Ima li kraja izdaji

subota 26 oktobar 2013

Koliko još policajaca mora da izgubi život, koliko još treba udovica, siročadi, sahranjenih braće i sinova pa da izdajnici, politikantski profiteri, gomila „kadrova“, rođaka, prijatelja, braće po kesi i ostalih koji žive na grbači ovog naroda i države budu adekvatno nagrađeni za svoj „rad“.

Poginuli policajac Goran Đorđević koga je narko diler kolima namerno pregazio na ulasku u Veliki Trnovac kod Bujanovca, samo je na nesreću još jedan od pripadnika MUP-a koji je izgubio život zbog nesposobnosti, kriminala i politikanstva dela ne samo rukovodeće strukture MUP-a već i onih koji kreiraju ovakvu politiku uopšte.Zašto je policajac morao da bude na meti zahuktalog automobila kojeg je trebalo da po prethodnom nalogu zaustavi, pogotovo imajući u vidu područije gde se drama odvijala – teritoriju koju kontroliše narko klan iz svoje tvrđave, Veliki Trnovac.Postoji više načina da se bez upotrebe oružija zaustavi vozilo u pokretu ( slalom barikade, razvučeni šiljci i druga sredstva ) ali očigledno je da osim svoga tela, poginuli policajac druge opreme nije imao ili dozvolu da upotrebi druga sredstva.Ko njega ili druge policajce bez odgovarajuće opreme upućuje na teren, pogotovo na ovom delu teritorije Republike Srbije.Stiče se utisak da je život narko dilera ili nekog drugog kriminalca skuplji od života policajca ili potrebne opreme za ovakve slučajeve.

Već godinama unazad, Veliki Trnovac je prema do sada javno objavljivanim podacima, koji nisu demantovani, poznat kao veliki – glavni distributivni centar droge na Balkanu a i da policija skoro uopšte ne zalazi u ovu narko tvrđavu.Takođe prema podacima stranih policija, koji takođe nisu demantovani, skoro 70% droge namenjene zapadnoj evropi prolazi kroz Preševo i Veliki Trnovac u kome u svakom momentu ima dve tone narkotika, dok je dnevni promet oko pola tone što kontrolišu isključivo šiptari.Za Srbe i ostale Veliki Trnovac je zabranjeno mesto – zona.Sada se neumitno postavlja pitanje, ako se sve ovo zna zašto se samo mesto vojno-policijskom akcijom hermetički zatvori a onda detektorima i psima češlja kuća po kuća, prostorija po prostorija i problem droge, oružija i druge neprijateljske delatnosti dobrim delom reši na duži vremenski period.Da li za ovu kugu koja se uz sve ono što ide uz nju servira našoj omladini i deci u osnovnim školama, treba dozvola stranih mentora – protektora.Kome bi ovakva akcija smetala, štetila?

Neshvatljivo je kako direktor policije, koji je odavno ispunio sve zakonske uslove za penziju, i dalje sedi na svome mestu, uprkos obimu kriminala koji je zahvatio MUP, o čemu sredstva javnog informisanja na nečiju nesreću vrlo argumentovano pišu.Možda „mali Huver“ ili poznatiji kao „fijoka“ baš ovome duguje svoju dugovečnost na ovom inače osetljivom i značajnom položaju.Kako inače tumačiti odbijanje rukovodilaca bujanovačke policije da dozvole pratnju sa rotacionom signalizacijom kolima hitne pomoći koja su prebacivala povređenog Đorđevića da bi što pre stigao u nišku bolnicu.Ovako je brzima transporta povređenog bila prepuštena snalažljivosti i umeću vozača hitne pomoći.Da li i to spada u po direktoru najavu „žestoke reakcije države“ na ovo ubistvo.

