Srbija, servilnost, NATO

utorak 7 april 2015

Krajem marta meseca obeležena je godišnjica NATO agresije na Srbiju.Kako i priliči, pojedini slugeranjski mediji su ovu godišnjicu po običaju propratili eufemizmima tipa intervencija ili bombardovanje a bez prave objektivne ne samo pravne kvalifikacije nasrtaja na jednu suverenu zemlju osnivača – članicu OUN već i sa drugih aspekata.Iako se o agresiji tokom proteklih godina pisalo uglavnom prema potrebama unutrašnje politike, radi boljeg razumevanja kontinuiteta našeg prihvatanja vazalsko-kolonijalne politike, neke stvari se moraju ponoviti, a imajući u vidu protek vremena i mlađe generacije, postaviti na svoje mesto.

I pre same oružane agresije, naša zemlja i nacija je bila podvrgnuta političkim i ekonomskim sankcijama nezapamćenim u novijoj svetskoj istoriji koje su bile genocidnog karaktera.Njima su se bezrezervno i bezobzirno kao i uvek, gledajući kroz istoriju, pridružile zemlje iz našeg neposrednog okruženja.Dovoljan je samo primer tragične smrti gušenjem jedanaest beba (jedna je nekim čudom preživela) jer Mađarska nije dozvolila hitan transport boca sa kiseonikom za bolnicu, pravdajući taj čin poštovanjem sankcija.Onda je potpuno razumljivo sa kakvom su spremnošću te zemlje stavile svoj vazdušni prostor na raspolaganje NATO agresorima.Iz paketa ovih zemalja treba izdvojiti Rumuniju koja se u celoj stvari nije puno pitala, ali je pokušala da nam koliko-toliko olakša situaciju.Treba reći da je na drugom mestu donetu odluku o agresiji na jednu suverenu zemlju, prvi put mimo SB OUN sproveo tadašnji generalni sekretar NATO, Havijer Solana, isti onaj dripac koji je kasnije Srbiji ponudio Sporazum o pridruživanju EU ali bez KiM.

Samoj agresiji je osim političkih i ekonomskih pritisaka prethodila i kampanja satanizacije Srba i Srbije.Tadašnji papa Jovan Pavle II je sa apostolskim mirom javno pozvao predsednika SAD, Bila Klintona, da bombarduje Srbe.Ministar inostranih poslova SRN, Klaus Kinkel se založio da se Srbi bace na kolena, dok se Margareta Tačer zalagala da Srbe treba zaustaviti odmah, zauvek.Nemački kancelar Helmut Kol je želeo da se Srbi podave u sopstvenom smradu, dok je Toni Bler prvo istrajavao na stanovištu da rat protiv Srba nije više samo vojni sukob već da je to bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva da bi kasnije postao najžešći zagovornik kopnenog napada..Ovo su samo pojedina istupanja političara, ali sa zajedničkim imeniteljem mržnjom prema Srbima kao naciji.Svi oni, ali i drugi, su se izjašnjavali za rat, ali na protiv SRJ nego isključivo protiv Srba.Na žalost takvih „intelektualaca“ je bilo i među nama, kao što je bio advokat Srđa Popović koji je za zagrebački list „Globus“ oktobra 1994. izjavio da na Balkanu neće biti mira dok Srbija ne bude vojno poražena.Ali to njemu i ostalima njemu sličnim ni malo nije smetalo da u toj i takvoj Srbiji i dalje žive, rade i za svoju otvorenu i nekažnjenu izdaju primaju strane apanaže.Još jedna napomena.Verovatno se ovakvim svojim izjavama a i kasnije direktnim činjenjem Toni Bler kvalifikovao da njega i njegovu konsultantsku firmu danas srpski državni vrh, odnosno predsednik Vlade angažuje kao savetnika i predavača našim ministrima.Šta reći do tipičan kolonijalni manir.

Treba da ostane zabeleženo, da je sila koja je napala SRJ bila jača 37 puta u vojnom i 670 puta u ekonomskom pogledu i da se služila međunarodno zabranjenim vrstama oružija uz planske udare isključivo po civilnim ciljevima.Tokom jedanaest nedelja agresije, NATO je angažovao oko 1200 aviona koji su izveli 2300 vazdušnih napada.Tom prilikom je ostvareno 26000 aviopoletanja raznih vazduhoplova (aviona, helikoptera) od kojih se 19000 odnosi na borbenu avijaciju, koja je upotrebila blizu 420.000 raznih projektila ukupne mase 23.000 tona.Lansirano je 1.300krstarećih raketa i bačeno 37.000 kasetnih bombi.Prema javno objavljenom podatku koji nije demantovan, deo kasetnih bombi koje su bačene na civilne ciljeva je bio namenjen ubijanju dece, jer su bile izrađene u vidu igračaka ili šarenih predmeta interesantnih deci.

