Dušan Petrović reciklaža jedne politike i karij

sreda 13 novembar 2013

Jedna stara izreka kaže da „vlast je slast“, najjači opijat poznat kroz istoriju ljudskog društva.Zbog vlasti i ljubavi prema vlasti menjala se istorija ljudskog roda ali i uz dodatak svih benefita koje vlast i njeno posredno ili neposredno vršenje donosi.Ovih dana svedoci smo jedne naprasne „ljubavi“ na našoj političkoj sceni, utapanja jednog izvornog pokreta i udruživanja dve stranke kojima je zajednički imenitelj najpre učešće u vlasti sa prozapadnih pozicija a onda dovršavanje ranijeg posla, razbijanje i uništavanje Srbije.Da bi se ovo bliže obijaanilo, potrebno je da se vratimo unazad na delovanje zvaničnih agencija stranih vlada ili tzv. Nevladinih organizacija preko kojih se subverzivnim metodama razbijala ne samo SFRJ, već i potonje tvorevine.

Pored ambasade Velike Britanije i drugih zapadnoevropskih zemalja, proces urušavanja Srbije se paralelno vodio i iz ambasade SAD u Beogradu, sprovođenjem strategije nazvane K1 (Kosovo-sporazum i posledice).Ova strategija ima za cilj da u svesti Srba minimizira istorijski i svaki drugi značaj KiM, a njeno sprovođenje je započeto još 2006. i traje do današnjih dana, što je potvrđeno i dvema depešama ambasade SAD u Beogradu (06belgrade1929 od 28.11.2006. i 07belgrade111 od 24.01.2007).Kako SAD smatraju da je nezavisnost Kosova završena stvar, težište dalje delatnosti je pomereno na buduću sudbinu Srbije, a to su po njima evro-atlantske integracije i po njihovim odnosno zapadnim merilia demokratska budućnost Srbije.Zvuči poznato zar ne? Realizacija je planirana u četiri faze; uticaj na izbor kooperativne demokratske vlade,smirivanje tenzija oko amputacije KiM,zavaravanje i potkupljivanje postkosovske Srbije raznim u suštini sitnim donacijama, definitivno usmeravanje Srbije u pravcu evroatlantskih integracija i NATO pakta.Ova strategija je bila intenzivirana naročito pred izbore 2007/2008 ali je aktuelna i danas preko zastupanja tzv. realističnog stava i pristupa prema pitanju KiM koju zastupaju naši pojedini „političari“ na vlasti.Početna finansijska sredstva za sprovođenje ove strategije u visini dva miliona dolara su obezbedile SAD preko svoje agencije USAID, odnosno organizacija Nacionalni demokratski institut (NDI) i međunarodni republikanski institut (IRI) koji je poznat i kao ekspozitura CIA.O delatnosti IRI-a detaljnije sam pisao u članku Slobodan Homen-od NVO do državnog sekretara, na forumu sajta Srpska politika pa se ne bih ponavljao.U realizaciji ove strategije osim pomenutih ambasada, su takođe bili angažovani Misija OEBS u Srbiji, Fond braće Rokfeler kao i naše NVO (Fond za otvoreno, društvo, NVO Crta iz Beograda, Centar za proučavanje alternativa direktora Milana Nikolića kao i pojedini kulturni i javni radnici).O ovome uostalom rečito govori novembarska depeša ambasade SAD u Beogradu od 2006. kojom se potvrđuje da je u toku sprovođenje prve faze u smislu afirmacije potrebe za velikom izlazno, zajedno za srbijušću i podržavanjem demokratkih snaga uoči parlamentarnih izbora 2007.U ovoj prvoj fazi, uz očekivanje tada jednog od čelnih ljudi DS-a, Dušana Petrovića o finansijskoj „izdašnosti“ SAD, vođena je kampanja „Izađi i glasaj“ koju je sprovodila NVO Crta putem internet prezentacija, koncerata, panel diskusija i slično a ciljna grupa su bili oni koji su prvi put koristili biračko pravo.Tom prilikom su takođe agresivno promovisane ideje o liberalizmu, demokratiji, ljudskim pravima uz podsticanje aktivnog uključivanja u društvene tokove.

