna otvaranju puta pored i koordinatora za jug Srbije Zorana Stankovića kao počasni gost prisustvovao je otac jednog od likvidiranih vođa terorističke OVPBM. Dokle Vlada misli da tetoši i ohrabruje ovu šiptarsku bagru. Pa se čudimo što niko ne poštuje ovakvu vlast i državu. Dokle će više da lužu ne samo sebe

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015