Tokom bombardovanja, uništeno i oštećeno je oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km.puteva, 595 km pruga.Oštećeno je 14 aerodroma,19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture, 44 mosta ( 37 uništeno ).Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje uz do tada prvi put upotrebljene tzv. grafitne bombe za onesposobljavanje prenosne mreže.Međutim, treba imati u vidu da se osim vojnih planskim bombardovanjem i civilnih ciljeva pokušao slomiti duh vojske SRJ i civilnog stanovništva, da bi se stvorio utisak da je Nato sila protiv koje se ne može ratovati.Zato su bombardovali fabrike nameštaja, obuće, hrane i pića, tekstila, pošte, autobuske stanice, repetitore, predajnike, poljoprivredne kombinate i dobra, plantaže, vinske podrume, banje, robne kuće, nacionalne parkove, groblja, crkve, hotele, uništivši ili oštetivši 515 privrednih, infrastrukturnih objekata pri čemu je poginulo oko 3.000 ljudi / vojnika, policajaca, civila ), od koji 78 deteta.NATO soldateska je ustvari težište bombardovanja stavila na civilne objekte pri čemu je izvedeno 1.200 napada na 900 civilnih objekata i 370 industrijskih postrojenja samo na KiM.Ukupna šteta je tada procenjena na oko 100 milijardi dolara što govori da je cilj bilo stanovništvo.Ali NATO zlikovci se nisu zadovoljavali samo primenom klasičnih ubojnih sredstava, već su u nameri postizanja dugotrajnijeg efekta koji će se odnositi i na buduće generacije, pribegli upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom.Prema nekim procenama radi se o oko desetak tona, odnosno 37-50.000 komada takve municije.Stvar pogoršava činjenica da se NATO bombardovanje dogodilo u vreme setve, tako da je osiromašeni uranijum uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode što ga direktno uključuje u lanac ishrane.Ovo znači da će buduće generacije biti žrtve povećanog broja malignih obolenja, leukemije, prekida trudnoće i deformacija novorođenih beba.Ove činjenice su veoma egzaktno istražene i predočene u izveštaju šefa Misije za prostorni program OUN, Bakari kante, 1999. ali on nikada nije javno objavljen.Deo ovog izveštaja je američki novinar Robert parsons ipak uspeo da objavi u jednom švajcarskom listu pod naslovom “ Alarmantni skriveni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije „.Inače prema Parsonsu, svi izveštaji o upotrebama ovakve municije po zdravlje na Balkanu su bili kritikovani i menjani u kancelarijama OUN.Izveštaj bakari Kante je kategoričan u oceni da će buduće generacije koje će živeti na bombardovanom područiju biti direktno ugrožene, pogotovo što je kontaminacija vršena i supstancom PCB koja je izuzetno kancerogena i odgovorna za imunološka oboljenja.

Nakon 78 dana agresija je obustavljena potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu.Već tada se moglo naslutiti šta nas čeka, jer između ostalog Kumanovo u Srpskoj istoriji zauzima značajno mesto.Iako po onom starom pravilu da se borba do bezuslovne predaje vodi samo za sebe i uprkos činjenici da su SAD izvele više od 65% avionaleta, više od 80% vazdušnih udara i 90% elektronskoh dejstava, od ukupnog broja upotrebili su 85% oružija sa preciznim navođenjem, ispalili 95% od upotrebljenih krstarećih raketa, meritorno odlučivali o izboru ciljeva; ipak su dobar deo pobedničkog kolača prepustili svojim pomagačima u ovom bezčašću.Od Srbije se nije tražila bezuslovna kapitulacija koja se obično završava okupacijom.Možda i zato što se na zapadu ovaj rat pratio putem TV vesti i što zemlje NATO alijanse u ovom sukobu nisu bile suštinski ugrožene nacionalnim opstankom, ekonomijom i sl.Tog momenta se ni od Srbije nije zahtevala bezuslovna kapitulacija OS ili promena režima, već rešavanje problema KiM, tako da iako je ovim sporazumom definisano povlačenje Srbije sa teritorije KiM ona ustvari i dalje ostaje pod nekim našim suverenitetom još uvek kao deo Srbije doduše pod međunarodnim nadzorom, ali bez bilo kakvog uticaja eventualnog šiptarskog referendumskog izjašnjavanja.To što je organizovano zločinačko udruženje zvano DS, Boris Tadić, Borko Stefanović, Ivica Dačić i drugi izdajnici u nekakvim naknadnim pregovorima prihvatili politiku puzećeg priznanja nezavisne šiptarske države na KiM mimo Ustava, zakona, volje građana to je neka druga priča koja bi trebala zanimati određene državne organe i naše „reformisano“ pravosuđe – tužilaštvo.

Nakon agresije i opsežnih priprema, pučističkom promenom režima Slobodana Miloševića i dovođenjem svoje DOS-ovske kamarile na vlast, zapad je obelodanio svoje prave namere i planove.krenula je u istoriji po obimu, strukturi i dubini društva nezabeležena izdaja državnih i nacionalnih interesa Srba i Srbije.Satanizovane i iz društvenog života uklanjane sve patriotske snage koje su se borile protiv agresije.Pod vidom “ reformi“ koje su sprovodili izdajnici ustoličeni u fotelji ministra odbrane ( Tadić, Šutanovac i drugi ) ali i drugih ministarstava, razarana je i pod stranu kontrolu stavljena vojska sa svim svojim resursima.Dojučerašnji agresori i ubice civila su svečano dočekivani i darovana su im najviša priznanja naše “ reformisane “ vojske.Evroreformska javnost u Srbiji potpomognuta brutalnom kampanjom i od štedro plaćenom petom kolonom u vidu raznih NVO, vodila je besomučnu antisrpsku kampanju kao i kampanju sa ciljem potiskivanja NATO zločina iz svesti ljudi.Ta anacionalna i zločinačka kampanja i danas nekažnjeno traje, iako se na vlasti promenilo više garnitura.U stranim medijima Srbi se izjednačavaju sa nacistima kroz upotrebu izraza tipa etničko čišćenje, koncentracioni logori, deportacija i slično a koji otvoreno podsećaju na nacizam.Kako u stranim, tako i u domaćim medijima, naročito u formama tzv. istraživačkog novinarstva, akcenat je stavljan na zločine i razaranja koja su napravili Srbi, a kako toga nije bilo dovoljno korišćeni su ordinarni falsifikati.Ta novinska naklapanja sama po sebi ne bi bila toliko strašna da uprkos ozbiljnoj šteti nijednom ne samo stranom novinaru, agenciji, listu pa čak i tzv. državnim službenicima nije izrečena odgovarajuća sankcija iako su ispunjavali sve zakonske uslove.Zato je i bilo moguće da marta 2013, Saša Milenić visoki funkcioner URS-a i predsednik Skupštine grada Kragijevca na svom profilu na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter, na dan početka obeležavanja NATO agresije na Srbiju, navede da je Srbija vršila genocid nad svim narodima bivše Jugoslavije i da je NATO zapravo oslobađao Srbiju.Ovaj idiot se takođe pitao da li je tačna ideja ideologa ustaškog pokreta Anta Starčevića da je naziv Srbi izveden od lat. reči servus što znači rob.Takođe, ovaj idiot smatra da je Srbija izvršila genocid nad šiptarskim stanovništvom i sa namerom ušla u rat sa NATO da bi imala omladinu koja misli o odbrani a ne o po njemu suočavanja sa odgovornošću za genocid.Njegova ostala lupetanja ne bih komentarisao.Ustvari ne bih ni ovo, ali me ovakve stvari bez reakcije za to od ovog naroda plaćenih državnih organa podsete na te iste organe koji su ekspresno reagovali do izricanja kazne onoj nesrećnoj profesorki u Novom Sadu koja je takođe na svom nalogu branila Republiku Srbiju od naraslog vojvođanskog separatizma.Da, da, to je prava mera demokratije, pravne države i jednakosti pred zakono.