U drugoj fazi planirana je medijska strategija u Srbiji zajedno sa ključnim evropskim zemljama a radi priznavanja nezavisnosti Kosova.U zavisnosti od situacije planirani su i drugi koraci uz „poruku koja će biti nemilosrdno pozitivna, fokusirana na budućnost, na mlade i na različite pakete našeg benefita“(nagrade) uz identifikaciju progresivnih Srba sa ugledom u javnosti koji će govoriti u korist Ahtisarijevog plana čijim će se sprovođenjem unaprediti životni uslovi Srba na KiM.(izjava Milana Nikolića oktobra 2011 listu Blic da je KiM izgubljena i da se za nju ne vredi boriti a čemu su se pridružili Biljana Srbljanović, Vuk Drašković,Čedomir Jovanović).U sklopu ove faze takođe su planirana razna putovanja u SAD za razne kategorije naših građana (učenici srednjih škola, studenti, lekari, policajci,novinari,razni administrativni službenici) zašta je bilo predviđeno oko šezdeset miliona dolara.

U skladu sa ovom strategijom Srbiji je u zamenu za KiM ponuđena EU perspektiva o čemu svedoči čitav niz američkih diplomatskih depeša, kao ona iz marta 2006. a čega su Boris Tadić i Vuk Jeremić i te kako bili svesni tokom razgovora sa američkom ambasadorkom pri OEBS-u u Beču.Iako su znali da je članstvo u EU za duži period neostvarivo, ipak su sa umišljajem nastavili da ubeđuju građane Srbije, kako EU nema alternativu.Tadiću je bilo poznato da će nakon njegovog izbora za Predsednika republike deo EU priznati nezavisnost Kosova ali je zbog ličnog benefita u svakom smislu, bez ikakve griže savesti obećao da će se u tom momentu „okrenuti na drugu stranu“ tj. amputirati deo teritorije republike Srbije a Srbe na KiM prepustiti sudbini koju im šiptari budu odredili.Istovremeno je nastavio da na predizbornim mitinzima širom Srbije i dalje vara birače kako se nikada neće odustati od odbrane KiM (Niš, januar 2008), garantujući da će krajem te 2008. Srbija dobiti status kandidata za EU.Uostalom, baveći se politikom Boris Tadić je načinio toliko krivičnih dela i izrekao laži,obmana i po zemlju ponižavjućih gafova da ih je stvarno teško sve nabrojati.Kada neko zbog svojih psiholoških karakteristika,“đon obraza“,prezira prema naciji i državi na čijem je čelu,podaničkog mentaliteta prema stranom faktoru, diskutabilnog izbora u ponašnju i ličnom životu, posle svega a sa mesta počasnog predsednika DS najavljuje svoj politički povratak da bi pomogao DS-u,najmanje iznenađenje je da je u inostranstvu ova namera dobila određeni publicitet i podršku.Jedan od takvih je i britanski analitičar Tim Džuda, ekspert za Balkan, koji je oduševljen Tadićem i idejom o političkom reaktiviranju(04.11.2013. „Blic“).Baš britanski kada je Srbija u pitanju.Naravno da pozdravlja ideju i verovatno sa gađenjem veliča izdajnika koji pomaže britansku sebičnost.Voleo bih da pročitam njegov komentar da je kojim slučajem Tadić britanac i da je tamo samo pokušao da radi ono što je ovde godinama nekažnjeno radio.