Jedan veliki pesnik je svojevremeno napisao „strah životu kalja obraz često ….“ što su ovde mnogi vezali za svoj politički život.Osim nepotizma i raznorodnog kriminala, da bi na političkom nebu obezbedili večni sjaj svoje zvezde bez imalo stida i srama su uplivali u baruštinu izdaje državnih i nacionalnih interesa, kao da su materijalna dobra najvažnija stvar na svetu i da nemaju potomke koji će ih se jednog dana stideti.Slepu poslušnost stranim mentorima u koji spada pritisak da Srbi na KiM izađu na izbore koje je raspisala predsednica samoproklamovane države nastale na kriminalnoj secesiji, genocidu, etnocidu, kulturocidu i ekonomskoj propasti sveukupne srpske imovine na KiM, a koju bar deklaratino ne priznaju; kao i široki spektar sopstvene ekonomske eutanazije ne bih elaborirao, već bi samo podsetio na neke događaje koje ne bi ni jedna suverena država trpela.Kao lutke na koncu, vođene rukama svojih stranih mentora iz nama prijateljske EU kao i drugih stranih prijatelja, ma šta pričali, pristali su na amputaciju dela teritorije sa značajnim prirodnim resursima, industrijskim postrojenjima, infrastrukturom i značajnom privatnom imovinom većinskog srpskog stanovništva.Na područiju Preševa, Bujanovca i Medveđe pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske koji su izvodili borbena dejstva protiv voske i policije uz zločine prema civilima Srbima su amnestirani.Otvoreno se traži pripajanje tzv. nezavisnom Kosovu uz konkretnu podršku naših stranih prijatelja čiji ambasadori uživaju gostoprimstvo ove zemlje.Bez ikakve reakcije naših nadležnih organa opstaju njihovi konkretni koraci u pravci secesije, zahteva za povlačenjem naših državnih organa sa ovog područija i dolazak NATO trupa, vređanje srpskih žrtava na KiM pogotovo žrtava trgovine organima, deklarisanje Albanije kao svoje države kao i podizanje spomenika i memorijalnih kompleksa ubicama naših vojnika, policajaca i civila naravno s leđa i iz zasede.Blagonaklonost naših izdajnika je izgleda beskonačna pa se ovim šiptarskim dripcima i kriminalcima bez obzira u novije vreme oružane napade na policiju izlazi u susret po pitanju prosvete, zdravstva, promena imena ulica i još mnogo čega o čemu sam ranije pisao.

Da se u politici kao i u ekonomiji ništa slučajno ne dešava pokazalo se i na primeru predsednika vlade Republike Turske odnosno njegovoj izjavi o KiM, tokom posete Prizrenu.Njegova izjava o jednakosti KiM i Turske nije ništa novo i neočekivano u okviru njenih neoosmanskih ambicija na Balkanu a na štetu Srbije.Turska pruža punu političku i ekonomsku pomoć islamizaciji nemuslimanskog stanovništva ne samo u Srbiji, ne prezajući pri tome od mešanja u unutrašnje stvari suverene zemlje.Naravno ovo sve ne bi moglo da se dešava bez prećutne saglasnosti vlastodržaca odnosno nečinjenja.Sama izjava Predsednika vlade Republike Turske znači samo nastavak ranije politike kada su oficiri turske armije obučavali teroriste iz OVK u kampovima u Albaniji pred NATO agresiju.O pojačanom i agresivnijem delovanju turske OS u Srbiji i na KiM izlišno je komentarisati.

Reakcija na ovakvo ponižavanje Srbije od strane naših vlastodržaca je bila shodna unutrašnjopolitičkim potrebama pogotovo nakon blamaža našeg šefa države u proteklom periodu.U svakoj drugoj zemlji njegova ekselencija ambasador Republike Turske bi bio zamoljen da otputuje u Ankaru na „konsultacije“ isto kao i naš ambasador do razrešenja nastale situacije.Ovako će deo nacije po ko zna koji put crveneti od sramote i gutati gorku pilulu ponižavanja.

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2015