Mantra o opravdanosti bombardovanja Srbije se bezobzirno u raznim formama i oblicima i dalje vrtela iako je svima bilo jasno da sve ono što se dogodilo i događa je nastavak politike svođenja srpskog nacionalnog prostora na predkumanovsku teritoriju ( zato je i kumanovo simbolično izabrano za mesto potpisivanja VTS-a ) uz po toj politici sasvim logično proterivanje Srba sa prostora KiM.Ovo proterivanje je delom obavljeno, ali i još uvek traje, od strane banditske OVK uz asistenciju NATO kontingenta na KiM i tzv. međunarodne upravne strukture OUN i EU.NATO trupe na KiM često su namerno pravile poljske ali i druge štete Srbima, ne plaćajući nikakvo odštetu, doks su za slične slučajeve šiptarima isplaćivali sve do poslednje pare.Tokom martovskog pogroma Srba, pod vidom spasavanja Srbe su trpali u kamione i vozili u svoje baze umesto da rasteraju te divljake i spreče pljačku i paljenje kuća radi sprečavanja povratka Srba.Osim imovine stradali su mnogi pravoslavni verski objekti jer su ih svome poslu “ posvećeni „, hrabri, odvažni, NATO supervojnici odmah napuštali prepuštajući ih razjarenim životinjama.Svoju vojničku ali i ljudsku čast spasao je jedino italijanski kontingent koji je poverene im svetinje sačuvao oružijem rasterujući te greške prirode.Istini za volju i ostali deo NATO trupa je pucao bojevom municijom u nekim drugim prilikama ali isključivo na nenaoružane Srbe – civile što je naša podanička vlast tada uz minimum minimuma protesta relativizirala.

Sistematskim i planslim aktivnostima izdajnika na vlasti i ostalih petokolonaša, razbijena je ne samo vojska već i ceo sistem odbrane,čime je kroz projektovani ekonomski slom Srbiji oduzeta mogućnost da brani kako je ironično rečeno “ prevelike nacionalne teritorije“.Čitavim nizom kampanja, izdajničke vlasti o civilnom služenju vojnog roka, otkupom i amnestiranjem vojnih begunaca sabotirana je odbranbena politika, ako ju je uopšte i bilo.Amnestirani su izvršioci najmonstruoznijih zločina nad Srbima u vreme NATO agresije, dezerteri pa čak i NATO nalogodavci u odsustvu.Falsifikatima i izvrtanjem činjenica najveći deo vojno-policijskog i političkog vrha zemljeje “ dobrovoljnom “ predajom završio u Hagu.Srpska istorija pamti razne kolaborante i saradnike srpskih neprijatelja i okupatora, ali su ih sve po bezčašću, besprimernoj mržnji i spremnosti da služe stranim gazdama prevazišli kriminalci okupljeni oko zločinačkog ufruženja zvanog DS, Boris Tadić, Dragan Šutanovac i ostali.U ovu branšu svakako spadaju kriminalci tipa koruptivnog, prasastog nosača koferčeta sa mitom, ministra pa predsednika Vlade pa ponovo ministra Ivice Dačića ali i ostalih kao što su Dinkić, Labus, Vlahović, Mirko Cvetković,Đunić, uz niz tzv. tajkuna koji su besomučno pljačkali ovu zemlju.

Rušenjem Miloševića, vlasti se dočepao DOS, konglomerat raznih stranaka, strančica politikanata i sitnih šićarđija koji su pruženu priliku videli kao otvoreni semafor za pljačku i lično bogaćenje.Naravno u svemu su prednjačili DS, SPS,G17+(URS) sa svojim “ kadrovima „.Zoran Đinđić, predsednik Vlade promovisan je i ustoličen od strane zapada radi novog ekonomskog „reformskog“ kursa koji nije značio ništa drugo do da po nalogu novog svetskog poretka pljačku državne-društvene imovine odnosno prodaju stranim multinacionalnim kompanijama.Trebalo je vratiti pare utrošene za agresiju ali i zaraditi.Đinđić je time omogućio prodaju hiljada preduzeća stranim kupcima od kojih su neki i direktno učestvovali u agresiji.Ovo je izvedeni uz pomoć brze promene zakona preko uvek na usluzi i poslušne partijske glasačke mašine u Skupštini.Za ovaj posao, Đinđić je bio pohvaljen od strane Svetske banke zbog angažovanja internacionalnih banaka u procesu privatizacije.Ovde se mora naglasiti da su se nakon agresije u beogradu pojavile raznorazne zapadne kompanije čiji su rukovodioci-deoničari ili vlasnici u prethodnom periodu dobrano „zadužili“ Srbe i Srbiju.Jedna od takvih bruka je i sramota oko izgradnje kargo centra na aerodromu Beograd, investicije vredne 100 miliona dolara.Kao investitor se pojavila firma iz SAD iz koje su stajali Robert Gelbard izaslanik Bila Klintona na Balkanu,Vilijam Voker, agent CIA i trgovac oružijem, Agim Čeku i drugi.