Nije samo Tadićevo licemerje u pitanju, u pitanju je licemerje DS kao stranke odnosno njene vrhuške.Tako je prema depeši 07belgrade1674 iz 2007. Zvaničnik DS (Borko Stefanović) uporno molio SAD „svetionik slobode“ da odlože priznanje Kosova do okončanja izbora, što bi omogućilo Tadiću da izbegne poraz a istovremeno ih uveravajući da Tadić nije samo najprozapadniji lider u regionu a samim tim garant održanja Srbije na evroatlantskom putu, već i da je narušavanje odnosa sa zapadom „crvena linija koju DS neće preći“.Ovo naravno nije jedina Stefanovićeva izdaja državnih i nacionalnih interesa.Depešom broj 07belgrade1632 od 10.12.2007. ambasada SAD obaveštava nadređene da su od strane političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije informisani o detaljima Akcionog plana Vlade Srbije o strategiji dalje borbe za KiM, čije je usvajanje planirano za 14.01.2008. a koji je stepenovan kao državna tajna.Ovu izdaju je prema tekstu depeše Stefanović počinio 05.12.2007. „na privatnom sastanku sa službenikom ambasade“.Umesto da ide u zatvor, tri godine kasnije (neometanog rada za stranu službu-državu) je baš taj isti Stefanović u Briselu kao ovlašćeni pregovarač, prihvatanjem niza sporazuma sa šiptarima izigrao Akcioni plan.Ovo je samo jedan segment kako su ovu nesrećnu državu i naciju izdavali i prodavali politički i stranački moćnici.Zaista mi je žao Aleksandra Vučića i njegovog neudobnog odmaranja tokom pregovaračke sesije.Kako li se sada oseća čitajući javno objavljene depeše ambasade SAD u beogradu?

Da politička moć nije večna, govori nam i praksa da pre većih političkih događanja u strankama dolazi do promena , pregrupisavanja, koalicionih sporazuma a što zavisi od specifične težine političara, stranke,mogućeg uticaja u izmenjenom okruženju.Kako i u samim strankama postoji rivalitet kao i želja mladih lavova za učešćem u podeli moći, dojučerašnji moćnici a sada gubitnici pribegavaju formiranju novih stranaka, frakcija, NVO, fuzijama, koalicijama.Zašto sam se do sada bavio DS-om, pominjao nihove rukovodeće kadrove?Zato što smo ovih dana svedoci prekomponovanja političkog ambijenta u Srbiji, utapanjem i međustranačkom saradnjom.Međutim kako će mo kasnije videti, ni to nije moglo da prođe bez ambasade SAD u Beogradu.

Bivši ministar za dijasporu u jednoj od ranijih demokratskih vlada, Srđan Srećković je Izvorni SPO na čijem je čelu utopio u novonastalu stranku Zajedno za Srbiju, Dušana Petrovića takođe višestrukog ministra u ranijim vladama, kao i p.pred. DS do januara 2013.kada je isključen iz stranke.Njemu, odnosno njegovoj poslaničkoj grupi-stranci je kao koalicioni partner pristupila i stranka Ujedinjeni regioni Srbije (URS) na čelu sa Mlađanom Dinkićem osnivačem i predsednikom G17+ koju je kasnije preimenovao u URS.O Dinkiću, bivšem guverneru NBS I višegodišnjem ministru odnosno njegovoj neprijateljskoj delatnosti sam detaljnije pisao u članku Mala štetočina na forumu sajta Srpska politika.Prema programu ove nove stranke,njena politika će se zasnivati na idejama solidarnosti, samouprave, Evrope i stvaranja jakih kredibilnih partija, i ukrupnjavanja poitičke scene Srbije.Iako je poslanička grupa-stranka Zajedno za Srbiju u fazi registracije, smatram da bi trebalo ukazati kako na političko okruženje iz koga je Petrović proistekao, tako I na određene momente iz biografije tvorca ove koalicije, jer je on proizvod novog slobodnog demokratskog društva nastalog na ruševinama Miloševićeve apsolutističke partijske države.

Dušan Petrović

Rođen 1966. U Šapcu, pravnik, u period 1992./2000. se bavio advokaturom.Pristupio je Demokratskoj stranci 1992. A 1966. postaje predsednik njenog opštinskog odbora u Šapcu.Za člana Predsedništva stranke je biran 2000. i 2001. Dok je za potpredsednika biran u dva mandata 2004. i 2006.U martu 2006.izabran je za zamenika Predsednika DS.Osim što je 2000. bio izabran za predsednika SO Šabac, u period 2000./2004. je bio poslanik u Veću građana Skupštine SRJ.Kada je u pitanju parlament, treba reći da osim što je bio šef poslaničke grupe DS, bio je i p.pred.Skupštine Srbije.U vladi Vojislava Koštunice 2007./2008. Bio je minister pravde a 2011. je postavljen za ministra trgovine i poljoprivrede.Januara 2013. Zbog razmimoilaženja u stranci je isključen iz DS ali je zadržao poslanički mandat i forrmira novu poslaničku grupu, Zajedno za Srbiju.