Iako su na sva usta pljuvali po ranijim režimima i socijalizmu, novopečenim demokratama nije ni malo smetalo da odmah krenu u rasprodaju onoga što im je taj mrski socijalizam ostavio, naravno uz lične provizije, pa makar to bili po državu i naciju vitalni resursi.Na žalost ne radi se samo o rasprodajama već i izvanredno isplaniranom i pripremljenim udarom na osnovne vrednosti nacionalnog bića Srpskog naroda prvenstveno prema mladoj populaciji podložnoj lažima, poluistinama ili čak istinama ali u drugačijem obliku i značenju.U jednu od takvih istina preoblikovanih za potrebe naših zapadnih „prijatelja“ spada i sve ono što je vezano za NATO, počev od perioda pre agresije, agresije i naročito posle, kada nam se otima deo teritorije uz proterivanje dela stanovništva.

Imajući u vidu delatnost Borisa Tadića, Dragana Šutanovca i ostalih a u smislu udaljavanja Srbije od Rusije, Kine, Indije a radi uvalačenja srbije u NATO, Budimir Milutinović je u jednom svom tekstu lepo obijasnio kako svaki kandidat za NATO prvo mora oslabiti svoju vojsku gotovo do samouništenja, toliko da nije u stanju da brani i odbrani svoju teritoriju.najupečatljiviji primeri, osim našeg, su svakako primeri Slovenije koja je po diktatu bezuslovno prihvatila njihove standarde tako da su tenkovi i druga teška oklopna vozila završili na „klocnama“ a težište je prebačeno na točkaše koji su u sastavu NATO lakih oklopnih bataljona.Ili primer Bugarske, koja je povinujući se NATO zahtevima ukinula Komandu operativnih snaga, Komandu za specijalne operacije, Komandu istočnih i zapadnih kopnenih snaga, Taktičku avijacijsku komandu, Komandu vazdušne odbrane,Naravno sudbinu komandi dele i jedinice koje se reorganizuju.Osim navedenog treba reći da Bugarska kupuje vojnu tehniku i opremu od već preporučenih proizvođača kao i ostale članice NATO, što direktno dovodi do zavisnosti od vodeće članice alijanse-SAD.

U ovom smislu, bez ikakvog stava, odluke Skupštine, ispunjavajući svoje izdajničke zadatke Boris Tadič je septembra 2006. u Vašingtonu sa Kondolizom Rajs potpisao Sporazum o statusu snaga („SOFA“) kojim se regulišu odnosi sa VS (zajedničke vežbe, razmena osoblja, saradnja sa nac. gardom Ohaja).U najavi su bili i drugi sporazumi o nabavkama i uzajamnim uslugama (ACSA), o bezbednosnoj saradnji (CSA), dok je već pre potpisivanja SOFA sporazuma bio potpisan Sporazum o sprečavanju širenja oružija za masovno uništenje kao i unapređenje odbranbenih vojnih odnosa sa SAD.Kakva drskost i cinizam i naša servilnost i kapitulantstvo.Ovakav sporazum potpisujemo sa onima koji su tokom agresije namerno bombardovali civile zabranjenim oružijem, vodili protiv nas RHB rat uključujući i uranijum.Što bi (da parafraziram) narodni pesnik rekao,to je nama naša borba dala, da izdajnika Tadića imamo za glavara.

Kada je u pitanju SOFA sporazum, treba imati u vidu da je on prvobitno bio jedan od instrumenata OUN kod formiranja i upućivanja međunarodnih mirovnih misija u neku zemlju.Da bi ove snage uopšte bile formirane neophodan je prethodni sporazum između zemalja članica OUN koje daju svoje trupe i sporazum koji OUN sklapa sa zemljom na čijoj se teritoriji ove snage raspoređuju.Treba znati da sporazum o statusu snaga nikada nije bio sačinjen između Srbije i OUN-NATO u vezi KiM.Decembra meseca te iste 2006. Boris Tadić je u glavnom štabu NATO u Briselu, na sastanku sa Severnoatlantskim savetom potpisao pridruživanje Srbije, Programu Partnerstvo za mir.Istovremeno su pristupanje ovom programu osim Srbije, pristupile Crna Gora i BiH.Ovom prilikom u govoru na sednici Saveta, Tadić je otvoreno naglasio „da je ovo samo prvi korak koji će kulminirati potpunom integracijom regiona u NATO“ i da „danas počinje novo poglavlje u istoriji demokratskih sloboda u jugoistočnoj Evropi“.Svaki dalji komentar je suvišan, pogotovo što je tada u govoru Generalnog sekretara NATO, JAP de HOP Šefera jasno naglašen princip bezuslovne saradnje sa Hagom što je Tadić kao „moralni imperativ“ prihvatio.Kao što se vidi iz u međuvremenu proteklog vremena i događaja, sve potonje Vlade i vlastodršci su ostali i istrajavaju na ovom konceptu.