Prema do sada objavljenim podacima, među kojima su i podaci ambasade SAD u Beogradu njegova imovina u nekretninama, suvlasništvu u firmama, novcu u gotovini i na računima se u period 2011./2012. se procenjivala na više od stotinu miliona evra. Dušan Petrović zvani Karamela (zbog imitiranja Zorana Đinđića) je u širim krugovima poznat kao “gospodin 10%” za koga kada je novac u pitanju nema prepreke koja bi ga mogla zaustaviti.Da saznanja o njegovoj kriminalnoj delatnosti nisu samo jalova priča ili politička podmetačina govore javno objavljeni podaci o kriminalu u Kompaniji Dunav osiguranje putem isplata za nepostojeće štete, izmiškjene požare, fiktivnih krađa osiguranih automobile, pod nejasnim okolnostima osiguravanje objekata i drugo iza čega je preko drugog lica on stajao i na taj način finansirao ne samo sebe, već i DS.U ovaj segment svakako ulazi javno obraćanje grupe policijskih službenika iz Šapca 2010. koji obaveštavajući državnog tužioca, ministra odbrane (Šutanovac kadar DS), Vladu ukazuju na potrebu detaljne provere poslovanja firmi bliskih Petroviću: Inter kop. Golub petrol,Lamela, Maks Petrol,Top Šped, Ajant, Duga, Miki turs, Bane turs zbog zloupotreba, falsifikata, nelegalne trgovine naftom, utaje poreza i drugih krivičnih dela.Na ovo obraćanje naravno niko nije odgovorio, isto kao i u slučaju Sihdikata radnika Novog Beograda maja 2011. koji je takođe javno ukazao da Dušan Petrović obrće milione evra preko direktora firme Inter kop, Save krunića i firmi: Top-kalk iz Jazovnika, Alfa rs, Pro-kalk, Jugoterm, Auto Italija i drugih.Što se tiče Inter kopa nadležni organi već kontrolišu njeno poslovanje, jer postoje osnovane sumnje u neregularnosti oko isplata za rekonstrukciju jedne centralne beogradske saobraćajnice.

Ovde bi takođe mogli pomenuti jednu porodičnu svađu (u okviru DS) u kabinetu Borisa Tadića 2007. kada umalo nije došlo da fizičkog obračuna Petrovića i ministra Šutanovca oko odluke čije će komunikacijske uređaje kupiti naša vojska, jer je Petrović lobirao za izraelskog proizvođača a Šutanovac za francuskog.I ova nabavka je sada predmet ispitivanja nadležnih organa zbog sumnje u korupciju.

Da Petroviću nisu strane ideje vojvođanskih separatista, pokazao je prihvatajući ideju nenada Čanka o tzv. regionalizaciji, podeli Srbije na tri regiona.Ova podela bi obuhvatala Vojvodinu, Beograd i ostali deo Srbije a sve radi navodnog uspostavljanja nekakve političke ravnoteže, a ustvari nameravanom promenom ustava omeđiti granice stranačkog ali i ličnog pašaluka.I sada ovakva spodoba ne samo da formira stranku, već se nelibi da u Kruševcu na sastanku Glavnog inicijativnog odbora, movembra 2013.javno pozove Borisa Tadića da se aktivnije uključi u politiku kako bi njegova (Tadićeva) energija doprinela motivisanju velikog dela evropski orijentisanih birača.Tadić ponovo?!Pa u koliko Srbi imaju razuma i pamćenje onda bih se poslužio rečima Srećka Šojića, lika iz jedne TV serije “neće da može”.

Autor reksta koristio je sledeći izvor:

– Vikiliks tajne bogradskih depeša, autora Nikole Vrzića

 

Kaktus – Srpska Iskra




© Srpska Iskra 2013