Međutim, kada se radi o ovim sporazumima mora se naglasiti da SOFA sporazum tada nije dostavljen Skupštini na ratifikaciju niti objavljen na sajtovima nadležnih organa ili institucija, iako čini celinu sa Sporazumom o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju koji su 18.07.2005. u Beogradu potpisali tadašnji ministar inostranih poslova Vuk Drašković i Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Šefer.Osim što se ovim sporazumima menja međunarodni položaj Srbije, njenih organa pa i građana, sporazum o prolasku NATO trupa krou Srbiju, Vuk Drašković ga je potpisao neovlašćeno tj. bez odobrenja Vlade i parlamenta, što bi u u nekom eventualnom postupku moglo dovesti do pitanja njegove validnosti, ma da kada je u pitanju NATO izgleda da je sve dozvoljeno.A kako može da primena ovih ugovora gde su vojnici NATO, pa bili oni i iz Hrvatske, uživaju potpuni imunitet za sve, apsolutno i bukvalno sve, može se videti iz slučaja narednika vojske SAD koji je zbog svoje monstruoznosti ipak u SAD osuđen zbog zlostavljanja, silovanja i ubistva jedanaestogodišnje šiptarske devojčice na KiM.Ovaj svoj postupak, narednik je oholo obijasnio da su to inače „g..na Trećeg sveta i od tih zločina se lako pobegne jer ih štiti njihova država (SAD)“.Znajući koliko ovakvih incidenata armij SAD ima širom sveta, amerikanci se svuda unapred preko ovakvih ugovora obzbeđuju od krivične odgovornosti i suđenja svojim vojnicima po zakonima domicilne zemlje.To znači da je ovim ugovorima stranoj vojnoj sili dat primat ne samo nad zakonodavstvom Srbije, već i Vojskom Srbije jer mogu po svom nahođenju bez ikakve naknade koristiti njenu kao i civilnu infrastrukturu, vazdušni prostor, akvatoriju.Međutim, pripadnici NATO (grupa inženjeraca) su ne čekajući usaglašavanje detalja ugovora, u okviru izviđačkih aktivnosti detaljnispitivali nosivost i propusnu moć niza naših infrastrukturnih objekata na glavnim komunikacionim pravcima ili pravcima od interesa.

Sve ovo ali i neke druge stvari koje su se kasnije dešavale, predstavljaju deo politike puzećeg uvlaćenja Srbije u NATO iako je formalno i dalje na snazi Deklaracija Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti, koja ne samo da isključuje vezivanje, pridruživanje ili članstvo u bilo kakve vojne saveze.Uz obilnu finansijsku podršku iz inostranstva u Srbiji je razvijena čitava mreža-sistem tzv. civilnog sektora koji propagira članstvo u NATO, ni najmanje se ne libeći obesmišljavanja, vređanja, i napada kako na nacionalni ponos, istoriju, patriotizam do otvorenog neprijateljskog delovanja i satanizovanja svakog vida ili oblika odbrane Srbije.Na nesreću deo ovakve propagande se i danas finansira iz budžeta Republike Srbije da bi se antinatovsko raspoloženje građana preokrenulo u pronatovsko iako smo do juče bili njihov parije i žrtve.

Srbija je potpisala takođe još jedan sporazum Individualni plan akcionog partnerstva Srbije i NATO (IPAP) koji takođe dovodi u pitanje našu vojnu neutralnost jer je njime predviđeno potpuno usaglašavanje standarda oružija, municije, tehnike i celokupne vojne infrastrukture.Samo je ostalo nepoznato koliko će nas sve to koštati, ma da je baš zbog ovakvih izdataka Austrija nedavno odbila pritisak za ulazak u NATO.Takođe pod upitnikom ostaje činjenica da u dokumentu koji su nedavno u briselu potpisali ministri inostranih poslova i odbrane, Ivica Dačić i Bratislav Gašić ima mnogo drugih naših obaveza koje zaslužuju analizu čak i sa stanovišta (ne)ustavnosti, jer je ovaj dokument najavljen kao akt najvišeg stepena saradnje Srbije i NATO.Analizu naših obaveza iz ovog ali i prethodnih dokumenata nadam se da će dati odgovarajuću državni organi i tužilaštvo.Bez obzira na još uvek sveže rane od agresije i stav nacije u vezi NATO, u periodu 13-15 juna 2011. u Beogradu je održan NATO skup pod nazivom Strategijska vojna konferencija za partnere.Kako nas je blagonaklono i profesorski podučila tadašnja državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević, prethodno direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, radi se o najvišem skupu ali ne i samitu, jer samit koji je najviši politički skup okuplja zemlje članice a Srbija to nije.Ali ostaje pitanje zašto je troškove skupa snosio NATO.Iz iznenadne ljubavi?Griže savesti?Ovaj skup je izazvao određeni odijum u javnosti kada se oglasio i Patrijarh srpski Irinej, protiveći se jer Srbija još nije zalečila rane od bombardovanja.Na ovakvo istupanje Patrijarha reagovao je ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavom da „kvazi patriote napadaju NATO“, ciljajući na Patrijarha, istovremeno ističući da se ovakvim napadima pričinjava šteta bilateralnim odnosima Srbije sa Grčkom, Rumunijom, bugarskom, norveškom.Nabrajajući zemlje pravoslavne konfesije ovaj lopov i izdajnik je „zaboravio“ najveću i najjaču zemlju-državu Rusiju čijim je naoružanjem uglavnom naoružana i naša armija.Da, ali se od nje ne može uzeti provizija za nabavku elektronske opreme kao od zapadnih partnera.

Prema depeši ambasade SAD u Beogradu iz maja 2009. nakon Bajdenove posete, vidljivo je da SAD žele da Srbija razmotri pristupanje alijansi ali je neće pritiskati zbog još svežeg sećanja na agresiju.Tokom posete, odvojeni sastanak Bajdena i Šutanovca tog „reformski orijentisanog zagovornika saradnje sa NATO“ dao je po oceni amerikanaca ministru Šutanovcu „dodatni kredibilitet i težinu u procesu formulisanja politike“ uz preporuku daljeg jačanja vojne saradnje SAD i Srbije uz rad na edukovanju javnosti o prednostima članstva u NATO, kako je izvanredno primetio novinar Nikola Vrzić.Što se tiče Šutanovca, apsolutno je neshvatljivo da se njegovom čisto lopovskom delatnošću nisu pozabavili nadležni vojni i civilni organi pogotovo što je već dosta toga bez demantija, tužbi i sličnog objavljivano u sredstvima javnog informisanja.

Takođe kada je reč o NATO, radi lakšeg razumevanja dosadašnje izdajničke politike naših vlasti,treba odgovoriti i na neka pitanja kao što su; šta sve radi NATO, ko i zašto podstiče njegovo širenje, koliko to sve košta i ko to uporno gura Srbiju u NATO.Da pođemo redom.

Osim uobičajenog pritiska i agresije na zemlje i režime koji im nisu po volji, torture u svojim bazama prema neistomišljenicima,Nato se bavi krađama i švercom.U svetskim medijima su se pojavile informacije o krađama kulturnog blaga u kome su učestvuju pripadnici NATO kao i nesprečavanju narko trgovine.Tako je na područiju Hutovog blata kod Čapljine (BiH) izuzetno bogat arheološki lokalitet ispražnjen (opljačkan) kada su natovci sa petnaestak vozila blokirali lokalitet koji su nakon nedelju dana napustili.Svaki protest lokalnog stanovništva se završavao preduperenim dugim cevima.Neprocenjivo istorijsko blago je izneseno u inostranstvo kao i eksponat iz Muzeja bitke na Sutjesci, za koji se čak i zna koja NATO jedinica ga je odnela.Sličan slučaj je i sa sakralnim predmetima iz srpskih manastira i crkava ne samo na KiM visoke kulturološke, istorijske i umetničke vrednosti koji su pre paljenja i rušenja tih objekata opljačkani i završili na međunarodnom crnom tržištu, privatnim i drugim kolekcijama.

Dok SAD i NATO u Srbiji uništavaju ostalo i navodno zabranjeno oružije (razne vrste mina, napalm), 4000 tona po njima viška municije nepotrebne našoj vosci kojoj se slabi odbranbena moć, armija SAD promoviše teroriste iz tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga kao „stub regionalne bezbednosti“.Prema tvrdnjama profesora Danijela Genzera sa Univerziteta i bazelu, organizaciju i opremu za ove teroriste, narko dilere i trgovce ljudskim organima obezbeđuju CIA, MI6, NATO.Što se tiče podsticanja širenja NATO alijanse priključivanje bivših socijalističkih zemalja se podstiče na sve načine sredstvima iz SAD čiji je strateški cilj da sa vojnim arsenalom dođe na granicu Rusije koju bi u najpogodnujem trenutku podelila.Ta podela bi se odnosila na evropski, azijski i sibirski deo.Sibirski deo kao najvredniji prirodni resurs bi u ovoj podeli naravno pripao SAD kao bogomdanoj svetskoj sili predvodnici.

Što se tiče ulaska u NATO, treba znati da za zemlje kandidate taj ulazak predstavlja gubitak suvereniteta ne samo nad vojskom nego i nad teritorijom.Priče o uštedama u smislu smanjenog broja vojnika i tehnike su puka bajka jer se odmah postavlja problem zbrinjavanja tog viška vojnika i njihovih porodica.Tu ne pomažu projekti tipa Centar Prizma u smislu prkvalifikacije kao što je pokušano kod nas, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu gde je pripadnicima vojske predviđenim za „odstrel“, oficirima, podoficirima i drugima ponuđena prekvalifikacija u vozače, rukovaoce građevinskih mašina,servisere rashladnih uređaja,radnike na instalaciji vodovoda i kanalizacije,kuvare varioce i slično.Ove prekvalifikacije su finansirane donacijama Švedske, Norveške, Danske i još četrnaest drugih zemalja.Primer ne samo kapitulantstva već i ciljane degradacije i ponižavanja ne samo vojske već cele nacije i njene istorije.Kada se po „preporuci“ brojno stanje armije smanji toliko da ona više ne može garantovati teritorijalni integritet i suverenitet države, javlja se pitanje cene da neko drugi to obavlja.Jasno je da raznorazne SOFA sporazume plaćaju poreski obveznici zemalja koje su ih sa NATO sklapale pogotovo kada svaka članica ili kandidat za članstvo snosi troškove angažovanja svojih trupa u trećim zemljama.U sistem svoje transformacije NATO je u poslednje vreme uvrstio i uticaj na prekrajanje evropske istorije što je svakako iritirajuće po moral nekih nacija a što izaziva neke nove unutrašnjopolitičke podele i dodatne finansijske troškove.

Na pitanje ko to gura Srbiju u NATO, odgovor je jednostavan.Vlast, naša domaća marionetska vlast.Treba zapamtiti da su Srbija i srpski narod kroz istoriju imali svoju vojsku koja nikada nije bila osvajačka već odbranbena.Ovde opet moramo pomenuti Šutanovca koji se osim dobijene podrške za NATO integracije na odvojenim sastancima sa Bajdenom i Hilari Klinton zalagao za profesionalizaciju naše vojske (uvod u za ulazak u NATO) što su osim Čedomira Jovanovića odnosno LDP-a podržavali i DS,SPS,G17+ i SVM. Čedomir Jovanović nikada nije krio svoju želju da Srbija uđe u NATO ističući da je ulazak u alijansu garancija za bezbednost u regionu i teritorijalnu celovitost Srbije.Njegov belopraškasti mozak ne može da shvati pojam teritorijalnosti republike Srbije kao i kršenje Ustava i odluke Skupštine o vojnoj neutralnosti.Očigledno ima problema sa shvatanjem značenja pojmova vojna neutralnost, garancijama NATO o celovitosti zemlje, ali i pokroviteljstvom SAD i NATO u stvaranju armije nezavisnog Kosova od tzv. KZK odnosno boraca OVK.Uostalom taj ljubitelj belog hedonističkog života ali i poslova sa one strane zakona nikada nije ni krio da je na stranim jaslama i da je pobornik nezavisnog Kosova.No da se vratimo rastakanju vojske i zemlje.

Ministarstvo odbrane je sledeći pomenuta načela krenulo u „odstrel“ svih onih koji su se istakli u odbrani zemlje odmah nakon stavljanja pod NATO kontrolu(o čemu sam u jednom ranijem tekstu pisao) uz uništavanje tzv. viškova naoružanja.Dobijaju se nekakve donacije u repariranim terenskim vozilima i opremi, potpisuju se nekakvi sporazumi i vrši promena kalibra pešadijske municije.Do tada u našem naoružanju pouzdan kalibar 7,65 se zamenjuje NATO kalibrom 5,56 što osim promene u fabrikaciji municije zahteva i promenu u naoružanju.Činovi i oznake na uniformama se menjaju, prolagođavaju NATO standardima uz uvođenje novih činova, brigadnnog generala i komodora.Na sve ovo NATO je izdvojio dva miiliona dolara za promotere ideje o ulasku Srbije u alijansu, dok Šutanovac kao tadašnji ministar odbrane ne da nije video alternativu ulaska u alijansu, već je sebi svojstvenom glupšću dozvolio javno istupanje u smislu da ne smatra potrebnim da se u vezi pristupa alijansi sprovede referendum jer se „o strateškim pitanjima ne može odlučivati u atmosferi hajke ispunjene emocijama“.Ovom izdajniku i kriminalcu emocije poput patriotizma i spremnosti da se oružijem brani zemlja su nepoznate.Jedina njegova emocija je finansijski probitačno služenje stranom interesu.

Uprkos svemu što nam se dešavalo svedoci smo i dalje neprekidnog pritiska na Srbiju u vezi učlanjivanja u alijansu.Doskorašnji Generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen je javno izjavljivao da je agresija na Srbiju bila u skladu sa Poveljom OUN, kao i da je bila u cilju sprečavanja genocida.Naravno ton ovoj izjavi je dao „tata“ Obama pričom o nekakvom „legalnom“ referendumu o nezavisnosti Kosova, mada kakve veze ima rušenje mostova u Novom Sadu, bombardovanje studija RTS u Beogradu i Novom Sadu, razaranje Aeksinca, Varvarina i drugih mesta, raketiranja putničkog voza na mostu kod grdelice sa „genocidom“ na KiM.Možda gospodin Rasmusen misli na zajednički genocid šiptara i NATO nad Srbima jer se tačno znalo koliko je jednih i drugih bilo na KiM pre agresije a koliko je Srba i u kakvim uslovima ostalo sada.

Ako je alijansi toliko stalo do šiptara zašto im ne otvore svoje granice?Zašto im umesto bolnica i škola prave vojsku?Zašto ih „demokratski“ i po principima slobodnog sveta guraju u nove sukobe umesto da ih leče, prosvećuju, uče redu i radu a ne da podržavaju njihov pljačkaški i genocidni mentalitet.

Anders Fog Rasmusen bi takođe morao dati objašnjenje za proračune japanskih stručnjaka o količini upotrebljenog eksploziva prema Srbima u koji ulazi i osiromašeni uranijum kao za tri i po Hirošime, a eksploziv bačen na Srbiju je ekvivalentan više od šest Hirošima.To znači da je na teritorije nastanjene Srbima alijansa bacila eksploziva snage veće od devet Hirošima.O ovome bi trebala da razmisli i nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen koja je maja 2014. Posetila nemački kontingent na Kim i tom priliko ne trepnuvši izvalila da NATO bombardovanje nije predstavlalo kršenje međunarodnog prava.

Iako geostrateške interese SAD i zapada uopšte zastupaju i brane ne samo političari od uticaja već i vrhunski odlično plaćeni lobisti, Srbija mora da istraje u ponavljanju činjenica, pravi filmove, piše knjige, objavljuje dokumenta, slike, svedočenja.Za to je potrebna jedinstvena, patriotski nastrojena Vlada a ne koalicioni i svaki drugi bućkuriš kome komanduje zapad.

Ovih dana je bilo vrlo zanimljivo posmatrati kako vladajući establišment brani Vojsku Srbije, odnosno sebe.

Polovinom marta meseca ove godine prasasti nosač kofera, kafanski i zabavljač stranih gostiju, prevarant ne samo stranačkog tela stranke na čijem je čelu, već biračkog tela uopšte, na nesreću ministar inostranih poslova tipa i kalibra Vuka Draškovića, zajedno sa bivšim keramičarom i trgovcem kafe „ Batom santosom“, Bratislavom Gašićem ministrom odbrane su potpisali dokument najvišeg stepena saradnje sa NATO, zemlje ne članice ove alijanse, Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) kojim se alijansi u Srbiji daje status kolonijalnog gospodara.Ovim sporazumom ukratko NATO će besplatno koristiti infrastrukturu VS, njegovi vojnici će imati diplomatski status, biće im besplatno ustupljena baza „JUG“ za dopunsku obuku njihovih vojnika,uništavanje „viška“ našeg naoružanja i obaveza razmene informacija sa NATO komandom i zemljama EU.Mora se znati da je februaru ove godine pred Spoljnopolitičkim odborom Senata, američki državni sekretar Džon Keri je konstatovao da se Srbija, Crna Gora, Kosovo, Makedonija nalaze „na liniji vatre“ u njihovim odnosima sa Rusijom što je sasvim tačno,a potpisom ova dva idiota Srbija je stavljena na tacnu moguće odmazde svake vrste.

Uprkos svemu šti je alijansa preduzimala prema Srbiji prasasti nosač kofera je novinarima u Briselu rekao da se ovim potpisivanjem naša neutralnost ne dovodi u pitanje i da bez obzira šta se ranije dešavalo to ne bi trebalo da predstavlja prepreku gradnje partnerskih odnosa.Partnerskog odnosa? Valjda kolonijalnog.U daljem buncanju pričao jeu vezi zajedničkog interesa o stabilnostii zajedničkog obezbeđivanja mira u regionu.Posve sumanute ideje o nekom liderstvu u regionu gde očigledno svoju malenkost vidi kao jednu od glavnih figura.Veoma je bitno prema njegovim navodima da shodno dobijenim garancijama da nikakve kosovske oružane snage neće imati pristup na sever Kosova.Da li ovo znači da se naša Vlada saglasila sa stvaranjem vojske nezavisnog Kosova i da se bez obzira na Ustav i zakone odrekla KiM, pristajući na nekakav“ sever Kosova“.Navodeći da je NATO, Srbiji važan zbog KFOR-a i podrške Briselskom sporazumu, podsetio je da su i tada date garancije da neke oružane formacije šiptara neće moći da dolaze na sever KiM bez dozvole NATO i KFOR.Da li je ovaj idiot normalan ili nas otvoreno pravi ludim.Kakve i šta su to „neke oružane formacije šiptara“ kojima su obojica svojim potpisom dali legalitet.Pa NATO i KFOR su dali sve od sebe da šiptarima stvore državu bez Srba, ali sa srpskom imovinom.Pucali su na Srbe – civile bojevom municijom, helikopterima dovodili šiptarske carinike na granične prelaze, mirno gledali martovski pogrom nad Srbima i on sada ovako lupeta praveći nas senilnim maloumnicima.Njegov kolega, ministar odbrane je bio mnogo manje rečit u svojim istupanjima gde je pomenuo otvaranje novih mogućnosti naše namenske industrije, važnost odnosa sa NATO i KFOR u sklopu bezbednosti na KiM,važnost učešća u Partnerstvu za mir uz zadržavanje vojne neutralnosti.

U ovom miljeu je krajem marta meseca obeležena godišnjica agresije na SRJ.Kako i priliči, pojedini slugeranjski mediji su ovu godišnjicu po običaju propratili eufemizmima tipa intervencija, bombardovanje.Iako seo agresiji tokom proteklih godina po matrici unutrašnjopolotičkih potreba, ovog puta se sve svelo na klasičan obrazac državnog obeležavanja gde su predsednik Republike i predsednik Vlade održali patetične govore.Predsednik Republike je jednim uopštenim govorom podsetio na bombardovanje, žrtve i kako se izrazio brutalno kažnjavanje Srbije bez suđenja.Samo nije obijasnio povod razloge i kaznu.Predsednik vlade je bio rečitiji.Uz scenografiju (oštećene zgrade generalštaba) pomenuo je podlo ubijene žrtve uz cinična objašnjenj o kolateralnoj šteti, grafitne, kasetne i bombe.Ali ni reči da su to bila zabranjena sredstva.Konstatovao je da smo izvukli određene lekcije i da će mo se boriti za normalan i dostojanstven život ikakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi.Dostojanstvo sa ovakom politikom?Evropa koja nas je onako brutalno bombardovala?Lekcijje, koje lekcije?Lekcije prava jačeg?Lekcije bezčašća tih „civilizovanih“ naroda koji su nas satirali bombama i RHB sredstvima.Lekcijama o planiranim ubistvima u ponovnim bombardovanjima istih lokacija nakon nekog vremena da se na njima nađu medicinske i tehničke ekipe koje pružaju pomoć.Lekcije o dodeljivanju odlikovanja pilotima i eskadrilama za masakriranje civilnog stanovništva.Predsednik Vlade je takođe pomenuo da naša zemlj neće sukobe ni sa kime, sa NATO ali i da će mo čuvati našu vojnu neutralnost.Ovde svakako treba ukazati na prećutkivanje žrtve koje su podneli naši hrabri vazduhoplovci piloti i raketaši.pripadnici KOV i policije koji su se punim srcem direktno sukobljavali sa agresorima svesno polažući i svoje živote.Umesto podsećanja na njihovo herojstvo, imali smo samo NATO, naučene lekcije, vojna neutralnost.Uostalom da li u čuvanje vojne neutralnost spada i potpisivanje onog sporazuma u Briselu od strane ona dva idiota.Teško, mnogo teško.

Kada se zbroji, ostaje da lebdi pitanje šta je u Srbiji uopšte ostalo od nacionalne bezbednosti, vojnog suvereniteta, teritorijalnog i svakog drugog inttegriteta.

Kaktus – Srpska Iskra

 

 

 

 

 




© Srpska Iskra 2015